Додоизам: Стил којим је (у)рађена икона из Лугањска?

Откако је објављена вијест да се Милорад Додик налази на болничком лијечењу од Ковид-19, владајућа коалиција у Српској је потпуно обезглављена и без икакве иницијативе у јавности. Чак и дипломатски скандал враћања поклоњене иконе од стране Сергеја Лаврова, добија немушту реакцију од читавих десет дана закашњења.

понедељак, 4 јануара, 2021 / 20:03

Насловна фотографија је настала као коментар Фронтал.РС, а везано за предизборну срамоту Музеја савремене умјетности Републике Српске, када је из ове институције пласиран једнако невјероватан скандал – забрана безазлене изложбе коју су сами наградили.

У ликовном смислу, изложба и икона као скандализоване теме, некако иду једно уз друго. Уједно, то је због Додикове изјаве из истог времена, да "Теслић треба да се интегрише у институције Српске". Јер Теслић је ваљда у другој држави, због тога што је на власти опозициони начелник општине?

Додоизам

Изложба је затворена због практично невидљивих натписа који помињу Додика у склопу шире инсталације, иначе готово читаве у сличним порукама исписаних руком. Осим што игром ријечи праве алузију на умјетнички покрет из 20. вијека по имену "дадаизам", ти крајње инфантилни изричаји немају никаквих врједносних одредница, које се не би могле примјенити и на било којег другог челника неке партије или државе, а који нема презиме које омогућује паралелизам ДОДО – ДАДА.

И то све због страха од љутње главнокомандујућег, или његових далеко ревноснијих скутоноша. Који су, опет, крањи нерадници и неспособни за дјеловање несакривено ликом и дјелом Милорада Додика. До мјере да се баве глупостима и уживају у кињењу подређених, а не могу предуприједити ни озбиљније скандале као "Никола Чудотворац Лугањски", већ их сами производе.

Данас, када је објављена вијест да се српски члан Предсједништва БиХ боље осјећа и да се размишља о отпуштању на кућно лијечење, из анализе дјеловања самих медија под контролом владајућих, види се да све озбиљне одлуке доноси Милорад Додик. Ако и покушају, то звучи тако неубједљиво и без икаквог одјека.

У његовој партији не постоји било какав други ауторитет, способан за аутономно јавно дјеловање у интересу странке. Њихов рад је усмјерен искључиво на очување своје личне позиције, коју су добили у оквиру партократијског система власти. Што се види и у случају скандала "изложба", једнако као у случају афере "икона".

Намјера нам је била објавити фото-икону у опширнијој причи о непостојању умјетичке сцене у Српској, у смислу њене потпуне идеолошке и поетичке зависности од "страних донација". Односно, да се и новац који издвајају сви грађани Српске користи за промоцију идеја и реторике, које су чак противне званичним интересима и самог СНСД, а камоли Српске.

Истог тог СНСД са којим локални "умјетници", који се о државном трошку издржавају и промовишу, имају однос у смислу чланства у партији. Као и директорица поменутог музеја.

Није коме је намијењено, већ коме је суђено

Објавом ове "иконе", односно "слике" како је српски превод ове ријечи, хтјели смо подсјетити на тај немио догађај у "Галерији +" и показати како се због тога ама баш ништа неће десити. Никоме. Да смо мртво друштво.

При том "наша икона" није ништа што већ нисмо видјели било гдје друго. Банална варијација на тему. Али духовитија, провокативнија и изазовнија од страшно преовлађујуће већине онога што се код нас награђује и промовише за државне паре.

Такође, практично показујемо да се не плашимо тога што ће "гласник великосрпских, литијских хорди мрака", "промотер негације геноцида у Сребреници", "заговорник савеза са диктаторским режимима у Русији и Бјелорусији"… бити оптужен за јерес, пљување на светост српске цркве и васколиког православља. Бла, бла.

Ми смо либералнији од свих који се служе поменутим флоскулама и то – од свих заједно.

Судбина је хтјела да се након враћеним поклоном обиљежене посјете Сергеја Лаврова, ова слика прошири друштвеним мрежама мимо наше воље и знања. Неко (Марко Шикуљак) је послао трећим особама прије наше објаве. Оне су је онда слале даље, до тренутка када су у њој сви видјели најбољи начин да коментаришу, односно измимују ситуацију са "иконом из Лугањска".

Негодује и руска агенција

Руска агенција Регнум огласила се анализом у којој терет доказивања тврдње о крађи пребацује на Украјину, чија амбасада се није до сада огласила новим подацима о томе тачно на који начин је та икона њихово власништво.

Сходно томе, дјелује да ни Украјини баш није стало до враћања "њихове културне баштине" таквог "степена вриједности", односно да су те квалификације изречене само да послуже дневнополитичкој сврси. Било како било, у случају када вам тако важан гост јавно врати икону, то је тотална дипломатска пропаст, без обзира била вијест о крађи тачна или не.

Ту само у очи упада геополитичка неписменост, односно самоубилачки дилетантизам некога ко Лаврову поклања икону са печатом совјетске Украјине и то коју су сами публиковали. У условима кад американизована амбасада оног што је остало од Украјине након војног пуча, пише протестне ноте градоначелнику Бијељине због одржавања изложбе фотографија о страдањима у Донбасу?

Поред откривања топле воде, односно да је афера лансирана као провокација против Српске и Русије, у анализи агенције Регнум постоје и детаљи занимљиви за домаћу политичку сцену. Руси тако отворено поручују да је у питању саботажа из окружења Милорада Додика, коју он мора што прије распетљати и то – истрагом:

Додик треба спровести најтемељнију и најстрожу истрагу у својим редовима

"Украјинске маштарије могле су остати маштарије да сам Милорад Додик 14. децембра на конференцији за штампу са Сергејем Лавровом није рекао да је икона из Луганска. Овде већ ноторна формула "икона из Луганска" има сасвим другачију конотацију.

Из образложења саветника Додика Радована Ковачевича (прекасно, 10 дана након инцидента) произилази да је реч о породици из Луганска и породичној имовини. Чини се да би неколико речи (не "икона из Луганска", већ "донаторска породица из Луганска") – исти је говорио о породици из Бање Луке, прим. Фронтал.РС)), које је председник на време додао, потпуно зауставило сва питања.

Даље, поклон треба бар испитати – печат државне организације сада већ треће земље требало је да сугерише да је неприкладан поклон руском министру у општем контексту руско-украјинских односа (не мислимо на уклањање печата, већ на одбијање поклона са сличним печатом).

Чини се да би Милорад Додик требао да спроведе најтемељнију, најстрожу и најкраћу истрагу у својим редовима како би разумео ко од његовог особља и у коју сврху прави тако невероватне политичке салве које могу да изазову међународни скандал апсолутно од нуле", закључује агенција Регнум.

Апсолутна нула

Чини се да људи који окружују предсједавајућег Предсједништва БиХ из реда српског народа, од свих особина којим их часте опозициони такмаци, највише оличавају ону најпогубнију за сваку организацију – нерад.

Милорад Додик, што се тиче рада његовог кабинета у Сарајеву, уопште не постоји! Већ смо раније детаљно анализирали, како муслимански чланови предсједништва Комшић Жељко и Џаферовић Шефик, као да су усамљени у Предсједништву БиХ, пошто званичним каналима, са адресе ове институције, стижу само њихова саопштења.

Додиковом кабинету, као и читавом СНСД, лијено је писати саопштења и слати их медијима, те они који су за то плаћени то не раде и директно се оглашавајући преко Срне и РТРС. Њихов посао раде новинари у страху од губитка посла. Тиме не само да наносе штету себи у дигиталном медијском војевању – већ и фаворизују одређене медије при оглашавању, што није допуштено државним службеницима, као ни кориштење државних институција у страначке сврхе.

Зато смо се 23. октобра 2019. године, немало изненадили, када смо на редакцијску адресу добили е-писмо потписано од Милице Милидраг, која нас обавјештава о некој активности српског члана предсједништва (конференција везано за Лаврова), те смо јој одговорили у смислу да смо се препали да српски члан предсједништва у Сарајеву нема приступ интернету.

Од Милице, од тад, ни трага, ни гласа.

Зимске радости у Новогодишњем програму Додиковог кабинета

Од 20.11.2020. године Додик је поново предсједавајући, али то није промијенило његово темељно одсуство из саопштења институције којом управља. Промјена се десила тек половином децембра из разлога о којима можемо само нагађати. Можда са великим изгледом за тачност, али без званичног образложења.

Фронтал.РС биљежи да је од 27.10.2020. године, па све до 15.12.2020. када стиже саопштење са искључиво Додиковим активностима, са адреса Предсједништва БиХ послато 54 саопштења, у којима се српски члан помиње само 10 пута и то у најавама догађаја (двије о доласку Лаврова) и тројним саопштењима, поводом сједница предсједништва или заједничких изјава. (54:10)

Што је још горе, од 20.11.2009. када Додик по други пут преузима предсједавање Предсједништвом БиХ, он се до 15.12.2020. појавио у три најаве и двије заједничке активности, док су сарадници Џаферовића и Комшића у истом периоду послали 17 ексклузивно њихових саопштења. Без и једне о искључиво Додиковом раду. (17:5)

Наведени омјери 54:10 и 17:5, заправо су 54:0 и 17:0, јер се при тим помињањима Додика, помињу и остала два члана. Карактеристично је да извјештај, односно званично саопштење, које је једино релевантно за озбиљне медије, није послато ни у случају посјете Сергеја Лаврова 14.12.2020. године Сједишту Владе Републике Српске у Источном Сарајеву.

Лавровљев поучак: Шта се то тако битно десило 15.12.2020. године?

Након 15.12.2020. године, када су Џафи и Комшо сазвали конференцију и обрукали ту државу коју тобож бране, дошло је до великог обрта у прес служби Милорада Додика. Тако се он до 31.12.2020. године, када ни болница није била препрека да честита Нову годину, појавио у чак 7 саопштења од 13 свеукупно послатих са адресе Предсједништва БиХ. (6:7 за Додика)

Ово је био први пут откако је постао члан Предсједништва БиХ, да је у условима зимских радости и обољевањем од најчувенијег вируса прехладе на свијету, потукао масовношћу саопштења муслиманске представнике. Логично је да се онда запитате зашто?

Већ смо видјели какве савјете Додику дијели руска агенција Регнум, у смислу истраге у најближем окружењу и утврђивања одговорних за међународну бруку.

Можемо само нагађати шта је истом поручено у незваничним контактима, те да ли је због тога, уз резултате локалних избора који нису обрадовали у Бијељини и Бањој Луци, Додик одлучио да оде на одсуство правдано болешћу Ковид-19, како је и Лавров самоизолацијом правдао свој недолазак пред изборе.

Има и добрих вијести: Додиковци прописали ћирилицом

Чињеница је да неко или нешто Србе запослене у Предсједништву БиХ потјерао да раде. У даљем праћењу утврдили смо и да је 24.12.2020. на Светог Данила Столпника, забиљена и револуционарна промјена да Predsjedavajući i srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik у насловима саопштења из његовог кабинета постаје Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик. И то управо честитајући Божић по грегоријанском календару, надбискупу Винку Пуљићу.

Ово, наравно, његови савјетници нису ни близу пропагандно искористили као нови градоначелник Бање Луке, а и сигурно да је мало срамота тим се хвалити након двије године мандата "чувара Српске" у Предсједништву БиХ. И што то још нико није урадио у Влади РС… Пошто је Драшко Станивуковић преузео дужност тачно на тај дан и оћириличио градске дигиталије, да се назријети одакле и надахнуће за ову културолошку промјену у саопштењима. Дакле просрпска дефанзива.

Милорад Додик, ако га већ из Ефбиха посматрају као Срби Стипу Месића 1991. године, треба да користи полуге Предсједништва БиХ управо на начин и са циљем како је то радио данас један од главних бранилаца "суверене и недјељиве БиХ", који се посљедњи пут као предсједник Хрватске огласио да ће послати тамошњу војску у Посавину, ако Српска прогласи независност.

Ако смо браћа, зашто вам смета двоглави орао?

Муслиманима, али и другима који су заговарачи непостојеће државе, односно Државне заједнице Српске и Ефбиха, треба доводити почасне јединице тзв. ОС БиХ на обиљежавање свих важнијих побједа ВРС, а посебно на прославу 9. јануара.

Тражити да се испоштује или издвоји различит српски став у било којим питањима унутрашње и вањске политике, што би уз одговарајуће саопштење била обавезна да објави и "заједничка" ФТВ2, познатија као БХТ. Тако би им лажна жеља за заједништвом врло брзо изашла на нос.

Посредством "међународне заједнице" треба захтијевати да се скину увредљиви натписи са јавних површина, који злочину додјељују српску (дакле злочиначку) нацију, а посебно на институцијама као што је "Народна библиотека БиХ".

Додик би, по угледу на Драгана Човића својевремено, који је примао госте уз струкирану херцегбосанску шаховницу; требао унијети грб са двоглавим орлом у свој кабинет. Ово му Фронтал.РС није једном савјетовао, али он је остајао вјеран срамотном "амблему". Једнако као и предходник му – Младен Иванић.

Умјесто тога, имамо некакав аутистични нераднички синдром у манифестацији Додикове политике према Сарајеву. Понашање као да НАТО бомбама наметнута државна заједница не постоји и да њене установе не дјелују против интереса Српске, као у преочитом случају БХРТ. Занимљиве су, очевидно, само кад се примају плате запослених.

Њихов број, умјесто да смањују, непрестано увећавају – оснажујући и унормаљујући ненормалне институције непостојеће државе БиХ.

Након кабинета, мало чистке и у БХРТ (и РТРС)?

СНСД и коалициони партнери, допустили су да се по други пут изабере на петогодишњи мандат директор муслиманске провенијенције, дочим Србин никада није био на челу ове антисрпске институције.

Представници политичке Башчаршије несметано се оглашавају на РТРС, па чак и некажњено говоре о ратној опцији, као недавно Елмедин Конаковић код Мате Ђаковића. То је јасан знак да су они за такав сценарио спремни, да о њему отворено дискутују, те чекају повољан тренутак да га и остваре.

До тада, из институција Српске, уколико се не ради отворено против ње саме, шуте на прекрајања и отимања историјских тековина српског народа, озбиљних напада на идентитет.

Дипломатско-судски максимум:"Четници" (читај Срби) немају права на своје манифестације

Типичан примјер је случај "Оптужница против Равногорског покрета", док српски представници у "заједничким органима" на челу са Милорадом Додиком, то све третирају као да се уопште не дешава или себе добровољно понижавају.

Скидањем табле са именом Радована Караџића са студентског дома на Палама или "иконом из Луганска", за коју на крају сами тврде да не вриједи ни 300 евра. Дакле ни евро по години старости, што нам је на општу срамоту ипак образложено у сврху правдања, односно још дубљег укопавања.

Од тога је, истина, само блесавији потез Игора Црнатка, који је са мјеста Министра иностраних послова министру иностраних дијела суперсиле са атомским наоружањем, предао "петицију неформалне групе грађана". И то у којој се тражи да Лавров помогне да се ријеши нерасвијетљена смрт или убиство у Црнатковој земљи и мјесту пребивалишта. (?!?)

Овај потез, додуше, није изазвао међународни скандал; али јесте крах опозиције на општим изборима, те указао колико се озбиљно бавимо спољном политиком. И то у вријеме, када смо требали правити планове како да (Српска) добијамо гас, као еколошкији и јефтинији енергент за зиму и остала годишња доба.

Плиноводи, гњиле крушке и бескрајна баљезгања

То што смо катастрофалним дипломатским потезом доведени у ситуацију да ни једна једина ријеч о гасу или склопљеном споразуму са Руском Федерацијом није изашла у јавност, доводи нас у позицију да уз оваквав међународни наступ, будемо срећни што Русија остаје привржена противљењу измјенама Дејтонског мировног споразума.

Обзиром да је ових дана Србија спојена на плиновод Турски ток, Сарајево може да се преко Зворника напаја руским гасом из тог крака чим то Србија омогући. Исти сценарио за Бању Луку пропао у времену када се гасовод до ње требао правити да буде готов на вријеме. Да буде готов некад сад.

Умјесто тога, у медије су пласиране вијести како се "Лавров свети" за бојкот муслиманских чланова предсједништва, смањењем на пола испорука БХ гасу – односно о новом воћном скандалу. Сада, након препроданих јабука из Пољске, овдашњи извозници у Русију шаљу гњиле крушке са карантинском болешћу. Дакле, све се свело на тешка баљезгања, приучених људи са дипломама приватних "факултета за понијети", који су у стању, што рекоше из агенције Регнум, направити дипломатски скандал од нуле.

Сада, очито као и читав СНСД, чекамо да Додик оздрави, а прича о "икони из Лугањска" се заборави. Као прича о резервном саставу Полиције РС или Требињском аеродрому.