На међународном филмском фестивалу "Дух ватре" у сибирском граду Ханти-Мансијску главни гости били су Срби Емир Кустурица и Милош Биковић. Кинофорум је окупио учеснике из више од 50 земаља.
Пјесник из Републике Српске Слободан Јовић добио је престижну награду "Меша Селимовић" за књигу књигу "Брза пошта".
Модернистички архитектонски комплекс Генералштаба у Београду ушао је у ужи избор 14 најугроженијих локалитета културног насљеђа у Европи, у оквиру Програма "Седам најугроженијих за 2025. годину" организације "Европа ностра", саопштено је на сајту ове истакнуте европске мреже цивилног друштва за заштиту насљеђа.
Рецензија романа Ситничарница ‘Код срећне руке’, Горана Петровића.
ЧИТАОЦИ који познају економске радове и текстове професора Јована Душанића можда нису приметили да се он последњих година бави историјом Босне и Херцеговине и историјом свога краја.
Доњецка, Народна Република за свој грб има двоглавог орла без ногу, који се једино по томе разликује од руског грба; али уопште није непријатељски настројена према наслијеђу СССР. Напротив!
Нисам сигуран колико ћемо моћи да досегнемо сав значај филма "Божији човјек". За многе ће он бити заиста дубок и потресан филм о ономе што најмање можемо да схватимо: испреплетености добра и зла у човјеку, у просјечном човјеку, у нама, врло често у људима из Цркве који још нису људи Цркве.
Почиње у маниру медитативне прозе. Такође у кафани и са кратким резовима, али прије свега са основом у романтично-меланхоличном ритму мисли.
Отварање 20. Међународног фестивала позоришта за дјецу у Бањој Луци, представом по мотивима приповјетке Петра Кочића и у режији Душка Мазалице, један је од ванредно ријетких изузетака, како се успјешно бавити умјетношћу, а остати у оквиру доброг кућног васпитања, које не ради против земље која те храни.
Већ дуго желим да пишем о радовима свјетски познатог умјетника из Бање Луке, Раденка Милака, јер они предстаљају најјаснији начин како умјетник постаје својеврсна "политичка проститутка" зарад материјалних добити.
Истовременом пројекцијом на РТРС, РТС и Првој ТВ у Црној Гори, створена је нека врста телекомуникационе Велике Србије, које се они који свој идентитет заснивају на антисрпству највише плаше. Страх их је свесрпске самосвијести и солидарности. Ако филм садржајем и разочара, овим је већ одавно освјетлао образ својим творцима.
Дизнијевска, гротескна фигура дјевојчице с плавим очима, уздиже се изнад високе и густе шуме, а под њеним ногама је технолошка компанија која носи њено име. Амаја.
У овом дијелу Црњански је постао мало излизан. Тај осјећај може доћи из психолошких аспеката рецепијента, али прије да је у питању тематско усмјерење дотичног. Овдје је тежиште далеко више на салонско-љубавним јадима, него што је на правцу отечественом.