
ДЕВС (DEVS)
Дизнијевска, гротескна фигура дјевојчице с плавим очима, уздиже се изнад високе и густе шуме, а под њеним ногама је технолошка компанија која носи њено име. Амаја.

Дизнијевска, гротескна фигура дјевојчице с плавим очима, уздиже се изнад високе и густе шуме, а под њеним ногама је технолошка компанија која носи њено име. Амаја.

У суштини, ово и није толико лош филм. Једино је мало пребрзан. Поготово у дијелу око одласка у програм "Изгубљено – нађено". Не постиже се мотивација лика, бар не у степену да је тај фактор изненађења искориштен.

Наслов је на мандаринском, а Kung Fu Hustle је енглеска иначица. Ово говорим, зато што сам, и поред тога што се не укључих на почетку, био крајње изненађен филмом. Једна од квалитетнијих зајебанција ове продукције коју сам икада гледао. Кунг-фу (тј. Шаолински) фудбалери су готово мала маца за ово.

Ова црна драма о савременом и свевременом мотиву смрти оца, може се посматрати и као духовни резултат латиничне југопатолошке мисли, која Србијом влада од њене самосталности и чини је несувереном. Прије свега у мисаоном, здраворазумском смислу, а онда, посљедично, неспособном и да више икада произведе свој модел аутомобила.

Рецензија романа Ситничарница ‘Код срећне руке’, Горана Петровића.

ЧИТАОЦИ који познају економске радове и текстове професора Јована Душанића можда нису приметили да се он последњих година бави историјом Босне и Херцеговине и историјом свога краја.

Доњецка, Народна Република за свој грб има двоглавог орла без ногу, који се једино по томе разликује од руског грба; али уопште није непријатељски настројена према наслијеђу СССР. Напротив!

Нисам сигуран колико ћемо моћи да досегнемо сав значај филма "Божији човјек". За многе ће он бити заиста дубок и потресан филм о ономе што најмање можемо да схватимо: испреплетености добра и зла у човјеку, у просјечном човјеку, у нама, врло често у људима из Цркве који још нису људи Цркве.

Почиње у маниру медитативне прозе. Такође у кафани и са кратким резовима, али прије свега са основом у романтично-меланхоличном ритму мисли.

Отварање 20. Међународног фестивала позоришта за дјецу у Бањој Луци, представом по мотивима приповјетке Петра Кочића и у режији Душка Мазалице, један је од ванредно ријетких изузетака, како се успјешно бавити умјетношћу, а остати у оквиру доброг кућног васпитања, које не ради против земље која те храни.

Већ дуго желим да пишем о радовима свјетски познатог умјетника из Бање Луке, Раденка Милака, јер они предстаљају најјаснији начин како умјетник постаје својеврсна "политичка проститутка" зарад материјалних добити.

Истовременом пројекцијом на РТРС, РТС и Првој ТВ у Црној Гори, створена је нека врста телекомуникационе Велике Србије, које се они који свој идентитет заснивају на антисрпству највише плаше. Страх их је свесрпске самосвијести и солидарности. Ако филм садржајем и разочара, овим је већ одавно освјетлао образ својим творцима.

Дизнијевска, гротескна фигура дјевојчице с плавим очима, уздиже се изнад високе и густе шуме, а под њеним ногама је технолошка компанија која носи њено име. Амаја.