Милош Црњански: Сеобе, књига друга (1962)
Приповјест о подполковнику Исаковичу, наставља се са његовим синовцима: Павлом (као централном личношћу), те Ђурђем, Петром и Тривуном.
Рецензенти
22:45 Како бранити Караџића и Младића, ако вам је душа латинична?21:26 Не прашта што га не убацише: Каргановић наставља о Комисији за истину о Сребреници20:47 Министар Рајчевић против преноса надлежности кроз Закон о електронској идентификацији20:44 Докле је дошло: Транспаренси се брине за домаће произвођаче које МУП РС запоставља20:19 Непоштовање се наставља: И амбасадорка Румуније дошла непокривена код Џафија!?20:08 Нису папци као Сергеј Трифуновић: ПДП пријавио састанак са службеницима Амбасаде САД20:03 Општинска служба у Теслићу хвали свог начелника20:01 Секретаријат за избјеглице: Пријавите имовину у Ефбиху19:57 СДС тужио члана ГИК Добој, због кампање за Јеринића19:51 Сад се у Тел Авиву већ може купати: Министрица Ковач на азбуком именованој фотографији!!!
Кад најавиш Јежуркову азбуку латиницом
Не само да најавите латиницом нешто што дјецу треба да учи азбуци, већ то урадите и за државне паре и са адресе „националне“ ТВ куће по имену ПТПЦ.
Милош Црњански: Дневник о Чарнојевићу (1921)
Почиње у маниру медитативне прозе. Такође у кафани и са кратким резовима, али прије свега са основом у романтично-меланхоличном ритму мисли.
Свепрожимајућа интересна деструкција
(Џефри Груп, Корпоратизам: Тајна влада Новог свјетског поретка, ТЕЛЕдиск, Загреб, 2011.)
Иво Андрић: Жена на камену
„Ништа није теже ни страшније, него гледати свијет очима бивше лепотице“
Миодраг Булатовић: Црвени петао лети према небу
Чини се као да је ово дјело изабрано за обавезну лектиру из чисте политичке коректности: Чисто умјетничка књига, писца једних Људи са четири прста…
Иво Андрић: Земља, људи и језик код Петра Кочића
Као марљив хроничар, Андрић набраја особине Кочићевог човјека, земље Босне, кметског проблема, те моралног устројства предметног писца.
Петар Кочић: С планине и испод планине
Збирка од 17 приповједака, међу којима су и најпознатија „Јаблан“ и вјероватно најбоља у његовом опусу – „Мрачајски прото“.
Јазавац пред судом
„Има у вашег цара за свашта закон“, основни је мото Давидове потраге за правдом, а алудира на бирократску структуру аустроугарског царства.
Јауци са Змијања
Низ лиризованих приповјести са висоравни на планини Мањачи као стожером, те сталним пробијањем социјалне ангажованости кроз умјетност, у циљу српског националног ослобођења под аустроугарским ропством.