Четрдесет година од смрти Бранка Ћопића Република Српска обиљежила у Хашанима
У Хашанима је данас обиљежено 40 година од смрти Бранка Ћопића, једног од најчитанијих српских писаца.
У Хашанима је данас обиљежено 40 година од смрти Бранка Ћопића, једног од најчитанијих српских писаца.
Рецензија романа Ситничарница ‘Код срећне руке’, Горана Петровића.
Први Међународни фестивал документарног филма и медијских пројеката "Линија фронта" почео је са радом у Ростову на Дону 28. новембра 2023. године и трајаће до 1. децембра.
Рецензија романа Ситничарница ‘Код срећне руке’, Горана Петровића.
ЧИТАОЦИ који познају економске радове и текстове професора Јована Душанића можда нису приметили да се он последњих година бави историјом Босне и Херцеговине и историјом свога краја.
Доњецка, Народна Република за свој грб има двоглавог орла без ногу, који се једино по томе разликује од руског грба; али уопште није непријатељски настројена према наслијеђу СССР. Напротив!
Нисам сигуран колико ћемо моћи да досегнемо сав значај филма "Божији човјек". За многе ће он бити заиста дубок и потресан филм о ономе што најмање можемо да схватимо: испреплетености добра и зла у човјеку, у просјечном човјеку, у нама, врло често у људима из Цркве који још нису људи Цркве.
Почиње у маниру медитативне прозе. Такође у кафани и са кратким резовима, али прије свега са основом у романтично-меланхоличном ритму мисли.
Отварање 20. Међународног фестивала позоришта за дјецу у Бањој Луци, представом по мотивима приповјетке Петра Кочића и у режији Душка Мазалице, један је од ванредно ријетких изузетака, како се успјешно бавити умјетношћу, а остати у оквиру доброг кућног васпитања, које не ради против земље која те храни.
Већ дуго желим да пишем о радовима свјетски познатог умјетника из Бање Луке, Раденка Милака, јер они предстаљају најјаснији начин како умјетник постаје својеврсна "политичка проститутка" зарад материјалних добити.
Истовременом пројекцијом на РТРС, РТС и Првој ТВ у Црној Гори, створена је нека врста телекомуникационе Велике Србије, које се они који свој идентитет заснивају на антисрпству највише плаше. Страх их је свесрпске самосвијести и солидарности. Ако филм садржајем и разочара, овим је већ одавно освјетлао образ својим творцима.
Дизнијевска, гротескна фигура дјевојчице с плавим очима, уздиже се изнад високе и густе шуме, а под њеним ногама је технолошка компанија која носи њено име. Амаја.
У овом дијелу Црњански је постао мало излизан. Тај осјећај може доћи из психолошких аспеката рецепијента, али прије да је у питању тематско усмјерење дотичног. Овдје је тежиште далеко више на салонско-љубавним јадима, него што је на правцу отечественом.