Хрватска никад јача – у позадини српска застава
Замислите ситуацију да у центру Загреба осване предизборни плакат за Српску демократску странку, која тамо важи за странку Радована Караџића?
Можда има оних склоних мисли да би био могућ плакат СНСД.
Али… не.
Прошао би у Загребу исто као и плакат СДС. Милорада Додика, сем донекле Зорана Милановића када му овај затреба (читај околина Дервенте); нико не доживљава другачије, него као млађег и из затвора побјеглог Радована Караџића.
У Загребу не би могао дуже од сат времена бити било који плакат писан српским писмом, па зато и Милорад Пуповац и епископ Јован Ћулибрк, као савезници, пишу углавном само латиницом.
Уз свијест о свему овоме, никако није јасно до када ће дух српског народа и његова културнополитичка елита, престати да толеришу приче о нетолерантним Србима, затуцаној и агресивној Бањој Луци, гдје сви који су други и другачији, морају добити батине.
Ето, плакат Хрватске Демократске Заједнице, бившег домобрана и комуњаре, још увијек у историји актуелног ратног злочинца и баштиника мисли и дјела Анте Павелића – др Фрање Туђмана, није ни пошаран.