Милан Благојевић
Милан Благојевић: Промашени говор
Иако је нацрт резолуције о Сребреници био тема недавне специјалне сједнице Савјета безбједности УН, Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ, у свом говору том приликом није рекла ни ријеч на ту тему, тиме ни о томе зашто су то Српска и Жељка у Предсједништву БиХ против резолуције о Сребреници.
Због тога је њено казивање било промашај.
Јер, није довољно само понављати, као што Жељка чини, да је Златко Лагумџија самовољно и неуставно радио око приједлога резолуције, без одлуке Предсједништва, већ је неопходно рећи и зашто Република Српска и Жељка Цвијановић не би гласали у Предсједништву БиХ за ту резолуцију.
Да је то хтјела да учини Жељка, е онда би се ту, на том мјесту пред СБ УН, морало рећи да Предсједништво БиХ, а тиме и БиХ, нису ЗА ову резолуцију зато што је Извјештајем комисије о Сребреници, коју су чинили свјетски експерти за ова питања предвођени Гидеоном Грајфом свјетским експертом за Холокауст, утврђено стање које је сасвим другачије од онога што стоји у пресудама Трибунала у Хагу и предложеној резолуцији у Сребреници.
Тако је Жељка Цвијановић могла и требала рећи да је Извјештајем Грајфове комисије утврђено да је, како стоји у том Извјештају, у догађајима у Сребреници јула 1995. године извршено: "погубљење 2.500-3.000 војних затвореника" (цитирано према наведеном Извјештају – стр. 972), што је сасвим другачије (мање) од онога што пише у пресудама Трибунала у Хагу, и да је због тога у Извјештају Грајфове комисије закључено да: "налази Трибунала у Хагу неће издржати тест времена" те да се "закључује да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште" (цитирано према наведеном Извјештају, стр. 970).
Све то је Жељка Цвијановић могла рећи и поентирати у 4-5 минута.
Е, али Жељка то нажалост није хтјела рећи.
Једнако тако није хтјела рећи и да у томе леже разлози због којих не само у Републици Српској него ни на нивоу БиХ ниједан од надлежних парламената није прописао кривично дјело "забране негирања геноцида у Сребреници", него је то самовољно учинио Валентин Инцко 2021. године, најгрубљим кршењем Повеље УН, суверенитета БиХ, Дејтонског мировног споразума и међународног права у цјелини. Јер, Повеља УН у члану 2 забрањује УН-у те свим другим државама и појединцима да крше суверенитет државе чланице УН тако што би они наметали своје законе тој држави, умјесто њених институција које су једино надлежне да то чине, јер је то сама срж суверенитета државе који свакој држави чланици УН гарантује Повеља УН.
Међутим, Жељка Цвијановић никако не може да превали преко језика да такво недјело какво је 2021. године учинио Валентин Инцко најстрожије забрањује члан 2 Повеље УН и да је тиме Инцко претворио БиХ у свој протекторат, иако члан 78 Повеље УН најстрожије забрањује да се то чини према државама чланицама УН.
Да је то рекла, онда је Жељка Цвијановић могла одмах додати у говору и ове кључне ријечи члановима СБ УН: "Ваше екселенције, замислите да појединац дође у Ваше државе и да Вам умјесто парламената Ваших држава он своју вољу наметне као закон. Сигурна сам да то нико од Вас не би прихватио и не треба да прихвати.
Управо зато СБ УН то не смије допустити да појединац ради ни у БиХ, јер је и БиХ држава чланица УН једнако као што су то и ваше државе. А управо се на ту самовољу и кршење суверенитета БиХ позивају они који заговарају усвајање резолуције о Сребреници, износећи неистину да у БиХ постоји ‘закон о забрани негирања геноцида у Сребреници’, иако Парламент БиХ никада није донио такав закон него је то самовољно наметнуо појединац Валентин Инцко најгрубљим кршењем суверенитета БиХ, њеног Устава, Дејтонског споразума и Повеље УН".
Нажалост, ни то Жељка Цвијановић не хтједе рећи, као што ништа од тога није написала ни Влада Републике Српске у свом најновијем извјештају Савјету безбједности о стању у БиХ.
Послије свега остаје само жал због оваквих промашаја и пропуштених прилика. Али и запитаност ко то заиста стварно управља Републиком Српском.