ДЕВС (DEVS)
Дизнијевска, гротескна фигура дјевојчице с плавим очима, уздиже се изнад високе и густе шуме, а под њеним ногама је технолошка компанија која носи њено име. Амаја.
Дизнијевска, гротескна фигура дјевојчице с плавим очима, уздиже се изнад високе и густе шуме, а под њеним ногама је технолошка компанија која носи њено име. Амаја.
У суштини, ово и није толико лош филм. Једино је мало пребрзан. Поготово у дијелу око одласка у програм "Изгубљено – нађено". Не постиже се мотивација лика, бар не у степену да је тај фактор изненађења искориштен.
Наслов је на мандаринском, а Kung Fu Hustle је енглеска иначица. Ово говорим, зато што сам, и поред тога што се не укључих на почетку, био крајње изненађен филмом. Једна од квалитетнијих зајебанција ове продукције коју сам икада гледао. Кунг-фу (тј. Шаолински) фудбалери су готово мала маца за ово.
Дизнијевска, гротескна фигура дјевојчице с плавим очима, уздиже се изнад високе и густе шуме, а под њеним ногама је технолошка компанија која носи њено име. Амаја.
У суштини, ово и није толико лош филм. Једино је мало пребрзан. Поготово у дијелу око одласка у програм "Изгубљено – нађено". Не постиже се мотивација лика, бар не у степену да је тај фактор изненађења искориштен.
Код оваквих филмова, развијених по видеоигри, поготово овој, легендарној не само међу онима у првом лицу, једино се питате кад ће редитељ да примјени тај кадар у пуцњави на чудовишта?
Тридесет година од сада, породични рај у бази НАТО негдје у Атлантику. На територији Шпаније. Остатак свијета умире у пренасељењу и тоне у океане.
Проблем са људима који пишу овакве сценарије и снимају по њима филмове, јесте што немају мјере. Ни трунке. Сирови шовинизам у зрну осиромашеног уранијума.
Наслов је на мандаринском, а Kung Fu Hustle је енглеска иначица. Ово говорим, зато што сам, и поред тога што се не укључих на почетку, био крајње изненађен филмом. Једна од квалитетнијих зајебанција ове продукције коју сам икада гледао. Кунг-фу (тј. Шаолински) фудбалери су готово мала маца за ово.
Таман када помислите да ће се двоје Срба (читај Соковљана) наћи међу Осветницима у наредном наставку, на понос свом роду и народу, на сцену ступа још један камен темељац капиталреалистичке поетике.
Након специјалноефекатски изванредног и врло убједљивог, реалног филма "Вријеме првих", који подсјећа на прилике прве "свемирске шетње" човјека (Алексеја Леонова) у космосу, стиже још један свемирски спектакл.
Лете авиони, а по земљи иду парне машине. Види се одмах да тај свијет није онај у коме ми живимо. Кад се појаве креатуре налик на оне из Тајанственог нестанка мале Чириро, све лијеже на своје.
Филм који је прављен и стилом и нарацијом (има праву нарацију, написмену) да изгледа као видео игрица.