Тврдоглаво инсистирајући да министра правде Владимира Лепосавића смијени гласовима ДПС-а Здравко Кривокапић демонстирао је политичку незрелост и направио преседан, незабиљежен у историји парламентаризма.
Припадање једном народу не састоји се само из субјективног осјећаја појединца, мада је за припадање свакако неопходан и тај осјаћај. Дакле: народ јесте трајни плебисцит људи који му припадају, али људи могу слободно да промијене своје одлуке, нарочито уколико су им те одлуке непријатне, а осјећај припадања слабо изражен.
Уколико избор новог Савјета РТЦГ донесе очекиване промјене менаџмента јавног сервиса то ће без сумње бити позитивни искорак. Смјена актуелног менаџмента угасиће фабрику мржње неофашистичке мржње према Србима и Србији, коју је у јавном сервису успоставио Мило Ђукановић.
Најкориснији играч протекле сезоне америчке кошаркашке лиге неће наступити на Олимпијским играма за српску репрезентацију.
Све вас воле ваши геноцидаши! Тако би требало да гласи уводна реченица одбора за дочек. Бања Лука је у Дејтонској Долини Плача, оно што би требало бити Јајце. Главни град СФРЈ.
Тврдоглаво инсистирајући да министра правде Владимира Лепосавића смијени гласовима ДПС-а Здравко Кривокапић демонстирао је политичку незрелост и направио преседан, незабиљежен у историји парламентаризма.
Припадање једном народу не састоји се само из субјективног осјећаја појединца, мада је за припадање свакако неопходан и тај осјаћај. Дакле: народ јесте трајни плебисцит људи који му припадају, али људи могу слободно да промијене своје одлуке, нарочито уколико су им те одлуке непријатне, а осјећај припадања слабо изражен.
Неки прекобројни административац који је усвојио политику да се користи српско писмо у администрацији Града Бања Лука, има времена и воље да у рубрици "са блога" мијења Аквана у Aquana (одавно кичерастије и примитивније кованице није било), али нипошто да се дају основне сервисне информације.
Уколико избор новог Савјета РТЦГ донесе очекиване промјене менаџмента јавног сервиса то ће без сумње бити позитивни искорак. Смјена актуелног менаџмента угасиће фабрику мржње неофашистичке мржње према Србима и Србији, коју је у јавном сервису успоставио Мило Ђукановић.
Непријатна истина – тиме ништа мање, ако не и више истина – гласи: уз ове демографске, политичке и културно-идентитетске реалије, Срби ће кроз неколико деценија сами остварити снове својих непријатеља тиме што ћемо се сви преселити у централну Србију. И то не на тракторима.
Слободан Лозо из Врапчића код Мостара скоро петнаест година тврди да су џамија и тридесетак кућа изграђени на његовој земљи, због чега је покренуо тужбе и водио судске спорове све до Уставног суда БиХ, али је сваку изгубио.
Без обзира што Милорад Додик и даље у зграду Предсједништва БиХ у Сарајеву не смије да унесе грб са двоглавим орлом, него држи смијешни ПЦ амблем, слика са Спасовданске литије открива да је Инцко небитни кловн кога се плаше само гори пијуни од њега.
Како негдје записа Иво Андрић: негде се човек мора и родити. Њему се то понекад заиста чинило, ако не као случајност, а оно бар као воља ћудљивог Демијурга, која човјека баца, мимо његове воље, укључујући га у живот већи од њега, али и живот који јесте његов, човјеков. Тако се, постмодрнистички "случајно", андрићевски "негде" или хришћански: логосно; моја мајка родила у Сребреници.