Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називима "Ураган", "Фарз" и "Бадр ел Босна"; али се срећом комеморативни скуп не назива тако, као што протјеривање Срба из РСК зовемо Олуја.
Тако Драган јутрос нађе свог оца Славка Бероњу на списку Мирсада Токаче и то баш на овај 11.јули.
Уколико грађане Ефбиха занима зашто грађани Српске не желе да живе са њима у истој држави, нити ће их се, сем силом, на то моћи натјерати – слободно нека пребаце данас канал на БХТ или ФТВ.
У руском граду Твер на мултимедијалној платформи у оквиру расправе на тему «Русија – Моја историја» приказан је филм «За ким звоно звони у Медном».
Док нас Меморијални центар Сребреница, затим разне невладине организације из БиХ, Србије и других земаља, потом део црногорских политичара (документ Резолуција о геноциду у Сребреници), чак и поједини српски научници у својим радовима… још увек убеђују да на гробљу у Поточарима леже САМО ЦИВИЛИ, подсетимо се неких делова оригиналног документа – извештаја 28. дивизије Армије БиХ од 27. јула 1995. потписаног од стране бригадира Сеада Делића.
Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називима "Ураган", "Фарз" и "Бадр ел Босна"; али се срећом комеморативни скуп не назива тако, као што протјеривање Срба из РСК зовемо Олуја.
Данас се навршила 31 година откако је војска Хрватске масакрирала 88 Срба у акцији "Медачки џеп", а српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, која су била под заштитом УН, уништила по систему "спржене земље".
Пишем овај текст у недјељу, 1.9, након Свете Литургије, суочен са притиском сопствене савијести, немоћан као јединка да било шта учиним, немоћан да гледам коначне дане косовске издаје наше завјетне земље и најхрабријих од свих Срба – оних који су остали да живе на Косову и Метохији.
У Србији се НИШТА не улаже у спорт, посебно базичне спортове атлетику, гимнастику, па и борилачке вештине, спортове који су добра основа за све друго.
Васељенски патријарх Вартоломеј, са сједиштем у Цариграду (Истамбулу), не престаје да користи своју традиционалну титулу у служби политичких и геополитичких струја. То је посебно видљиво на случају тзв. Украјинске и тзв. Македонске православне цркве.
Дискриминација руских атлета — једно је од многих разочарења за оне који су очекивали тријумф спорта. Телеграф пише о финансијским тешкоћама са којема се суочавају организатори Олимпијских игара у Француској 2024. године.
Капела на Ловћену данас је највише потребна државоликој територији која носи назив некадашње српске краљевине. Наравно: њој би се обрадовали и Срби ма гдје да живе.
Тако Драган јутрос нађе свог оца Славка Бероњу на списку Мирсада Токаче и то баш на овај 11.јули.