Да утврдимо: Не постоји Васкрс по грегоријанском календару
Погрешно повезивање одређивање датума прославе Васкрса са грегоријанским или јулијанским календаром толико је уобичајено, да смо већ изгубили наду да ће у медијима икад разумјети какву грешку праве. Разлог ове реакције је што то изгледа не разумије ни Цариградски патријарх.
Наиме, агенција Танјуг преноси вијест о Вартоломејевој изјави коју ћемо детаљније анализирати.
Васељенски патријарх Вартоломеј позвао је данас (4. април, прим.аут) све хришћане да заједно прослављају Васкрс. Патријарх је изразио наду да би договор о заједничком датуму могао бити постигнут већ следеће године, када ће Васкрс бити прослављен 20. априла и по грегоријанском и по јулијанском календару.
– Молимо Господа да Васкршња прослава следеће године 20. априла на оба календара неће бити само случајна појава, већ пре почетак јединственог датума за његово поштовање и од стране источне и западне хришћанске цркве – поручио је Вартоломеј, преноси "Католик Калчер”.
У овим редовима темељно су погрешне двије ствари, па је тешко одредити са чим почети.
Прилично је јасно да "први међу једнакима” у православном свијету заговара да се Васкрс слави истог дана. ИСТИ ДАН не мора бити ИСТОГ ДАТУМА, јер су то различите ствари. На примјер, данашњи дан има различите датуме: По грегоријанском календару је 7. април, по јулијанском је 25. март.
Тако Божић има ИСТИ ДАТУМ када се прославља, и то је 25. децембар, али је тај датум не пада на исти дан по јулијанском и грегоријанском календару, који се тренутно размимоилазе 13 дана.
Друга материјална грешка је та што календар нема претјеране везе са одређивањем дана прославе Васкрса. Да има, размак између прославе католичког и православног Васкрса би увијек био 13 дана, као што је случај код Божића и других "непокретних” празника.
(Вартоломеј) је навео да је ова тежња посебно значајна, пошто се 2025. године обележава 1700. годишњица Првог васељенског сабора у Никеји, који је, између осталог, формулисао правила за одређивање датума Васкрса.
– Међу његовим кључним расправама било је питање успостављања заједничког временског оквира за ускршње свечаности. Оптимисти смо јер постоји добра воља обе стране. Јер, заиста, одвојено славити јединствени догађај једног Васкрсења јединога Господа је скандал!”, поручио је васељенски патријарх.
Вартоломеј је већ раније рекао да ће договор о заједничком датуму Васкрса бити важна тема за припрему 1700. годишњице Никејског сабора.
Одређивање Васкрса у првим вијековима хришћанства заснивало се на јеврејском лунисоларном календару. Разлог је једноставан: Свима позната Тајна вечера, након које је Христ распет и васкрсао, била је прослава јеврејског празника Пасхе. Никејски сабор је увео два правила за утврђивање дана Васкрса, која су касније разрађивана.
Потрошили би сате писања и објашњавања како се одређује датум Васкрса, али кључна разлика између рачунања код источних и западних цркава је та што Православне цркве кажу да Васкрс не може пасти прије јеврејске Пасхе. Због тога је некад разлика између католичког и православног Васкрса скоро два мјесеца, а некад падају исти дан, као што се очекује следеће године. Са друге стране, Православне цркве славе Васкрс исти дан, иако користе различите календаре. Четири користе јулијански, а осталих 10 користе Трпковић-Миланковићев календар, који се поклапа са грегоријанским до 2800. године, када ће и међу њима доћи до дана разлике.
На крају, последња материјална грешка вијести којом се бавимо
Васкрс је ове године пао 31. марта по грегоријанском календару, а по јулијанском календару обележава се 5. маја, преноси Танјуг.
Исправно би гласило: Католички Васкрс је ове године пао 31. марта, док ће православни бити обиљежен 5 маја.
По јулијанском календару, који користи СПЦ, дан Васкрса је 22. април, што је 5. мај по грегоријанском. Будући да је званични календар у земљи грегоријански, те да сви у глави вријеме рачунају по њему, сасвим је логично да се користи у овом случају, те не уноси забуна погрешним податком.
Напомена: Текст вијести преузет је са сајта Правда, који је ријеч "Ускрс” кориштену у Танјуговој вијести исправљао у Васкрс, како би и требало да се пише. На једном мјесту су им промакле "ускршње свечаности”.