Ђорђе Јеж: Како сам се провео на короничном, безвизном мору у Неуму

У Неум сам отишао сасвим случајно, тачније силом прилика због ове ситуације са короном. Која је, додуше, можда случајна, а можда и није. Имао сам аранжман за Макарску, па сам пребацио на Неум по принципу „дај шта даш“.


Рчко – шта?

Нема ни сунчаног сата, нити коме смета што слово Б на торњу у близини аутобуске станице пропада. То је заправо све што су донијели страни господари, гдје Брчко доминира тиме што има једног „високог представника“ посебно за ту општину и то у предратним, недејтонским границама.



Мендељејев није измислио формулу за вотку!

То сам сазнао на Универзитету у Санкт Петербургу гдје се овај чувени научник спавао и будио. У другом руском граду по величини, који је за вријеме царева био столица Мале, Велике и Бијеле Русије Самодршца.



Дани(ј)ел Симић: Како сам ипак обукао униформу у Доњецку

Можда прије ЗАШТО, него КАКО, јер данас, када се у Кијеву обиљежава шест година од насилне смјене демократски изабране власти, која је изгласала приближавање Русији, а не ЕУ, јасно је да је највећа жртва народ Украјине. Не „Небеска стотина“. Треба на то подсјетити, макар се самооптужио по закону.


Упознајмо мит: Мјесто Лазареве вечере

Бабин Мост је село у општини Обилић у Административној Покрајини Косову и Метохији. Мјесто одакле је кнез Лазар Хребељановић кренуо са српским јунацима у епски Бој на Косову.


Београд без Побједника

Да ли можете препознати нову панораму града са мостом преко Аде Циганлије, још једном зградом у близини бившек ЦК, а данас ТЦ Ушће и – без кипа Побједника?


Чеченија: Земља кула од камена и стакла

Главни град руске федеративне републике Чеченије, Грозни, нешто је као комбинација, рецимо, Ростова на Дону и Техерана. Величине Сарајева, а у појавном обличју Дубаиа.