Са лица мјеста: Само чудом ниједан цивил није страдао у Вороњежу

Владимир Сапунов, осим што је дугогодишњи ратни извјештач из Донбаса, влада српским језиком. Његове одговоре које је написао на српском, без обзира што је понуђен да то уради на матерњем језику, готово ништа нисмо поправљали. Сматрамо да дио аутентике свједочанства са попришта битке између Вагнероваца и Министарства одбране Русије, додају руске конструкције у српском језику. Владимир, као што ћете прочитати, српски језик прича у екавској варијанти и Србија и Српска су му све, само не стране.

Управо зато јер у српској јавности још увијек није сасвим ишчезла вјера у то да је Приватно војно предузеће (ПВП) Вагнер исценирао војну побуну у договору са Кремљом; питали смо Владимира да ли он, на основу онога што је видио у Вороњежу, гдје се као ратни извјештач из Донбаса налазио на предаху ван зоне борбених дејстава, мисли да има икаквог упоришта за то?

Што се тиче договора Пригожина са Кремљом, у то веома сумњам. Мада, могуће је да је у Москви постојала нека сила која је подржавала побуну. Кремљ, као што знате, има много кула. И једна од њих би могла користити ово ПВП за своје потребе.

У сваком случају, не треба тражити теорије завере тамо где их нема.

Наравно, главни циљ Вагнероваца је био да се чује оно што су имали да кажу. У Русији су Вагнеровци веома популарни управо због своје ефикасности и способности да решавају веома сложене војне задатке. Насупрот корумпираној државној машини и неодлучности војно-политичког врха. И, користећи своју популарност, Вагнер је покушао, свесно или несвесно, да пренесе Кремљу став људи који су га подржавали, захтевајући пооштравање Специјалне војне операције.

Шта ви као очевидац можете рећи да се конкретно десило на прилазима Вороњежу?

У Вороњежу је дошло до сукоба први пут од 1943. године. Број погинулих пилота, односно летачког особља, процењује се на 15-20 људи. Није познато колико је Вагнероваца и цивила страдало од последица удара Ваздушних Снага на аутомобиле на аутопуту М-4 Москва-Ростов. Оборено је неколико хеликоптера и један транспортни авион Ил-18/22 (у њему је могло бити до 10 људи). Поуздано се зна да су оборена 2 хеликоптера Ми-8 ЕВ и два јуришна хеликоптера Ка-52 и Ми-28. Али кажу да су у региону Вороњежа оборена још два хеликоптера. Ово се тачно не зна, јер нема видео доказа.

Након што су Вагнеровци без борбе заузели Ростов и све војне објекте у њему, по свему судећи, војска је поставила задатак да заустави ПВП негде у Вороњешкоj области. Али, видевши на какав је то тежак одбој наишао, убудуће више нису отварали ватру на Вагнерове колоне. ПВП није улазила у центар Вороњежа, обилазио је град обилазницом.

Ипак ужасно је што је ситуација доведена до сукоба баш у граду Вороњежу, на левоj обали. Цивилно становништво је са ужасом и паником посматрало праву битку близу складишта нафте у улици Димитрова, уз учешће јуришних хеликоптера Ка-52 и употребом преносивог противваздушног ракетног система «Стрела». Дигнуто је у ваздух складиште са 5.000 тона авио-горива – складиште нафте, које је непријатељ једноставно сањао да погоди и које је као резултат тога спаљено од својих.

Постоје две главне верзије.

У почетку је преовладавало то што су руске Ваздушно-космичке снаге уништиле складиште нафте како би спречиле ПВП да допуне технику горивом и наставе према Москви. Касније је снимак ову опцију довео у сумњу и сугерисао да је један од хеликоптера испалио топлотне мамце, који је захватила топлотно навођења ракета из «Стреле» и погодила складиште нафте. Још нема званичне верзије.

Још једна неидентификована граната пала је у двориште стамбене зграде у микроокругу Озерки, оштетивши десетак аутомобила. Односно, сва ова акција одвијала се у непосредној близини стамбених насеља и само чудом нико од цивила није повређен. Још једном, може се само замислити шта би се догодило да су у граду почеле велике борбе.

У другим областима није било крви, зашто у Вороњежу јесте?

Поставља се питање ко је послао јуришне хеликоптере у ово подручје, кад је још ујутру у Павловском округу Вороњешке области ПВП јасно показала да ће оборити сваку војну летелицу која му на неки начин прети?

Зашто је транспортни авион Ил-18/22 био у прилазној зони противваздушне одбране Вагнеровца? Какви су штрајкови били на камионима? Да ли су сви они били војни циљ? Удари на аутопут који су нанели штету цивилима – колико су били оправдани и како су ометали напредак технике ПВП? Какав је директан контакт са пуцњавом снимљен на видео снимку у Павловском округу?

Питања има много (наравно, истрага ће сва разрешити), али морамо да кажемо пре свега: добро је што је победила разборитост и избегнут грађански рат пуног размера, на радост најжешћих противника. Ништа страшније од тога да руски патриоти пуцају једни на друге. А у поређењу са овим, традиционални алармизам и распршивање панике због недостатка горива или хране у време кризе су само детињасте шале.

Гдје су касније отишле колоне Вагнера и гдје се налазе сада? Каква је будућност овог приватног војног предузећа?

Колико год сада покушавали да потисну Вагнера у страну, ово су борбено најспремније јединице наше војске, способне да решавају најсложеније задатке. Они су једноставно дужни да се врате на ратиште – чак и у неком другом својству, у редовима Министарства одбране, на пример.

Да ли говоре о формирању ударне песнице од дела Вагнероваца у Белорусији на граници са Украјином и Пољском? Такође добра идеја.

Надам се да ће Вагнер опстати као организација сама. Иако се и ту морају донети извесни и дуго очекивани закључци. Неопходно је законски рационализовати активности ПВК-а у Русији, а ја постављам питање шта је спречавало да се то уради до сада?