Тактичко нуклеарно наоружање: Шта тачно значи од 5 до 55 килотона?
Дана 6. маја је постало познато да ће Оружане снаге Русије извести вјежбе употребе нестратешког нуклеарног наоружања. Које тактичко нуклеарно оружје је у употреби у руској војсци и до чега све његова употреба може довести?
У позадини изјава представника земаља НАТО о могућности слања својих трупа у Украјину, Генералштаб Оружаних снага Русије почео је да се припрема за вјежбе тестирања употребе тактичког нуклеарног наоружања.
У маневрима ће учествовати бригаде ракетних снага и артиљерије, као и дјелимично тактичка авијација Ваздушно-космичких снага Русије и Ратне морнарице Русије.
Стратегија – оператика – тактика
То наоружање је посебно дизајнирано за супротстављање надмоћним конвенционалним снагама, попут великих пјешачких или оклопних јединица.
За разлику од стратешког нуклеарног оружја, тактичко нуклеарно оружје карактеришу мањи размјера штете, мања експлозивна снага те опремљеност системима испоруке прилагођеним за мање домете.
Док стратешко нуклеарно оружје обично има снагу већу од 100 килотона, тактичко нуклеарно оружје дјелује у распону од једне до приближно 50 килотона.
Та значајна разлика наглашава застрашујући деструктивни потенцијал својствен тактичком нуклеарном оружју, а ту моћ јасно приказује атомска бомба од 15 килотона бачена на Хирошиму пред сам крај Другог свјетског рата.
Системи испоруке за тактичко нуклеарно оружје разликују се по ограниченом домету, одступајући од могућности интерконтиненталних механизама испоруке.
САД своје тактичко нуклеарно наоружање складиште у Европи
САД су, на примјер, знатно смањиле своје ослањање на такво оружје, одржавајући залихе углавном стациониране у Европи, које се састоје од отприлике 150 гравитационих бомби "Б61".
Супротно томе, и Британија и Француска у потпуности су се ријешиле својих тактичких нуклеарних арсенала.
Ипак, друге нуклеарне силе, укључујући Пакистан, Кину, Индију, Израел и Сјеверну Кореју, подржавају различите врсте тактичког нуклеарног оружја унутар својих војних арсенала.
Русија се посебно истиче значајним тактичким нуклеарним арсеналом, за који се процјењује да обухвата око 2.000 комада таквог оружја.
Руска склоност том оружју дјеломично се приписује, како то сматрају на Западу, "недостатцима у њеним конвенционалним војним способностима".
Руски низ тактичког нуклеарног оружја обухвата широк спектар метода испоруке, у распону од пројектила ваздух-земља до морнаричких противбродских торпеда, често похрањених у резерви у војним складиштима.
Русија је прилагодила своје системе испоруке за прихватање и нуклеарног и конвенционалног корисног терета, што је изазвало забринутост у вези с двоструком способношћу таквих система, посебно због текућег рата у Украјини.
Џејмс Матис је против, али Макрон није обавијештен?
Што се тиче деструктивног потенцијала, тактичко нуклеарно оружје далеко надмашује конвенционално оружје, са нуклеарним експлозијама које узрокују експоненцијално веће разарање.
За разлику од стратешког нуклеарног оружја, које примарно служи као инструмент одвраћања кроз концепт узајамно осигураног уништења, тактичко нуклеарно оружје перципира се исто тако као средство одвраћања, али и потенцијалне употребе.
Док се неки војни стручњаци залажу за контролисану употребу тактичког нуклеарног оружја без изазивања катастрофалних посљедица, други, попут бившег америчког министра обране Џејмса Матиса, оштро одбацују ту идеју, наглашавајући стратешку тежину било какве упортребе нуклеарног оружја.
Какво тактичко нуклеарно оружје има Русија и зашто јој је потребно?
Нуклеарна бојева глава је опционо уграђена у ракете 9М723-1 комплекса Искандер-М, као и у крстареће ракете на малим висинама 9М728. Њихова снага може варирати од 5 до 50 кт, што им омогућава да локално погоде потребне циљеве без изазивања колатералне штете.
Такве ракете могу да онеспособе велика логистичка чворишта, командну и штабну инфраструктуру непријатеља, подручја противракетне одбране, као и капије бункерске архитектуре у Карпатима, гдјте Оружане снаге Украјине могу да распореде дио пребачених авиона америчке производње Ф-16АМ/БМ.
Тактичке нуклеарне бојеве главе сличне снаге могу се користити и у аеробалистичким ракетама Х-47М2 Кинжал (лансирају се са авиона МиГ-31К и Ту-22М3), брзим крстарећим ракетама Х-32 (носе их авиони Ту-22М3) и другим крстарећим ракетама лансираним из ваздуха.
Такође, обећавајуће прикривене ракете Х-69 могу бити опремљене нуклеарним бојевим главама различите снаге (наводно су коришћене за уништавање термоелектране Трипоље у близини Кијева).
Русија посједује и тактички нуклеарни адут за топовску артиљерију. Познате гранате са нуклеарним бојевим главама за топовску артиљерију укључују ЗВБ3 калибра 152 мм снаге 2,5 кт. Имајући калибар 152 мм, овај пројектил се може користити у муницији хаубица Д-20, Акација, Мста-Б, Гиацинт-Б, Мста-С/СМ, Малва и Коалиција-СВ.
За самоходне топове Пион и Малка развијен је нуклеарни пројектил РД5-1 калибра 203 мм снаге око 2 кт. Такође за ове топове развијене су гранате "Саплинг", "Кљешћевина" и "Перфоратор".
За самоходни минобацач "Тулипан" калибра 240 мм, својевремено су развијене и нуклеарне мине ЗБ4 "Буревестник" домета 9,5 км и активно-реактивне мине ЗБ11 домета 18 км. Њихова снага била је 2 кт.