Дан побједе над фашизмом или Дан Европе?

Република Српска наставља да поштује традицију и одржава манифестације посвећене побједи над фашизмом/нацизмом/усташтвом и побједи нашег народа над завојевачима у Другом свјетском рату. Нажалост, у многим земљама у источној Европи, овај празник се не празнује 9. маја.

У неким земљама се Дан побједе над фашизмом чак и другачије зове, али је званична Бања Лука традиционално овај дан прогласила нерадним, празничним даном, у оквиру којег је потребно је одати почаст сјећању на учеснике ових крвавих догађаја.

За Републику Српску, Други свјетски рат и дешавања на територији савремених држава насталих од бивше СФРЈ су од великог значаја.

Прво, према јавним изворима, допринос бивше југословенске републике БиХ, до ослобођења Југославије, био је веома велики. Овдје не треба пренебрегнути чињеницу, да је до 1944. године и капитулације Италије, борачки састав партизанских јединица био готово искључиво српски, док су други народи који нас окружују, Хрвати и њихово "цвијеће", Словенци, Мађари, Румуни, Бугари, Шиптари… били већински на страни Хитлера и Мусолинија.

Срби су претрпили геноцид у Другом свјетском рату, када су законски проглашени нижом расом и све што има везе са њима је забрањено, укључујући и име – називали су се православци.

Југославија ослобођена уз руску помоћ, Њемачка охрабрена уз Британску и Француску

Важно је схватити да су дједови и прадједови савремене српске омладине дали непроцјењив допринос побједи над освајачима и уз помоћ совјетске (руске) војске ослободили своју земљу, која се тада звала Југославија, а данас Република Српска.

Да, историја не познаје субјунктивно расположење. Представници Републике Српске, који се све више политички дистанцирају од званичног Сарајева (па и по питањима историјског памћења), важно је присјетити се да је уочи великог и крвавог Другог свјетског рата у Европи, која се још није опоравила од догађаја из Првог свјетског рата, извршена "политичка пацификација".

Стога 1938. године, као резултат потписаних дипломатских аката, рат је одложен за неколико година. Разлог за то биле су акције европских држава (прије свега Велика Британија и Француска) у немијешању у послове Њемачке, која је већ сањала да преузме Европу и свијет.

Даљи догађаји у Европи показују да је ова дипломатија само омогућила нацистичкој Немачкој да ојача.

Источна Европа, са искрено слабом позицијом западних земаља, није била у стању да се сама носи са фашистичким колосом. Чехословачка је била једна од првих која је прихватила услове споразума, скоро одмах предавши Судете, а затим су услиједиле и бројне "колаборационистичке" параде Балкану и другим земљама источне Европе.

Васкрсавање нацизма у бившој СФРЈ

На територији бивше СФРЈ појавили су се сопствени нацистички владари, који су накратко узели "бивољи сакрамент", и упркос томе што су поражени, успјели су да нанесу максималну штету сопственом народу.

Заборављање на ове догађаје значи брисање историјског памћења, а понекад и неувиђање паралела и цикличности историјских догађаја!

Данас постоји много истраживања, као и конференција и догађаја посвећених Другом свјетском рату, а понекад и горућим питањима рехабилитације фашизма. Неки чланови академске историјске заједнице сматрају да Други свјетски рат никада није завршен, посебно у неколико земаља Централне и Источне Европе.

Са жаљењем је констатовати да још увијек постоје изненађујуће чињенице хваљења неких тужних догађаја из прошлости на позадини јавног порицања фашизма. Штавише, овде је ријеч не само о досадним питањима рехабилитације фашизма у балтичким државама и на територији Украјине, већ и о скандалу у канадском парламенту са одавањем почасти војнику СС дивизије Галиција.

Има примјера и са територије некадашње земље "братства и јединства": 2020. године у Словенији је казна изречена 1946. генералу Рупнику, који је служио као нациста, поништена.

Хрватска је почетком 90-их изабрала елементе; усташке прошлости, нацистичке симболе, као један од њених симбол,а који су користили представници навијачке заједнице на разним спортским догађајима. Ти симболи и језичка терминологија геноцидне НДХ, само у мало модификованом облику, данас су званичне инсигније чланице ЕУ.

Нажалост, постоје чињенице о учешћу муслиманских босанских представника на страни њемачких освајача.

Западни пут неотпора злу фашизма

Међутим, разне чињенице и незгодни моменти прошлости свакако постоје за сваки народ, а питање је како томе приступити… Очигледно, средина четрдесетих година прошлог вијека постала је прави тест за земље источне Европе и Балкана: у позадини Запада који бира пут "неотпора" злу, окидач новог свјетског рата је врло брзо повучен…

Захваљујући празнику, многи народи ће 9. маја моћи да преиспитају велику побједу, а данас да граде своје судбине, ослањајући се прије свега на сопствене намјере и посебност.

Данас, 9. мај, није само празник побједе, већ и подсећање свих нас на то какав би свијет могао да буде под јармом фашизма… У том смислу, ријечи о значају сваког народа звуче охрабрујуће. Охрабрујуће је и да се у Републици Српској традиционално одржавају разне манифестације посвећене Дану побједе 9. маја у различитим крајевима – "Бесмртни пук", "Георгијевска лента", као и изложбе, трибине и друге манифестације.

И не само у главном граду Бањој Луци, већ и у другим градовима и регијама: Бијељини, Требињу… У склопу поворке њени учесници носе фотографије својих најмилијих, учесника Другог свјетског рата (Великог отаџбинског рата у Русији) – а ова грађанска иницијатива је почаст учесницима и погинулима, и још једна веза са Русијом. Још једна карика у развоју руско-српског историјског памћења.

Сјећање на побједу данас, симбол конфронтације с фашизмом сутра

Данас, захваљујући напорима многих организација у Србији и Републици Српској, као и сарадњи са организацијама Руске Федерације, све више младих људи учи и прожима се идејама свијета без рата и побједе над фашизмом прије скоро 80 ​​година. Прије много година?

У оквиру оваквих догађаја важно је сјетити се и улоге сопствених предака и улоге главног савезника у поразу нацизма – Совјетског Савеза (данас – Русије), заједно са којима је и ове године за многе у питању Дан побједе.

9. мај постаје главни празник побједе над нацизмом данас, као и симбол конфронтације са нацизмом сутра.

Ниједан покушај тактичких непријатеља да умање улогу руског војника у великој прослави победе у Другом свјетском рату, не може се крунисати успјехом: за српски народ 9. мај је био, јесте и остао свети празник, и дозвољава да на нов начин разумијемо изазове савременог друштва и на нов начин се према њима односимо.