Одласком Шојгуа, руска војска прилази Харкову

Сигурно да од отварања Харковског фронта, односно смјене Шојгуа, не постоје два битнија догађаја за крајњи исход рата на територији бивше совјетске републике Украјине. За сада дјелује, да су обе ове вијести, лоше за власти у Кијеву.

уторак, мај 14, 2024 / 11:23

Још прошле године се причало о томе да се копају ровови око Харкова, након пропасти офанзиве коју је Владимир Зеленски дуго и опширно најављивао на Запорошком правцу. Она је имала за план да заузме Мелитопољ и изађе на Азовско море, како би одсјекла руске снаге у Херсонској области, пресијече копнени коридор за Крим и почне опсаду полуострва.

Украјинци први пробали напад на Русију

Руси нису најављивали напад на Харков, али су напали. То говори да обавјештајне службе раде свој посао и да је то био руски план без обзира на гађање Белгорода, односно покушаје напада на област и улазак на руску територију. За то су, као оправдање за напад на територију коју "не ослобађају", као што је њихов званичан став према Донбасу и Криму, власти у Кијеву користиле тзв. "Руски добровољачки корпус". Плаћеничку јединицу, која се представља као јединица од држављана Руске Федерације, који желе оружано да сруше Путина.

Сада је та јединица добро изгинула, бранећи власт Владимира Зеленског од екскурзије из Русије. Ова јединица је за вријеме предсједниччких избора у Русији, уз друге јединице ОСУ, покушала да уђе на територију Русије и направи још једну медијску побједу за Генералштаб из Кијева. Међутим, осим страдања цивилног становништва са обе стране границе, те озбиљних губитака нападача, ништа се није десило.

За разлику од Белгородске офанзиве ОСУ, у случају Харковске офанзиве Руске Армије, која је почела у петак 10.05.2024. године, резултати у територијалном смислу су видљиви.

Овдје треба још једном нагласити да су ОСУ очекивале напад из овог правца, дакле чекале су руску офанзиву за коју су рекли јавно у медијима да су скупили око 50.000 војника са друге стране границе. И поред тога што су их очекивали, опет је дошло до губитка територије, што је вјероватно и условило смјену командног кадра, још док трају иницијалне борбе.

Руси понављају образац из Авдејевке

Што се Руске стране тиче, њихов начин дјеловања је задржао образац којим је заузета Авдејевка. Односно ослањају се на премоћ у ваздуху, уз употребу ФАБ-500 и ФАБ-1500 УПМК, односно крилатих паметних бомби.

Тренутно је број бачених бомби, како кажу очевици, "као у првим данима почетка напада на Авдејевку". Дакле, то је око стотину оваквих бомби дневно, што је застрашујућа бројка. Не само оног који чека да те бомбе падну, него и за оног који треба направити тако сложену операцију. Не само у војном, него и у логистичком смислу, треба подићи у ваздух и координисати толики број авиона.

Како сад ствари стоје, у питању нису три правца удара, него чак пет њих. У овом тренутку за пропагандни дио ратовања, најзначајнији је град Волчанск, у који су руске јединице ушле још око 21 час у понедељак 13.05.2024. године, заузевши прије тога насељена мјеста Огурцово и Гатишће.

Волчанск – Вуковар

Волчанск је седам километара од границе. Сада тренутно раде обухват града, те осим два основна, врше и припрему за удар на мало даље западно крило око мјеста Буроватка. Тренутно је и оно, и сусједно мјесто Старица, подвргнуто изразитим авиоударима и артиљеријским салвама.

Украјина са своје стране не престаје да удара по позадини пограничних региона Русије, те погађају нафтне базе и војну индустрију, док у Белгороду настављају са класичним терористичким нападима по цивилном становништву. У Белгороду су постављене бетонска склоништа свугдје по граду.

Дан Цроморске флоте, наравно, није могао проћи без честитки из Украјине, те руска ПВО над полуострвом има пуне руке посла у обарању БПЛА и крстарећих ракета Сторм шедоу. За град Часов Јар, такође се воде борбе и постоје подаци да се пребацују тзв. Азовци и 17. тенковска бригада са овог правца, на Волчанск. Избјеглице су узеле и једну траку аутопута у другом правцу и становништво се масовно исељава из правца Харкова на запад.

Волчанск у овом тренутку личи на Вуковар, што је у

Белоусов – Бјелобрк

Сва ова дешавања на ратишту, у сијенци су салонских прича око тога да је Владимир Путин, смијенио Сергеја Шојгуа. Посебно на Западу.

У стварности, он је поставио свог старог друга и дугогодишњег министра, не само одбране, већ раније и Министарства за ванредне ситуације, на мјесто челног лица Савјета безбједности Руске Федерације. Што ће рећи да он није ражалован у класичном смислу, него пребачен на другу позицију и остаје у унутрашњем кругу Путина.

Особа која га замјењује је Андреј Белоусов, чији избор на мјесто министра одбране указује да администрација руског предсједника има стратешки план побољшања ратне привреде, обзиром да је досадашњи први потпредсједник Владе Русије, познат као економски стручњак.

Са друге стране, након сукоба Пригожин-Шојгу, који је пролио крв, угрозио фронт и оставио Пригожина без главе; на Шојгуа је бачена сијенка у руској јавности. Након хапшења Шојгуовог замјеника министра због корупције, а који се на том мјесту налазио 11 година, очигледно да је овај маневар урађен због руске јавности. Многи у Русији криве Шојгуа за неуспјехе на самом почетку рата 2022. године, због пропуста у припремама и самој логистици. Помиње се и корупција.

Смјена није била нагла, да би се повезала са неком конкретном грешком. Учињено је то лагано, стабилно, без трзавица и већ у склопу реконструкције владе коју Путин поставља у новом мандату. Све у циљу неталасања, односно изазивања било какве врсте унутрашње нестабилности. Па макар и медијске.

Руска ратна привреда се куд и камо боље преструктуирала од привреде њених противника, а то је свакако колективни Запад, односно САД и ЕУ на првом мјесту. Белоусов, чије име у преводу на српски значи Бјелобрк, знак је да руско руководство зна да ће рат потрајати још дуго и да ће га добити издржљивији и прилагодњивији противник.

Бјелобрк је постављен управо у намјери да Русија побиједи у тој трци.



Оставите одговор