УНРС пита уредништво БХРТ: Шта је спорно у питању о српском страдању у Сребреници?
Удружење новинара Републике Српске тражи од уредништва Радио-телевизије Босне и Херцеговине да јавности образложи због чега је санкционисала нашу чланицу Мирелу Савић, након интервјуа са потпредсједником Републике Српске, Ћамилом Дураковићем?
(саопштење УНРС, као и увијек, доносимо у цјелости, прим. Фронтал.РС):
Одлука да се колегиница Савић удаљи из програма "БХТ1 уживо", те не ради више као водитељ и не смије разговарати са носиоцима политичке власти, није документована и званично образложена ни њој, ни јавности.
БХРТ није приватни медиј, те је у обавези да ову информацију пружи грађанима који јавни сервис финансирају. Усмени одговори, како је то учињено по наређењу уредника у Сарајеву, Дејана Петровића, односно формулације "правила је ФТВ прилог о нама", "ниси ти овдје да бринеш о српским жртвама", "тон ти је био непримјерен", "ниједном ниси рекла геноцид у својим питањима о Сребреници" и слично; нису ни пристојни, ни довољни за установу финансирану из буџета свих грађана.
Тим више, што је колегиница Савић дио трочланог суда части УНРС.
УНРС је анализирало спорни интервју и наш стручни тим за 21 минут и 24 секунде снимка, није пронашао ни један примјер да је колегиница Мирела Савић, било гдје, нарушила новинарски кодекс.
Напротив, регистровали смо искључиво непримјерено понашање госта, Ћамила Дураковића. Он бучно негодује и одговара у кафанском маниру, јер му се не допадају и готово је изненађен питањима у бањолучком студију, који је једини информативно-технички центар БХРТ на територији Српске, док је пет преосталих у ФБиХ.
Новинарки се обраћа на ти, полемише са њом, одговара питањима, те продубљује националистичке страсти негирањем несумњивог злочина над српским цивилима у Кравици, наводећи их као легитиман војни циљ и да због тога никада неће одати пошту невиним жртвама.
Исто тако, постаљамо питање уредницима и менаџменту БХРТ, због чега сваке године праве цјелодневне преносе догађаја из Поточара уживо или недавно отварање обновљене џамије Арнаудије у Бањој Луци, а нису преносили на исти начин церемонију освештања обновљене Саборне цркве у Мостару или манастира Житомислић из 15. вијека, који су такође срушени у грађанском рату?
Зашто их никада нема на комеморацијама у Сијековцу, Гаравицама, Мркоњић Граду, Добровољачкој улици, Тузланској малти… те зашто уживо не преносе никада догађаје из Доње Градине?
Нажалост, не само то – већ УНРС детектује очигледан и велики напор, који се улаже на БХРТ, да се у случају хрватско-муслиманског логора смрти – Јасеновац, при извјештавању никако не употријеби термин "геноцид".
Умјесто да заштити своју новинарку, Мирелу Савић, од харанге и пријетњи (неке од њих чак насиљем и смрћу), које јој без икакве кривице упућују кроз медије и по друштвеним мрежама у Федерацији БиХ, управа БХРТ не само да то нијемо посматра – већ се и сама прикључила овим нападима.
Уколико јавности најхитније не одговори на овдје постављена питања, менаџмент БХРТ ће зацементирати увјерење грађана Републике Српске, да је само на папиру јавни радио-телевизијски сервис Босне и Херцеговине, а да се у пракси активно понаша као сервис само једног народа; на којем је питање о страдању Срба – не само непримјерено, већ се његово постављање и кажњава.