Симић се јавља са Сиријуса: Свјетски фестивал младих у Сочију

Симић се укључио у Јутарњи програм РТРС, а његово излагање стенограмишемо у цјелости:

Прво да објасним шта је федерална територија, пошто је то и мене бунило као појам. Русија је, не само велика, већ и сложена држава са много република, аутономних области и слично; које имају своја овлаштења, без уплива федералног нивоа власти.

У овом случају, када се каже да је то федерална територија, то значи да се том територијом бави највиша државна власт, а не локална, усљед њеног значаја за државу.

Ради се о простору који се назива Сиријус, по двојној звијезди, која је најсјајнија на ноћном небу, односно ради се о сунцу, једном од најближих нама у свемиру.

Технопарк Сиријус је изграђен као олимпијско село за Зимске олимпијске игре у Сочију 2014. године. Данас служи као спортски, али и научни и образовни, конгресни и изложбени простор.

На њему, као што си већ рекао у уводу, 20.000 учесника, од чега су према ријечима организатора половина странци као ја, имаће прилику да посјете 800 догађаја. Посљедњи податак који сам ја чуо, јесте да су овдје представници 190 земаља свијета, a по важећим критеријумиа, у свијету има око 195 држава.

У питању је заиста озбиљна организација, са озбиљним програмом. Примјера ради, јуче је младим људима из Русије и свијета, предавање одржао патријарх Руске православне цркве, Кирил.

На отварању су учествовале и звијезде као глумац Константин Хабенски, који након што је отпјевана химна фестивала, прогласио синоћ исти свечано отвореним.

Наравно, путем видео линка младим људима на стадиону се обратио и онај који их је позвао, односно на чију иницијативу је све и организовано – Владимир Путин. Он је казао да на стотине хиљада пријава за учествовање у догађају широм свијета, показује да Русија није изолована, него да ће млади људи створити безбједан свијет, о којем маштају.

Русија трећи пут организује овако велики скуп младих људи из цијелог свијета, а посљедњи се десио 2017. Из онога што сам видио и прочитао овдје, извукао сам неке три кључне тезе, које жели да кандидује овај Свјетски фестивал младих:

1.Народни дипломати

2.Русија обједињује – не уништава

3.Русија није изолована од свијета, него од земаља НАТО

1.Шта значе народни дипломати? У условима када се у свијету, а посебно земљама запада, проводи крајње хистерична русофобија, млади људи који су дошли у Русију, свједочиће о њој свом непосредном окружењу.

Дакле Русија намјерава да промјена свјетске политике дође кроз промјену у уму новог нараштаја, а не уцјеном и насиљем над другима. Сви ти млади људи, посебно они који долазе из земаља непријатељских ка Русији, послаће сасвим другачију слику у своје средине.

Примјера ради, у Русији је данас њемачка балерина Приска Цајзељ, која је због тога што је 2019. наступила на Криму, пала у немилост своје матичне куће у Минхену. Просто је скинута са репертоара и није више играла, а посебно када је 2023. опет играла на Криму у Русији. Синоћ је она у Новосибирску, који има највећу концертну дворану у Европи, играла у спектаклу Спартак, који је некав врста потписа руске балетске школе. Приска данас прича руски с њемачким нагласком и ради у Русији.

С тим у вези, и ја бих послао поруку младим људима у Републици Српској, да не праве грешке какву је правила моја генерација, која је заслијепљена пропагандом са Запада. Савјетовао бих да не буду мазохисти и упорно као узоре и циљ гледају оне који не да их не воле, него их презиру. И никада их неће прихватити као равноправне. При том мислим на западну Европу и САД.

Ако узмемо на примјер Хрбина, Радета Шербеџију, који није изабрао да остане уз свој народ, већ је покушао каријеру у Америци. Није одмакао даље од епизодних улога злих Руса у Холивуду и понекад Срба психопата у исподпросјечним филмовима из Сарајева и Загреба. За разлику од Милоша Биковића, који игра главне улоге у руским блокбастерима и добио је орден од предсједника Путина, Шербеџија се морао покајнички вратити на Брионе, односно Хрватску одакле је побјегао. Слично је прошла и Мира Фурлан.

Не морамо узети умјетност за примјер, ево узмимо новинарство. У Српској преко 90 одсто портала и сигурно бар половина традиционалних медија је под потпуном контролом САД, у смислу да их дјелимично или потпуно финансирају. Често људе који ту раде и издају се за новивнаре воде и позивају на разне семинаре; али нико од њих, никада до сада, није дошао у позицију да разговара са америчким предсједником. Чак ни са успаваним Бајденом.

Наша колегиница из УНРС, Даринка Петровић, прошле је године, као јако млада особа и прије свега зато што долази из Српске, односно представљала је српски народ, добила прилику да уживо постави питање једном од најмоћнијих државника у данашњем свијету. То вам говори довољно о приликама за напредовање и усавршавање, па ако хоћете и рад, и зараду.

Ја се слабо бавим дипломатско-салонским новинарством, па наши гледаоци већ претпостављају да уколико сам у Русији, да ће слиједити мој одлазак на ратиште. Али, ето вам и мој примјер, пошто ја у Украјину не само да не могу отићи да извјештавам, већ ми је због мог рада забрањен улаз и у сусједну Хрватску.

То говори све о лажним хуманистичким максимама Запада.

2. Друга теза је да Русија заиста обједињује, јер овдје сам упознао многе људе из разних земаља свијета, који свједоче да у руском друштву нема расизма и предрасуда са којим се сусрећу на Западу.

Занимљиво је кад причате са неким црнцем или азијатом на руском језику.

3. Трећа теза је да, иако је ратни сукоб у току, Русија издваја средства да би наставила дипломатске активности путем меке моћи.

Данас се затварају и Игре будућности у Казању, чијем отварању је присуствовало и наше руководство, а гдје Русија жели показати да није изолована од својих пријатеља, који чине већину популације на планети Земљи, односно да искључивањем из спортских савеза и такмичења, Русија неће бити уназађена на тим пољима.

Ако се томе дода, да је Русије јуче ставила на списак забрањених организација ЛГБТ+ из САД, а то свакако није случајно, Русија је постала свјетионик у оном дијелу свијета, који није баш одушевљен причама са више родова. Учењима дјеца треба да уче родитеље, те сама одреде ко су, а родитељи да плате операцију пола без пуно приче. А ако се буне, или грубље поступају са својим дјететом, могу завршити и у затвору.

Русија је сада свјетска противтежа онима, који би да нам својим заставама огаде дугине боје, закључио је Симић у Јутарњем програму РТРС, код Бранимира Ђуричића.