Бискупија – српска већинска општина у Неовисној Републици Хрватској

Док у Вуковару због 0,01 одсто Срба мање укидају српско писмо (тзв. ћирилцу) и док за "Браво комшије" хрватски репрезентативци у ногомету као захвалу пјевају да ће "пити крви Србина из Книна"; српска државна агенција у озрачју Св. Јануара сматра да има мјеста и за позитивне приче.

понедељак, 2 јануара, 2023 / 12:08

Потписана репортажа државне новинске агенције Републике Српске, о повратку Срба у Хрватску, има све симптоме тамошње одавне преумљености. Ни једном се, рецимо, не спомиње Република Српска Крајина.

Бискупија је заиста необично име за мјесто у којем већински живе Срби. Тако да би становници могли покренути петицију за промјену имена, ако су већ Српске Моравице постале Моравице, а Српска Капела – Нова Капела. И мјесташце Срб би било преименовано у Хрв, да није исувише познато и потребно је за прославу антифашистичког устанка по комунистичкој историографији.

Но, ово из посљедњег пасуса су све четничке патологије и завађање са добросусједима и бравокомшијама, јер у тексту предсједник општине од 1.117 душа, од којих 117 нису Срби, говори како треба радити на "двојезичности". Да се барем у Српској и Србији ради на двописмености, у смислу да постоји "и ћирилица", ову шизофренију по којој се у Загребу или Сарајеву или Подгорици прича други језик, могли би схватити као Штокхолмски синдром.

Репортажа би можда требала примјетити да Срби у Хрватској чак и смртовнице штампају латиницом. О латиничним надгробним споменицима да и не говоримо. Ево, обична Википедија, пословично запуштена на српском језику, о овом мјесту информише бар овако:

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Бискупија се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Бискупију протеравајући већинско српско становништво у овом и околним местима.

У Бискупији се налази храм Српске православне цркве Свете Тројице из 1460. године и римокатоличка црква Св. Марије из 1937. У средњем веку је мјесто било седиште Книнске бискупије.

Посљедња реченица је кључна због чега се мјесто тако зове и данас. Ђурђевић је у праву у једном што је рекао: Колико Срби буду тражили, толико ће и добити. Проблем је што је велико питање шта је то уопште српски идентитет данас, а поготово у Хрватској. Уосталом, ево репортаже у цјелости, а они Срби који у Хрватској још нису постали Хрби, заслужују и имаће пажњу Фронтал.РС.

ОПШТИНА БИСКУПИЈА – ПРИМЈЕР ДОБРОГ СУЖИВОТА

Срби који су се вратили у Далмацију живе нормалним животом, међутим, ове године сусрели су се са проблемима – инфлацијом и растом цијена, наводи начелник општине Бискупија Милан Ђурђевић

Приредила: Јелена ДЕШИЋ

БИСКУПИЈА, 2. ЈАНУАРА /СРНА/ – Општина Бискупија у Хрватској, у којој живи 1.177 становника, од којих 1.000 Срба, пружа подршку младим који су гарант опстанка Срба и осталог становништва у том дијелу Далмације, истиче за Срну начелник општине Милан Ђурђевић.

"Од када сам избјегао из Далмације, увијек је у мени била жеља да се вратим. Када се указала прилика, дошао сам у родну груду из Србије", објашњава Ђурђевић и истиче да је живот у Далмацији лијеп, јер су своји на своме.

Прије рата овдје је живјело више од 5.000 мјештана.

Општина Бискупија броји осам села, и то Бискупију, Орлић, Риђане, Марковац, Уздоље, Звјеринац, Рамљане и Врбник.

"Срби који су се вратили у Далмацију живе нормалним животом, међутим, ове године сусрели су се са проблемима – инфлацијом и растом цијена", наводи Ђурђевић.

Он каже да је општина Бускупија специфична је по томе што је рурална у смислу инфраструктуре која је пуно оштећена током протеклог рата, али и мањег броја младог становништва.

"Повратничко становништво је углавном старије животне доби. Али, генерално гледајући, људи који овдје живе углавном раде и тако остварују услове за нормалан живот", истиче Ђурђевић.

Он напомиње да локална заједница пружа подршку младим људима.

Локална заједница финансира дјечији вртић који бесплатно похађа 20 малишана – ријеч је о подршци школарцима и студентима, као и родитељима новорођенчади.

"Отворили смо вртић и све трошкове дјеце која похађају ту установу сноси општина. Пружамо финансијску подршку за свако новорођено дјете, помажемо у школовању основцима, средњошколцима и студентима и трудимо се да и родитељима и дјеци олакшамо живот на овом подручју", напомиње Ђурђевић.

Ратне године су, осим уништене инфраструктуре, однијеле су и људске животе у овој малој општини у срцу Далмације.

"У акцији Олуја са подручја Бискупије страдале су 54 особе, с тим да је било страдалих од самог почетка рата, па је тај број око 80″, истиче Ђурђевић за Срну.

Он наводи да се тренутно ради на обнови инфраструктуре у локалној заједници и истиче да Бискупија има подршку институција Хрватске.

"Најпотребнији нам је у овом тренутку – дом за старе, јер овдје је највише људи старије животне доби. То би им олакшало живот, а ми би имали 20 сталних радних мјеста отворених за запослење. У дому за старе били би спремани оброци, а то би отворило могућност да наши локални пољопривредни произвођачи пласирају своје производе", објашњава Ђурђевић.

Он сматра да је суживот у Хрватској могућ, те да су међуљудски односи на високом нивоу.

"Треба радити на обезбјеђивању двојезичности на овом подручју, али то је и до нас, јер колико ми будемо тражили – толико ћемо и добити", наглашава Ђурђевић и наводи да је дјеца у школи изучавају православну вјеронауку.

Ђурђевић вјерује да долазе љепша времена за Далмацију и позива све оне који размишљају о повратку да се врате у завичај.

"Овдје дјеца здравије одрастају, чист је ваздух, здрава храна, а ту је и могућност да се /у економском контексту/ прилично добро живи", поручује Ђурђевић.