Будућност у повратку: Миле Додик није Александар Лукашенко

Водите рачуна да је у питању текст из штампе, након избора од прије деценију. Обратите пажњу да су неки од приједлога и ставова, тек сада дио званичних политичких обећања. Будите свјесни да у Српској постоје људи који нијесу ничији, до само њени.

Стаматовић тражи повлачење Хрватске војске са територије РСК

Уместо што је, само да би скренуо причу са издаје Косова, вербалним ћорцима, „заратовао“ са својим пријатељима Пленковићем и Грабар -Китаровићевом, председник Србије има уставну обавезу да коначно, од Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН), захтева да хрватским оружаним снагама и државним институцијама наложи повлачење са окупираних територија Републике Српске Крајине (РСК)


Линта: Модрић и екипа нису спортисти, већ промотери усташтва

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да најављени одлазак фудбалера Хрватске у Книн, на прославу протјеривања Срба у злочиначкој акцији „Олуја“, представља још једну у низу антисрпских провокација.


Додик позива у Книн у Бачкој Паланци

Пред изборе нагло постану битни неки догађаји, који се иначе отаљају. Тако и Влада Српске већ одавно тражи да се новинари акредитују и обезбјеђује им превоз на догађај који би требао обиљежити ентичко чишћење Републике Српске Крајине.



Чоколинда Безобразнић: Надам се да ћемо Олују славити заједно

Данас је почела манифестација коју у Неовисној Републици Хрватској зову Дан побједе и домовинске захвалности, на којој је Србима поручено да су се сами побили и прогнали. Те да то требају славити заједно са усташама.



Од Книна до Ветерника: Олуја је погром

Парастосом који је служио патријарх српски Иринеј у Ветернику је почела државна манифестација обиљежавања Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у хрватској оружаној акцији „Олуја“, 4. августа 1995. године.


Вуковар

Капошвар, Домбовар, Бјеловар, Вараждин, Сигетвар, Темишвар, Секешфехервар, Петроварадин, Капувар, Сарвар.


Ретроактивна одбрана српства

Србија, каже, памти. Памтимо и ми Србију. Из тамо те ’95. Кад нам нису дали да се упишемо у школе, јер кваримо, ваљда, градски просјек. Кад су нас пустили да седмицама џеџимо испред врата новосадских гимназија, јер за нас у њима није било мјеста.