И Београд зове: Од конститутивног народа до е-Србина
Удружење Срба из Хрватске са сједиштем у Београду позвало је све Србе који живе ван Хрватске да се попишу на предстојећем попису у тој земљи, те их упутило на интернет страницу "Е-Србин".
"На тај начин би бар донекле исправили неправду која је учињена Србима најприје прогоном, а онда и одузимањем пребивалишта и губљењем свих права која из тога произлазе", оцјењује ово удружење.
Удружење осуђује што је позитивна кампања "Буди е-Србин", коју су осмислиле институције Срба у Хрватској, већ наишла на отпор са стране крајње деснице, прије свега непризнате "Хрватске православне цркве".
Та црква, како се подсјећа, вуче коријене из Независне Државе Хрватске /НДХ/ и позива да се умјесто српског идентитета промовише категорија "Хрват – православац".
У саопштењу се наводи да овогодишњи попис становништва у Хрватској почиње 13. септембра преко система е-Грађанин, односно 27. септембра класичним путем, те да је то трећи по реду попис од ратних збивања и први након уласка Хрватске у ЕУ.
"Попис није само од значаја за даље друштвене и демографске пројекције и анализе него првенствено ради остваривања појединачних права", напомиње Удружење.
Да би олакшали попис, институције Срба у Хрватској су, подсјећа се у саопштењу, осмислиле заједничку кампању "Буди е-Србин" и израдиле интернетску страницу е-Србин.
На тој страници су дата упутства за попис, а објашњено је и која сва права српске заједнице у Хрватској произлазе из службеног бројног стања.
"Срби су позвани да се слободно изјасне о томе што јесу, које су националности, којој вјероисповијести припадају и којим језиком говоре, без било каквих ограничења и притисака", наводи се у саопштењу.
По попису становништва прије ратних сукоба из 1991. године, у Хрватској је било више од 600.000 Срба. Први послијератни попис 2001. показао је бројку од 201.600 припадника српске заједнице.
На прошлом попису из 2011. године у Хрватској је било 186.000 Срба, док их је доношењем Закона о пребивалишту избрисано око 70.000, што значи да ће их на овом попису бити знатно мање, наводе из Удружења.
Удружење се нада да ће се без обзира на број припадника националних мањина који покаже предстојећи попис, у Хрватској смањивати анимозитет према другачијима, и да ће коначно као чланица ЕУ на богаство различитости почети гледати као на своју предност.