Савјетодавно мишљење које је 19. јула ове године у предмету број 186 дао Међународни суд правде, на захтјев Генералне скупштине УН, није само значајно за даље односе Израела и Палестине него је значајно и за нас овдје у БиХ.
Мало, мало, па нам медији објаве вијест о томе како ништа, или готово ништа, није предузето од стране овдашњих власти на заустављању изградње одлагалишта нуклеарног отпада на Трговској гори, на територији Републике Хрватске, у близини Новог Града у Републици Српској.
Прича о раздруживању коју промовише власт у Републици Српској је бесмислена, у то немам нимало сумње. Међутим, данашњом својом изјавом проф. др Јелена Тривић износи своју бојазан да причом о томе "ризикујемо да нам одузму и овлашћења која тренутно имамо".
Недавна декларација свесрпског сабора којом је неколико појединаца, мимо надлежних институција Републике Српске, закључило да убудуће Република Српска као дан своје државности треба да слави 15. фебруар, Сретење, а не 9. јануар, осим што је историјски, правно, политички и на сваки други начин неутемељена, крије у себи још једну опасност.
У недавној прошлости као примјер мирног раздруживања може се навести случај Чехословачке.
Сваку од резолуција о стању у БиХ, које је Савјет безбједности УН донио од Дејтонског споразума до данас, доносио је на основу Поглавља 5. Повеље УН. Тим поглављем Повеље УН повјерено је искључиво Савјету безбједности да он има одговорност за одржавање мира и безбједности у свијету и да у име свих држава чланица УН спроводи дужности и задатке на основу те одговорности.
Иако је нацрт резолуције о Сребреници био тема недавне специјалне сједнице Савјета безбједности УН, Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ, у свом говору том приликом није рекла ни ријеч на ту тему, тиме ни о томе зашто су то Српска и Жељка у Предсједништву БиХ против резолуције о Сребреници.
У протеклих неколико дана, овдашња јавност напросто је засута медијским информацијама о активностима два члана Предсједништва БиХ (Дениса Бећировића и Жељка Комшића) које у својству чланова колективног шефа државе БиХ имају у Организацији УН у Њујорку.
На недавно одржаним посебним сједницама (једанаестој и дванаестој) Народне скупштине Републике Српске могли смо се наслушати свега што ће остати као љага за овај законодавни дом.
Када је Уставни суд БиХ 18. јануара ове године донио одлуку број У-21/23, којом је укинуо кривично дјело повреде угледа Републике Српске из члана 280а. Кривичног законика Републике Српске, истог дана Огњен Тадић савјетник предсједника Републике Српске је изјавио, а портал РТРС пренио, да: "Шта год одлучују судије окупљене у крњем Уставном суду БиХ, Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ одређује да се то Републике Српске не тиче и то је тако до политичког договора".