Свједоци смо већ мјесец дана разорних посљедица пандемије вируса корона. Она представља школски и уџбенички примјер стања (не)природне катастрофе, на које држава не може адекватно одговорити уобичајеним мјерама и радњама које иначе предузима када је нормално стање.
За право се каже да је творевина човјека. Али након што га човјек створи, право почиње да живи својим посебним и независним животом, који се у филозофији права назива идеелним свијетом права.
Готово је владајуће схватање како је простор на ком живимо својеврсна земља НАТО-а и само НАТО-а. У том смислу често се у одбрану таквих правно неоснованих схватања воли позивати на Дејтонски мировни споразум, и то на његов Анекс 1-А који има назив Споразум о војним аспектима мировног рјешења.
Пажња јавности у Републици Српској почетком фебруара 2020. године је с правом била усредсређена на одлуку Уставног суда БиХ везану за пољопривредно земљиште у Републици Српској.
Једна од битних карактеристика права, због којих се оно сврстава у вриједности људске цивилизације, јесте његова способност да унесе ред, сигурност и мир у друштвене односе.
“Ко без одлуке или противно одлуци Народне скупштине Републике Српске пренесе или омогући да се пренесе нека уставна надлежност Републике Српске на било који други ниво власти у Босни и Херцеговини или изван ње, казниће се затвором од двије до дванаест година”.
Насилна првобитна акумулација капитала на овом простору, водила је у обеспошљавање маса људи и крађу овдашњих државних добара, а не у рационализацију и креирање економског система за добро свих, тако је код нас умјесто парламентаризма дошло до депарламентаризације политичког система.
Ових дана прилично незапажено је одржан један скуп у згради Народне скупштине Републике Српске, на којем се расправљало о потреби да се нормама њеног Кривичног законика од даље ерозије заштите њене уставне надлежности и само биће Српске.
У Бриселу је 5. децембра 2019. године објављен „Извјештај експерата о питањима владавине права у Босни и Херцеговини“, који је представљен Европској комисији, државама чланицама ЕУ и властима у БиХ. У нашој јавности извјештај је познатији као Прибеов извјештај, јер је на челу тих експерата њемачки правни експерт Рајнхард Прибе.
Гледам и слушам жучну полемику српских политичких странака, која се ових дана одвија у Републици Српској на тему њеног (не)уласка у НАТО. Једни кажу да тзв. Програмом реформи нисмо ушли у тај савез, док њихови опоненти тврде супротно.