Милан Благојевић

Милан Благојевић: Правна ништавост евентуалне резолуције о Сребреници

Сваку од резолуција о стању у БиХ, које је Савјет безбједности УН донио од Дејтонског споразума до данас, доносио је на основу Поглавља 5. Повеље УН. Тим поглављем Повеље УН повјерено је искључиво Савјету безбједности да он има одговорност за одржавање мира и безбједности у свијету и да у име свих држава чланица УН спроводи дужности и задатке на основу те одговорности.

Имајући у виду ту искључиву одговорност Савјета безбједности, Повељом УН је управо због тога прописано у члану 12 да све док Савјет безбједности у погледу било којег спора или ситуације обавља задатке који су му ради одржања мира и безбједности у свијету повјерени том Повељом, Генерална скупштина неће давати никакве препоруке у вези са било којим спором или ситуацијом под надлежношћу Савјета безбједности.

Обзиром на чињеницу да Савјет безбједности непрекидно од Дејтонског споразума 1995. све до данас обавља своје задатке према БиХ, које у погледу ситуације у њој има на основу Поглавља 5 Повеље УН, то значи да Генерална скупштина УН нема право да у погледу било којег спора, односно било којег питања везаног за ситуацију у БиХ што укључује и питања везана за Сребреницу, даје икакве препоруке, па ни препоруке у виду резолуције о Сребреници, све док се ситуацијом у БиХ бави Савјет безбједности.

У противном, Генерална скупштина поступа супротно члану 12 Повеље УН, тако да ће и сама расправа у Генералној скупштини УН о резолуцији о Сребреници бити противна Повељи УН, док ће евентуално усвојена резолуција о Сребреници бити противправни акт којим се крши члан 12 Повеље УН као највишег правног акта у међународном праву.

Усљед тога ће евентуална резолуција о Сребреници бити супротна Повељи УН, односно представљаће кршење те Повеље, а тиме и међународног права у цјелини.

За такве случајеве Повеља УН у члану 103 прописује да у случају сукоба између Повеље УН и било којих других међународних аката, предност има Повеља УН.

Другим ријечима, у случају да је било који други међународни акт противан Повељи УН, тада се не може примјењивати тај акт него Повеља УН, што у ствари доказује да Повеља УН тиме чини правно ништавим сваки други међународни акт који је супротан било којем њеном члану.