Одгледао сам до самог краја пренос посебне (Шеснаесте) сједнице Народне скупштине Републике Српске, одржане у ноћи (све до три ујутро) између 24. и 25. децембра 2024. године. Наслушао сам се свега и свачега, па тако и признања посланика да су гријешили својевремено.
Недавно су, само који дан "и случајно" пред овдашње локалне изборе, Сергеј Лавров и Дмитриј Медведев послали писмо подршке Милораду Додику, у којем су му зажељели "отпорност, храброст и успјехе, а братском српском народу срећу и просперитет".
У обиљу незнања и њиме узрокованих пропуста српске политике и правн(ичк)е струке, оно што се већ четврт вијека зове Брчко дистриктом БиХ заузима проминентно мјесто.
Рећи, као што у вечерњим сатима у петак 13. септембра 2024. године учини Александар Вучић, да одлука да се прогласи окупација дијела територије своје државе значи да тиме тај дио наводно признајемо као територију друге државе, је не само правно неутемељено, contradictio in adjecto, правна лудост, већ је и покварено, нељудски.
У тој борби Кочић је, између осталог, 1907. године покренуо часопис "Отаџбина" који је штампан на ћирилици, што говори и о Кочићевом односу према српском писму. Свега овога се присјетих гледајући и читајући шта ових дана говори Жељка Стојичић, министар просвјете и културе Републике Српске.
Петог августа ове године ЦИК БиХ је објавила податак, како су због тзв. преурањене кампање пред локалне изборе, који у БиХ требају бити одржани у октобру 2024. године, учестале притужбе овој установи. У томе предњаче политичари и политичке партије из власти и опозиције у Републици Српској.
Савјетодавно мишљење које је 19. јула ове године у предмету број 186 дао Међународни суд правде, на захтјев Генералне скупштине УН, није само значајно за даље односе Израела и Палестине него је значајно и за нас овдје у БиХ.
Мало, мало, па нам медији објаве вијест о томе како ништа, или готово ништа, није предузето од стране овдашњих власти на заустављању изградње одлагалишта нуклеарног отпада на Трговској гори, на територији Републике Хрватске, у близини Новог Града у Републици Српској.
Прича о раздруживању коју промовише власт у Републици Српској је бесмислена, у то немам нимало сумње. Међутим, данашњом својом изјавом проф. др Јелена Тривић износи своју бојазан да причом о томе "ризикујемо да нам одузму и овлашћења која тренутно имамо".
Данас, 1.7.2024. године, у подне, какве ли ружне симболике, у Централној изборној комисији БиХ (ЦИК) треба бити одржано жријебање за једно мјесто српског делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.