![](https://www.frontal.rs/wp-content/uploads/2024/07/IMG_20240712_133238.jpg)
Бојан Вегара: Убију ти оца, онда га нађеш на списку погинулих бораца Армије БиХ
Тако Драган јутрос нађе свог оца Славка Бероњу на списку Мирсада Токаче и то баш на овај 11.јули.
Тако Драган јутрос нађе свог оца Славка Бероњу на списку Мирсада Токаче и то баш на овај 11.јули.
Припаднице организације "Мајке Сребренице", осим великих кућа које су саградиле узимајући новац на лажима о убијеним Сребреничанима, имају и приватне авионе који их возе широм свијета да лажно свједоче и шире причу о наводном геноциду у Сребреници, тврди Хаша Омеровић из Тузле.
Повод за овај чланак није ништа што су рекли говорници на скупу Истина о Сребреници, који се десио синоћ у Бањој Луци, него нажалост чланак који је тим поводом објавио Дневни аваз, са потписом извјесног Е. Хуремовића, што је и дало публицитет овом догађају.
Уколико грађане Ефбиха занима зашто грађани Српске не желе да живе са њима у истој држави, нити ће их се, сем силом, на то моћи натјерати – слободно нека пребаце данас канал на БХТ или ФТВ.
Све што сте знали или мислили да знате о топониму Сребреница и ономе што он обухвата, а сада након наметнутих одредби Валентина Инцка можда не смијете ни да питате.
Антисрпски Хашки трибунал је 2008. године имао 3.568 патолошких налаза, да би анализом истих утврђено да је број ексхумираних тијела максимално 1.923. Откуд и зашто се онда, већ деценијама, лаже да је у јулу 1995. убијено преко 8.372 особе?
Одбацивање Инцковог вербалног деликта којег смо посљедњи пут имали у комунистичком режиму СФРЈ, је предмет око чега се све српске странке морају сложити и занемарити своје нетрпељиве односе.
Енглески сајт "Сива зона” (Grayzone) код нас препознат по објављивању депеша западних обавјештајних агенција послатих током ратова деведесетих, објавио је текст који се односи на улогу британске службе у Сребреници 1995.
Суљо Суљагић, отац директора Меморијалног центра Поточари Емира Суљагића , према изводу из Матичне књиге умрлих страдао је 24.12.1992. у Вољевици код Братунца, а у јулу 2005. сахрањен у Поточарима као тобожња жртва конструкта под именом "геноцид у Сребреници".
Тачно 25 сати и 21 минут прије првог искључиво туристичког лета у свемир, са писте у ентитету Нови Мексико, упалио сам 21 годину стар службени аутомобил УГ Фронтал и пошао у правцу своје ђедовине. Данас је планетарно лако геолоцирати по једној варошици, до које се стиже за неколико сати хода кроз шуму. Зове се Сребреница.
Тако Драган јутрос нађе свог оца Славка Бероњу на списку Мирсада Токаче и то баш на овај 11.јули.
Припаднице организације "Мајке Сребренице", осим великих кућа које су саградиле узимајући новац на лажима о убијеним Сребреничанима, имају и приватне авионе који их возе широм свијета да лажно свједоче и шире причу о наводном геноциду у Сребреници, тврди Хаша Омеровић из Тузле.
Повод за овај чланак није ништа што су рекли говорници на скупу Истина о Сребреници, који се десио синоћ у Бањој Луци, него нажалост чланак који је тим поводом објавио Дневни аваз, са потписом извјесног Е. Хуремовића, што је и дало публицитет овом догађају.
Уколико грађане Ефбиха занима зашто грађани Српске не желе да живе са њима у истој држави, нити ће их се, сем силом, на то моћи натјерати – слободно нека пребаце данас канал на БХТ или ФТВ.
Све што сте знали или мислили да знате о топониму Сребреница и ономе што он обухвата, а сада након наметнутих одредби Валентина Инцка можда не смијете ни да питате.
Антисрпски Хашки трибунал је 2008. године имао 3.568 патолошких налаза, да би анализом истих утврђено да је број ексхумираних тијела максимално 1.923. Откуд и зашто се онда, већ деценијама, лаже да је у јулу 1995. убијено преко 8.372 особе?
Одбацивање Инцковог вербалног деликта којег смо посљедњи пут имали у комунистичком режиму СФРЈ, је предмет око чега се све српске странке морају сложити и занемарити своје нетрпељиве односе.
Енглески сајт "Сива зона” (Grayzone) код нас препознат по објављивању депеша западних обавјештајних агенција послатих током ратова деведесетих, објавио је текст који се односи на улогу британске службе у Сребреници 1995.
Суљо Суљагић, отац директора Меморијалног центра Поточари Емира Суљагића , према изводу из Матичне књиге умрлих страдао је 24.12.1992. у Вољевици код Братунца, а у јулу 2005. сахрањен у Поточарима као тобожња жртва конструкта под именом "геноцид у Сребреници".
Тачно 25 сати и 21 минут прије првог искључиво туристичког лета у свемир, са писте у ентитету Нови Мексико, упалио сам 21 годину стар службени аутомобил УГ Фронтал и пошао у правцу своје ђедовине. Данас је планетарно лако геолоцирати по једној варошици, до које се стиже за неколико сати хода кроз шуму. Зове се Сребреница.