Хаша Омеровић: "Мајке Сребренице" – профитерско удружење

Припаднице организације "Мајке Сребренице", осим великих кућа које су саградиле узимајући новац на лажима о убијеним Сребреничанима, имају и приватне авионе који их возе широм свијета да лажно свједоче и шире причу о наводном геноциду у Сребреници, тврди Хаша Омеровић из Тузле. Омеровићева је агенцији Срна изјавила да та група жена лажно представља породице погинулих […]

четвртак, јул 11, 2013 / 16:53

Припаднице организације "Мајке Сребренице", осим великих кућа које су саградиле узимајући новац на лажима о убијеним Сребреничанима, имају и приватне авионе који их возе широм свијета да лажно свједоче и шире причу о наводном геноциду у Сребреници, тврди Хаша Омеровић из Тузле.

Омеровићева је агенцији Срна изјавила да та група жена лажно представља породице погинулих у Сребреници, нагласивши да су то профитерска удружења које је основао Алија Изетбеговић и поглавар Исламске заједнице, Мустафа Церић.

„Та група жена никада се не мијења. Плаћене су да изађу на годишњицу у Поточарима, да лажно свједоче у Хагу и да се појаве пред медијима чим им кажу њихови наредбодавци из Сарајева.“ – каже Хаша Омеровић.

Омеровић је истакла да је Изетбеговић злоупотребио Сребреничане да би утврдио своју власт и побједу 1990-их година на изборима, а да су Поточари направљени у сарадњи са бившим предсједником САД, Билом Клинтоном „да се имају гдје окупљати и наставити манипулисати са Бошњацима зарад својих политичких циљева и странке СДА“.

Према ријечима Омеровићеве, ти људи су били цивили које су оставили ратни командант сребреничких муслимана, Насер Орић и Алија Изетбеговић да би изазвали ваздушне нападе НАТО-а на српске положаје.

Тражили су да сахраним мужа у Поточарима

„У Поточарима се сваког 11. јула прави кич, а од профита који се узима на жртвама богате се појединци у организацији ‘Мајке Сребренице’. С друге стране моје дијете нема ни стипендију, а отац је погинуо у рату у БиХ и сахрањен је у Тузли, а не у Поточарима како су тражили од мене из удружења.“ – наглашава Омеровићева.

Према њеним ријечима, срамота је и да само у Поточарима на споменицима пише „погинуо на Алаховом путу“, што је слоган муџахедина. Она додаје да „Мајке Сребренице“ и бошњачки политичари целом свијету „продају причу о геноциду у Сребреници“, што „дебело наплаћују“.

Омеровићева жали мајке које су изгубиле својих најмилије у Сребреници, јер су, како каже, остављене на милост и немилост да живе по подрумима. Новца за путовање у Шведску, Холандију, Шпанију за „Мајке Сребренице“ има, а за сиротињу нема, закључила је Омеровићева.

Ко је Хаша Омеровић?

Хаша Омеровић из Сребренице у јулу 1995. године изгубила је мужа, оца и брата. Због оштрих критика упућених на рачун представника свог народа, остала је сасвим маргинализована у ФБиХ, у мјери да тамо није могла добити чак ни помоћ за сахрану свог мужа. Скромна помоћ јој је стигла из Бањалуке.

Све је почело када није дозволила да у Меморијалном центру у Поточарима буду сахрањени посмртни остаци њеног мужа Мехе, који је као цивил настрадао 12. јула 1995. године приликом покушаја пробоја из Сребренице према Тузли. Након што су јој отац и брат сахрањени у Поточарима, она је одлучила да мужа сахрани на гробљу у Тузли, пошто се увјерила у разне манипулације жртвама и њиховим породицама од стране оних који су обећавали да ће их заштитити, а не препустити судбини. „Када су ми јавили да су ми нашли мужа на неком брду код Каменице, отишла сам у ИЦМП. Када сам дошла доле, један момак ми је рекао овако: ‘ Хашо, жао ми је што ћу Вам рећи, али ми морамо сачекати да Амор Машовић пошаље из Сарајева неког свог ко ће одобрити да Ви сахраните мужа у Поточарима. Не можете га сахранити у Тузли, пошто ми имамо образац који се попуњава за сахрану у Поточарима’. Ја кажем да ми је то муж и питам га: зар ја немам право да га сахраним гдје ја хоћу ?! Онда је избила фрка, али они мени и даље не дају да сахраним мужа гдје ја хоћу. Тражила сам да фотографишем кости мога мужа и када је дошао један човјек да то учини, онда су ми други рекли да ни то не може. Значи, нису ми дозволили ни да сликам кости мога мужа, да знам шта стављам у сандук. Можете ли да замислите какво је то понижење !? “, испричала је Омеровићева у интервјуу Новом Репортеру прије двије године.

Она се изборила да мужа сахрани у Тузли, али нико у ФБиХ није хтио да издвоји новац за споменик иако се огроман новац издваја за Меморијални центар у Поточарима. Помоћ јој је тада стигла из РС.

Тражила је, такође, и да са споменика њеном оцу и брату у Меморијалном центру у Поточарима буде уклоњен дио текста у којем се говори да су погинули „на Алаховом путу“, што, иначе, стоји записано на сваком надгробном споменику у овом центру.

Омеровићава каже да су "неуке жене искориштене да се направе разна сребреничка удружења која заступају данас политичаре у Сарајеву, а не породице жртава. "

С друге стране, каже он, други једва да имају од чега да живе и школују и запосле своју дјецу.

"Има дјеце којима су изгинули очеви 1995. године, а која нису уписана у матичне књиге рођених. Има дјеце која нису завршила ни основну школу, а толики новац се сливао и даље слива у Меморијални центар у Поточаре. Зашто? Само да би се све оно организовало 11. јула сваке године. Новац се даје за ‘марш мира’, клањање џеназе и тако даље. Па, погледајте иронију: кости се нађу у околини Сребренице, возе се у Тузлу, а одатле за Високо, јер морају да камионима прођу кроз Сарајево пред 11.јул да се види како то наводно они нас жале и како тугују за тим погинулим људима. То је чисти циркус, то је исмијевање мртвих људи. Неправда је што се тако чини. Неправда је и према тим убијеним људима и према нама, њиховим породицама. Има жена којима су страдала дјеца 1995. године или дјеце којима су очеви убијени , а који немају никаква примања. И сви су од њих окренули главу. А сви политичари се бусају у прса кад дође 11. јул како они помажу породицама, како ће школовати децу, како ће помоћи мајкама и све тако“, огорчена је Хаша Омеровић.

Ова жена без икаквог устезања прича и о свему другом о чему се у ФБиХ ћути када се о Сребреници говори, наводећи да у Меморијалном центру у Поточарима нису сахрањени само Бошњаци страдали у јулу 1995. године, већ и многи други, раније умрли или погинули у борбама или у међусобним окршајима. „Има још породица које јавно неће да говоре, а тихо су, о свом трошку, сахраниле своје најмилије на другим мјестима, ван Поточара. Такође, има људи који су сахрањени у Поточарима, а нису страдали 1995. године, који су били неки борци и неки команданти. Они су, дакле, сахрањени у Поточарима и направљени су им исти нишани к’о и оним људима који су страдали у јулу ‘95. Има ту и страдалих у међусобним и свакаквим другим сукобима. Ту је био најпрљавији рат, и тај рат су водили мафијаши, а нису га нормални људи водили“.



0 КОМЕНТАРА

  1. Interesantno kako se federalni + dodik jugend prvi javljaju, kao po komandi.
    Naravno da su nane srebrenice babetine koje na nesreći svojih mrtvih prave profit, i naravno da od Srebrenice prave Diznilend. Lova je čudo.
    Za par godina kad ukopaju sve one koje su mislili polako će se smanjivati broj ljudi koji dolaze na pomen i idemo dalje.

  2. Не видим разлога да се препуцавамо по овој теми, кад им дајемо прилику за лајуцкање, балинчадима буде помало лакше. Нас треба савршено да боли нека ствар што су мајке Сребренице профитерке, што су се сами убијали на Маркалама, што су се у Босанској Крајини убијали међусобно, што су им ратни хероји у које су се заклињали, преко ноћи били убијани ко криминалци од стране власти, што их је сопствена власт затварала у торове и забрањивала излаз, па су умирали од глади и зиме, што, умјесто у 100 посто, имају власт у 25 посто екс СРБиХ, што умјесто обећаним златним кашикама оно мало што имају једу оним што су им остале од хуманитарне из хаве, што морају да се идентификују са заставом налик на амбалажу моторног уља или батерија, што свако мало у свијету буде ухапшен по који терориста са бх пасошем и руши им и оно мало угледа стеченог на лажима, што им мало по мало вехабије и ини екстремисти полако уводе шеријат…….да не набрајам, тражили су, нек уживају. Није лако живјети са таквим сазнањима. Ето, ја сад миран одох на Славу.

  3. Ne poželiti nikome, ali praviti cirkus od genocida to je strašno. Pa jebote prodaju se suveniri, aloooo, šta treba napraviti rolerkoster i ringišpil ???
    Dio ljudi ide kao na zbor iliti teferič, postavljaju slike po fejsbuku, kao ja sam cool.
    Strašno.
    A ‘Majke Srebrenice’ su posebna priča. Većina su naravno iskrene žene koje rade sve bez mržnje i one se neksponiraju ali ‘upravni odbor’ je druga priča. Mi smo teo izgubile svoje najmilije pa niko nema pravo da nas išta pita i radićemo šta hoćemo.

  4. Zulkedin,

    Prijatelju dragi, kamo samo možeš pretpostaviti da ovo, isto kao i ti, ne čitaju i ne komentarišu ljudi koji su proživjeli sve isto to što su proživjele i žene iz Srebrenice?

    Otkud ti samo ta ideja čovječe? Zato što se obraćaš Srbima? Zato što tvoj isprani mozak ne može ni da pojmi da je srpski narod stradao; da osim udruženih a nekih dobro situiranih majki Srebrenice, postoji ogroman, neprebrojiv broj majki čiju patnju niko ne čuje. Kao što je i ova gospođa iz vijesti! De dođi sebi malo!

  5. jea, 12.07.2013. 13:08:12

    Istina ce prije ili kasnije izaci na vidjelo.
    Svakome ko iole misli svojom glavom vidljivo je iz aviona da se radi o politizaciji zrtava sa ultimativnim ciljem okrivljivanja Srba kao pokretaca nekakvog instrumentalizovanog genocida i time dobijanje argumenata rusenja Dejtona kao krhkog stuba kakvog takvog mira na ovom dijelu Balkana.

    Ovim se pokusava napraviti nekoliko presedana;
    Izjednaciti ratni zlocin koji se desio u Srebrenici sa masovnim i organizovanim milionskim genocidom nad Srbima sirom NDH.Time bi se trebali takodje amnestirati hrvatski i Muslimanski separatisticki pokreti devedesetih.
    Kao drugo,treba i dan danas amnestirati uplitanje inostranih trupa i stavljanje iskljucivo na jednu stranu u toku gradjanskog rata.

    Tek kao poslednji od razloga za ovo “komercijalizovanje“ i time blacenje ukupnih zrtava u proteklom ratu je interes vladajucih oligarhija rezima u Sarajstanu.

    Rezim u Sarajstanu ovo koristi posredno i manje vise po inerciji,samo da ostane na vlasti sa svojom izlizanom grad(Z)anskom retorikom iako je u Dejtonu potpisano nesto sasvim drugo.

    Naravno,narod u fbih pomalo progledava i nezadovoljan je jer se osjeca u vazduhu odgovornost kod kuce.Bez obzira na 1001 srpsko hapsenje po principima i bajkovitim nacrtanim mehanizmima vojno-komandne odgovornosti,kao i civilne uprave koja je toboz organizovano raseljavala,pljackala itd.(kao da se slicne stvari nijesu desavale na svim stranama).

    Sta je poenta cijele price u kojoj su muslimani vjecno “osteceni“ a Srbi ne smiju ni da progovore o zlocinima nad njima jer je to(zamisli)“govor mrznje“?

    Poanta je u tome da istinski reziseri krvave balkanske rapsodije tokom cijelog 20-og vijeka ce kao i uvijek ostati cistih ruku dok ce ova sirotinja prebrajati svoje mrtve.
    Zasto?
    Zato sto je Srbin(pa bio on i muslimanske vjeroispovjesti)nepozeljan u bilo kom obliku u novim “poretcima“.

  6. jea, 12.07.2013. 13:08:12 [83181]

    Зато јер се Сребреница рекламира као Кока-Кола – а о Јадовну, Јасеновцу, Пребиловцима, Гаравицама – се ћути 🙂 Написа Симић неколико редова о томе на другој теми..

    Ево ПИТАЊЕ за СВЕ СРБЕ који навраћају на Фронтал:

    НА КОЈИ ДАТУМ СЕ ДЕСИО ПРОБОЈ ЛОГОРАША У ЈАСЕНОВЦУ?

  7. jea, 12.07.2013. 13:08:12 [83181]

    Зато јер се Сребреница рекламира као Кока-Кола – а о Јадовну, Јасеновцу, Пребиловцима, Гаравицама – се ћути 🙂 Написа Симић неколико редова о томе на другој теми..

    Ево ПИТАЊЕ за СВЕ СРБЕ који навраћају на Фронтал:

    НА КОЈИ ДАТУМ СЕ ДЕСИО ПРОБОЈ ЛОГОРАША У ЈАСЕНОВЦУ?

  8. Отрцаност подметачине, флоскуле, измишљеног и обесмишљеног појма геноцид, улази у свој клише, а најбљутавије је кад „мајке сребренице“ почну набрајати своје амиђе и амиђиће, дајђе и дајиђиће..итд. итд.

  9. Ja koliko se sjećam a nije to bilo baš tako davno, jednom sa osnovnom a jednom sa srednjom školom sam bio u Jasenovcu.I cijela bivša juga je dolazila,djeca pioniri,omladinci i omladinke,studenti,učesnici NOB-ea.Držali se istorijski časovi i predavanja,učilo se u školi.
    Još onda sam slušao i učio o zločinima koje je učinila ondašnja NDH. I niko to ne negira…
    Al desio se novi rat,desio se genocid,pale su „nove“ žrtve, i normalno je da se sad više priča o Srebrenici što ne znači da Jasenovac treba zaboravit.

Оставите одговор