Једанаест кључних питања и одговора на тему Сребренице

Све што сте знали или мислили да знате о топониму Сребреница и ономе што он обухвата, а сада након наметнутих одредби Валентина Инцка можда не смијете ни да питате.

понедељак, 1 новембра, 2021 / 16:49

1. Да ли је био геноцид?

– Не, из више разлога, између осталог јер број жртава је далеко мањи него у Руанди, Kамбоџи, Независној Држави Хрватској, у геноциду Турака над Јерменима и тако даље. Знак једнакости се, дакле, не може ставити. Потребно је имати у виду да је концепт "локалног геноцида" заправо развио професор исламског права Шериф Басиуни, иако тај концепт нема упориште у Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године.

2. Да ли је био злочин против човечности?

– Било је више паралелних злочина против човечности (на више локација). Дакле, масакр који је направљен је више од злочина против човечности, мање од правог геноцида.

3. Докле ће неспоразуми око ове теме трајати?

– Док правни експерти не преформулишу (у званичним међународним документима) појам геноцида и не уведу нови термин који би се односио на овакве трагичне догађаје – термин који ће означавати масакре мањег обима од геноцида, а већег од злочина против човечности.

4. Има ли политички инспирисаних манипулација око описа страдања Сребреничана?

– Има, пре свега у прикривању статуса погинулих (војници у борби и заробљеници).

5. Има ли манипулација око Меморијалног центра Поточари?

– Да и то не мало.

6. Да ли су пресуде Трибунала у Хагу коректне по питању плана за извршење масакра?

– Не, првенствено јер не обухватају бошњачку одговорност.

7. Да ли би било исправно и добро укинути Републику Српску због пресуђеног геноцида?

– Не, прво са становишта историје, јер је 50 година раније у НДХ (којој је БиХ припадала), извршен доста обимнији геноцид и то над Србима. Други, веома битан разлог је што постојање ентитета штити безбедност свих становника БиХ, самим тим и свих у окружењу јер би неминовно били увучени у нови сукоб уколико би до њега дошло.

8. Да ли се треба поклонити невиним жртвама Сребренице из јула/ августа 1995?

– Апсолутно да, као и свим другим невиним жртвама. Невини појединци нису били криви што су живели у истој етничкој групацији са онима који нису били невини, а страдали су заједно са њима.

9. Да ли, због помирења, треба прихватити тврдње и пресуде да је почињен геноцид, али да су одговорни појединци а не цео српски народ?

– Не, између осталог јер временом ће се заборавити имена осуђених и остаће само придев "српски" уз реч "геноцид" и тиме би неоправдано добили "етикету".

10. Да ли треба прихватити аналогије које пласира политичко Сарајево и поједини западни центри, са нацистичком Немачком?

– Апсолутно не! Јер, поред осталог, контекст је дијаметрално супротан и јер је исход збивања много другачији.

11. Да ли Наташа Кандић, Соња Бисерко, Жене у црном и др. говоре истину?

– Говоре само селективну истину, а селективна, искривљена истина није права истина и зато су критике на њихов рад оправдане.

Ј. Беочанин