У Сребреници јула 1995. године, нико није убио 8.000 људи!

Антисрпски Хашки трибунал је 2008. године имао 3.568 патолошких налаза, да би анализом истих утврђено да је број ексхумираних тијела максимално 1.923. Откуд и зашто се онда, већ деценијама, лаже да је у јулу 1995. убијено преко 8.372 особе?


Отац директора погинуо 1992. године у Братунцу, а сахрањен у Меморијалном центру Поточари

Суљо Суљагић, отац директора Меморијалног центра Поточари Емира Суљагића , према изводу из Матичне књиге умрлих страдао је 24.12.1992. у Вољевици код Братунца, а у јулу 2005. сахрањен у Поточарима као тобожња жртва конструкта под именом "геноцид у Сребреници".


Дани(ј)ел Симић: Два дана у Подрињу (вјечност у понављању)

Тачно 25 сати и 21 минут прије првог искључиво туристичког лета у свемир, са писте у ентитету Нови Мексико, упалио сам 21 годину стар службени аутомобил УГ Фронтал и пошао у правцу своје ђедовине. Данас је планетарно лако геолоцирати по једној варошици, до које се стиже за неколико сати хода кроз шуму. Зове се Сребреница.


Прикљученија Емира Суљагића: Фалсификатору на мјесту директора МЦ Поточари српски хљеб одвратан (није ни за псе)

Емир Суљагић, чувен по томе што је сахранио оца погинулог 1992. у Братунцу, као цивилну жртву "геноцида" из јула 1995. године у Сребреници. Отворена мржња и ратно хушкаштво иде дотле да му смета и хљеб из српских пекара.


Кловн Инцко наметнуо забрану негирања непостојећег геноцида у Сребреници

Побјегуљска тактика, средњовјековне надлежности. То је, у најкраћем, суштина поглавника ОХР у повлачењу. Да ли у цивилизованим, па ако хоћете и у земљама ЕУ, појединац може писати и проглашавати законе? Зато је ово мртво слово на папиру.


СТОП ФАЛСИФИКАТИМА: Како је СДА још прије рата причала данашње бајке о геноциду

Пропаганда о геноциду над Муслиманима почела је прије почетка рата у БиХ, док је она још била дио СФРЈ и без икаквих борбених дејстава, па је из данашње перспективе доста лакше видјети степен припремљености за лажни наратив који се емитује данас, са епицентром у Бриселу, Вашингтону и Поточарима.


Дарко Ристов Ђого: Ни случајно

Како негдје записа Иво Андрић: негде се човек мора и родити. Њему се то понекад заиста чинило, ако не као случајност, а оно бар као воља ћудљивог Демијурга, која човјека баца, мимо његове воље, укључујући га у живот већи од њега, али и живот који јесте његов, човјеков. Тако се, постмодрнистички "случајно", андрићевски "негде" или хришћански: логосно; моја мајка родила у Сребреници.