Британска улога у Сребреници: Мутна и тајна, кажу обавјештајни документи

Текст који потписује уредник Кит Кларенберг започиње подсјећањем да је британска парламентарка Алиша Кернс током јула прошле године затражила веће ангажовање Уједињеног краљевства у НАТО мисији у БиХ, те да је случај Сребреница 95. за бројне западне политичаре представљала изговор за нелегалне војне интервенције западних земаља широм свијета.

Детаљи догађаја из јула 1995. укључујући укупан број жртава и тачну природу њихове смрти су нејасни, а Кларенберг наглашава да је нејасна улога британског САС (специјалци ваздушних снага) која добија на значају након што је дио докумената о тим догађајима декласификован и доступан јавности.

– Декласификовани документи Министарства одбране Велике Британије, које је прегледао Грејзон, постављају узнемирујућа питања о тајној улози Лондона у Сребреници, као што су начин и зашто је МИ6 знао да ће напад на енклаву услиједити прије него што га је ВРС чак и планирала – наводи се у тексту.

Забрињавајућа улога британских специјалаца први пут се спомиње у извјештају истраге који је направио Холандски институт за ратну документацију, којим је влада Холандије прихватила дјелимичну политичку одговорност за дешавања у Сребреници. У извјештају се спомиње тајно дјеловање припадника специјалних снага, о којима холандски батаљон није знао много, а за британско присуство уопште није знао Центар који је надгледао операције холандских мировњака. У појединим случајевима они сматрају да је основни британски задатак био да шпијунирају Холанђане.

– Основни циљ британске посматрачке мисије у Сребреници био је прикупљање обавјештајних података о холандским снагама и сазнати да ли се дешава нешто незаконито између холандских трупа и муслиманских снага – биљежи холандски извјештај објављен седам година након рата у БиХ.

– У стварности то биле јединице Специјалне ваздушне службе (САС) и Специјалне бродске службе (СБС)", које су изводиле "извиђачке мисије" и "специјалне задатке" по налогу генерала Мајкла Роуза, који је предводио британске мировне снаге УН у Босни током рата.

У истом извјештају наводи се да су Британци били присутни и у зони у надлежности норвешког контингента, који такође нису знали њихове активности, те наводе да су елитни британски војници "слободно крстарили" по источној Босни, понекад упадајући у сукобе током тих кретања.

Један од значајнијих детаља извјештаја Холандског института говоре о нечему што је забрањено Женевском конвенцијом, а то је употреба возила са медицинским обиљежјима у војне сврхе. Овакве активности представљају ратни злочин.

– Постојала је специјална САС операција са санитетима, који су носили комуникациону опрему умјесто носила. Ови "санитети” су донирани Босни од стране [британских здравствених власти] из хуманитарних разлога, али су често изненада појављивали на најизненађујућим мјестима – стоји у извјештају.

Када се говори о непосредним дешавањима, Кларенберг пореди податке из процеса пред Међународним трибуналом за бившу Југославију са подацима из декласификованих докумената британске службе. Према налазима истражитеља Трибунала, сачињених на основу обиља извора првог реда и свједочењу директних свједока, планирање напада на Сребреницу почело тек 30. јуна – недељу дана прије његове реализације.

Истовремено, скоро мјесец дана прије тога британски обавјештајци са холандским батаљоном дијеле информацију о томе да постоји српски план напада, што се биљежи у декласификованим документима. Занимљиво је да у вријеме сачињавања холандског извјештаја, британска служба није дозволила уврштавање ових докумената у извјештај.

– Британска обавјештајна служба одиграла је значајну улогу у прикупљању доказа о ратним злочинима у Југославији за Међународни трибунал. Добро повезани британски судије и адвокати били су кључни ликови током његових поступака, који су трајали 23 године. Британске власти – укључујући и САС – предводиле су хватање босанских Срба оптужених од стране Трибунала. Један од осуђених, Радован Караџић, тренутно је затворен у Великој Британији. Ипак, током суђења никада није споменута тајна јединица САС која је дјеловала у Сребреници, нити су позвани да свједоче – наводи се у Кларенбеговом тексту.

У тексту се пореде подаци из судске документације, по којима је првобитни план ВРС био да сузбију муслиманске снаге које из Сребренице нападају Србе, а затим је опколити како би спријечили даље нападе, без помена напада на саму енклаву.

Извјештај из британског Министарства одбране од 11. јула биљежи:

-…недавни напад БСА (ВРС се назива Армија босанских Срба) на Сребреницу је био подстакнут сталним [муслиманским] нападима у претходна три мјесеца на БСА снабдјевачки пут на југу енклаве. … Акција БСА је директни одговор на [муслимански] притисак на БСА комуникациону линију, а БСА је реаговала тјерајући [муслимане] назад према Сребреници… Срби су схватили да нема много отпора, па су могли да се прошире даље од свог првобитног циља.

Текст Грејзона се позива и на извјештај УН посматрача, који наводи да је изненађени холандски батаљон муслиманским снагама 6. јула саопштио да ће им у случају напада на Сребреницу омогућити приступ пункту за прикупљање оружја УН-а на том подручју, у коме се налазио значајан арсенал укључујући и тешко наоружање. Уз чињеницу да је одбрана имала бројчану предност три пута у односу на снаге ВРС, сматрало се да ће то бити довољно да се нападачима нанесу губици и одбрани град. Међутим, муслиманске снаге нису искористиле ту могућност.

– Холандски батаљон је био овлаштен да затражи НАТО ваздушне ударе, што су и учинили са све већом хитношћу како је ВРС преплављивала Сребреницу. Међутим, интервенција није одобрена од стране савеза све до касно 11. јула, када је укупно заузимање енклаве било завршено. Џефри Најс, контроверзни британски адвокат који је водио неколико оптужница, открио је тајни договор закључен у мају 1995. између Британије, Француске и САД да неће бити бомбардовања како би се одбранило то подручје – каже се даље у тексту Грејзона.

Текст британског новинара подсјећа да је Сребреница 1993. проглашена заштићеном зоном, те да су војници под командом Насера Орића спријечили евакуацију цивилног становништва, сматрајући да ће то олакшати нападе ВРС. Подсјећа се и на извјештаје генерала Мориона, тада команданта УН снага, циљ руководства у Сарајеву био да обезбиједи страну интервенцију. У извјештају генералног секретара УН о заузимању Сребренице потврђени наводи да су чланови муслиманске делегације послате на преговоре о миру на британском ратном броду у септембру 1993. године отворено обавијештени од стране Алије Изетбеговића да је интервенција НАТО против Срба могућа у случају великог масакра у Сребреници.

Холанђани биљеже још неке примјере бизарног понашања британских специјалаца. Забиљежено је "кратко након пада" енклаве да је представник Високог комесара УН за избјеглице и његов тумач свједочили како се један од британских војника вратио у базу касно једне ноћи, "потпуно блатњав као да је пузао”.

Ово сумњиво понашање додатно је појачано тиме што са Британцима није било контакта, па холандски званичници нису могли провјерити наводе о почињеним злочинима. У то вријеме, 11. или 12. јула, британски специјалци су "превентивно уништили посебну комуникациону опрему”.

Приликом сачињавања холандског извјештаја, британске власти су забраниле својим војницима да са холандским институтом разговарају о својим активностима у том периоду.

Биљежи се и да су 11. јула два припадника британског САС-а појавила рано ујутро у локалном сједишту УН-ових војних посматрача, са тврдњом да су "тим за ваздушне контакте" задужени за идентификацију локација за НАТО бомбардовање против ВРС. Они су са локалним водичем отишли до тачке на брду изнад Сребренице, прцијењеном као одличном за контакт са авионима.

– Веза је рекла да су се у том периоду стално јављали некоме. Око пола сата након доласка на брдо, видјели су јасно олакшање на лицима Британаца, из непознатих разлога. Наводно су затим тврдили да ипак не могу позвати бомбардовање, јер им се испразнила батерија на сателитским телефонима. Када је њихова позиција била под ватром ВРС, они су се склонили у оближње ровове које су заузимали муслимански војници који "нису имали појма зашто су ту". Према извјештају, Британци су ипак "се осјећали сигурно и опуштено", скидајући кациге и панцире након што су ушли. Занимљиво, њихова веза се сећа да су "[наглашено] претварали као да праве радио контакт, али су остали сједити и нису дјеловали као да планирају даље акције".

Упоређујући ове податке, британски новинар изражава сумњу да је Сребреница требала да представља замку за ВРС, а да је стварна британска улога била да убиједе муслиманске снаге да не пружају отпор очекујући интервенцију из ваздуха, те да учине да ваздушни удари тражени од холандског батаљона изостану док не буде касно.

Три британска специјалца добила су војна одликовања за заслуге током службе на подручју Сребренице, премда нема детаља о томе о чему је тачно ријеч, додаје се у тексту.