Мало, мало, па нам медији објаве вијест о томе како ништа, или готово ништа, није предузето од стране овдашњих власти на заустављању изградње одлагалишта нуклеарног отпада на Трговској гори, на територији Републике Хрватске, у близини Новог Града у Републици Српској.
Сјетимо се да је овај појединац био колумниста Независних новина из Бање Луке, ваљда као представник "Друге Хрватске". Након што је поредио Републику Српску са НДХ (!?!), Борис Дежуловић је упоредио све Србе са нацистима, поредећи свесрпски сабор са Хитлеровим аншлусом Аустрије.
Замислите ситуацију да у центру Загреба осване предизборни плакат за Српску демократску странку, која тамо важи за странку Радована Караџића?
Одавно је у српској друштвеномрежној стварности познато да историчари званичног наратива Неовисне Републике Хрватске имају проблем да образложе материјалним доказима постојање својих краљева. Зато им је Милутин Немањић ни мање, ни више, него настран.
Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је данас у Бањој Луци да до 2028. године неће бити ништа када је ријеч о одлагању радиоактивног отпада на локацији Трговска гора, јер је договорено са Словенијом да све остаје како је сада.
Ово је типичан примјер, гдје нам треба појашњење на енглеском језику, како би схватили да у 2024. години, у Београду, постоји улица по острву Вису.
Када Музеј жртава геноцида из Београда позове једну хрватску историчарку из Загреба у Србију и најави као првог говорника на манифестацији којом ће бити обиљежен национални празник Сретење – Дан државности Србије, то заслужује посебну пажњу.
Федерална управа за инспекцијске послове забранила је увоз у БиХ пошиљке мандарина поријеклом из Хрватске, због утврђеног присуства пестицида хлорпирифоса, чија употреба је забрањена у пољопривредној производњи у земљи, те ЕУ, саопштено је из Агенције за безбједност хране БиХ.
Наредни дан напада на три западнокрајишке општине Републике Српске, хрватски агресори су показали своју суштину и повијесно наслијеђе: Искористили су подручје спомен-комплекса логора смрти НДХ Јасеновац, који дијели ријека Сава, те је покушали форсирати амфибијским траспортерима.
Преко Уне је Република Хрватска, а с ове стране ријеке је Република Српска. И то је сасвим довољно да на 25. годишњицу напада на Нови Град, Костајницу и Козарску Дубицу будемо поносни, јер смо се одбранили по трећи пут у прошлом вијеку.