Најмлађи логораш у височком логору: Свједочење након 32 године од преживљених тортура
Свједок Тужилаштва БиХ Даворин Бајић свједочио је данас о заточеништву у логору у Високом (бивша касарна ЈНА "Ахмет фехтахагич"), те о догађајима у селу Мауровићи након изабављења из заточеништва.
Даворин Бајић, тада петнаестогодишњи дјечак, као најмлађи логораш од неколико стотина заточених људи, присјетио се 20. јуна 1992. када је с другим мушкарцима одведен у бившу касарну у Високом. Како каже, то је био период патње, тортура и стресова.
Испричао је да га је једне прилике чувар одвео код инспектора Асима Хамзића у приземље касарне. Затекао га је како сједи за столом. Тада га је Хамзић, навео је, питао гдје му је пушка, на шта га је свједок упитао како ће њему, с 15 година, неко дати пушку.
"У том моменту устао је са столице и почео да ме шута ногама. Залетио се са столице, наставио да ме млати ногама, шутира. Био је поприличан број удараца”, описао је Бајић и додао да је имао модрице по тијелу.
Свједок је описао и догађај из спаваонице, када су три особе ушле и натјерале их да устану, а потом их малтретирали. Један из те групе је извадио нож и ударио човјека дршком у главу, док је њему, како каже, ставио нож под врат и говорио му да ће га убити.
"Тад нисам знао ко је то био, а од осталих затвореника сам чуо да је то био ‘Домац’. Био је у маскирној униформи, носио је качкет. Лик нисам запамтио”, навео је свједок и додао да је касарну напустио након нешто мање од мјесец дана.
Поред исказа у суду, који су обухваћени оптужницом, свједок нам је у разговору истакао још неке појединости из боравка у височком логору, као што су пребијање од непознате особе док је голим рукама одчепљавао вц, кондак по леђима и цијев од пушке под ребра када је био изведен на рад испред логора-касарне, вршење нужде у једну пластичну канту која се налазила у спаваоници са 15-200 људи, недостатак хране, два дана без воде итд.
Хамзића је поновно видио испред своје куће, али за разлоге те посјете није знао. Касније је сазнао да је долазио да изнуђује новац да би ослободио оца из логора.
Бајић је посвједочио да је након изласка из логора у селу се често појављивао комби са одређеним бројем припадника АБиХ. Иако су у селу остали само дјеца, старци и жене често су долазили. "Када видимо комби знали смо да ће неко бити пребијен".
Посвједочио је да је у свом насељу видио како комби иде према кући Стојанчевића, одакле се чула галама и јауци. Када се то завршило, како је навео, Бојан Стојанчевић му је рекао да је њега и оца претукла особа под надимком "Мрчо” (Хајрудин Халиловић, брат Сефера халиловића), са својом екипом.
Свједок је у судници препознао оптуженог Хамзића, а као особу с надимком "Мрчо” Хајрудина Халиловића.
Хамзић, Халиловић, Зијад Кадрић, Миралем Ченгић, Самир Селимовић и Амир Муртић оптужени су за ратни злочин против цивилног становништва у просторијама Полицијске станице Високо, Територијалне одбране Грачаница те у заточеничком објекту-логору који се налазио у касарни "Ахмет Фетахагић”.