Ово је филм за који сценарио као да је написао Милорад Пуповац, а режирала и продуцирала га Колинда Грабар-Китаровић. Сасвим је разумљиво онда, што је добио силне награде по хрватским фестивалима и новац државе Србије.
Научнофантастични серијал који кроз ово обличје провлачи подсвјесне политичко-идеолошке поруке важне за одређене људе у Америци. Прије свега о инклузивности свих раса, нација, вјера, полних оријентација и социјалних структура у велике подухвате ове земље. Најприје у свемиру.
У најкраћем: још једна Нетфликсова мини серија, али у продукцији ХБО. Стандард. Без икаквог додатног, издвојивог квалитета. Направљена по свим правилима рестриктивне, капиталреалистичке поетике, у случајевима када се говори о Русији, а посебно Совјетском савезу.
Помијешајте сценографију Побјешњелог Макса, патетичност Аутомате, те немотивисану исфолираност акције у Притајеном злу.
Уколико вам се допадају они мање дијалошки уводни дијелови, визуелно лиризовани, прије саме шпице серијала Мртви ходе, ово је серија за вас. Свих 8 епизода начињено је од таквих саставака.
Одмах на почетку дознамо судбину Агате Матесон. Докторке, психијатра, и скривеног телепате у нивоу Л-3.
Приповјест о подполковнику Исаковичу, наставља се са његовим синовцима: Павлом (као централном личношћу), те Ђурђем, Петром и Тривуном.
Не само да најавите латиницом нешто што дјецу треба да учи азбуци, већ то урадите и за државне паре и са адресе "националне" ТВ куће по имену ПТПЦ.
Почиње у маниру медитативне прозе. Такође у кафани и са кратким резовима, али прије свега са основом у романтично-меланхоличном ритму мисли.
(Џефри Груп, Корпоратизам: Тајна влада Новог свјетског поретка, ТЕЛЕдиск, Загреб, 2011.)