Вељко Петровић (1884-1967): Приповјетке
Вељко Петровић изненађује тиме што је прилично анониман у данашњој књижевној свијести Срба. Овдје заиста добро и проживљено пише.
Рецензенти
18:35 Ања Петровић: Додик сатанизује амбасадоре који му не одговарају11:23 СЕПЦА или како се пређеш у латиничењу за државне паре, па напишеш нешто српски11:13 Месо затвара Фестивал српског филма у Чикагу10:52 Кад патриота Стаматовић, нариба квислинга Јовановића10:42 Стан за мазут: Кад се НАТО-ов ЦИН, позабави Милицом Марковић10:28 Организовано: 25 година рада Удружења књижевника Српске10:02 Каргановић стазама амандмана Игора Шолтеса: Приморавање на прекрајање историје у Сребреници09:55 Дени Каралић самостално на Слободи00:33 Будућност у повратку: Срби се множе дијељењем22:56 Три клуба из Српске у ПСБиХ, само Стевандићев се зове Српски
Милутин Ускоковић: Чедомир Илић (1914)
Радња почиње 1903. у Београду, гдје је Чедомир Илић, којег писац одмах именује као главног јунака приче, ученик Велике школе.
Исидора Секулићева: Сапутници (1913)
Збирка прозних утисака која би се могла посматрати као медитативна проза, али и збирка пјесама у прози. Постоје разлози за и против, али ништа од реченог не би требало да буде ограничено на „женско писмо“.
Јован Дучић: Градови и химере
Из првих неколико страница се увиђа да нема говора о било каквом путопису, него да је посриједи крајње лиризована и потпуно субјективна слика предјела и крајева кроз које путује.
Борисав Станковић: Божји људи
Скуп од двадесет и једне приповјести са заједничким именитељем у божјацима. Јуродивим. Људима који су умом отишли ван овог свијета, а у којима писац, као и многи други умјетници, види путоказ и надахнуће.
Борисав Станковић: Приповјетке
Углавном познат као писац култних дјела Коштана или Нечиста крв, Станковић је био и плодан писац приповједака, које су углавном запостављене у причи о његовом дјелу.
Крст над јамом
Овај осврт на филм Душана Ј. Басташића, користимо уједно као најаву вечерашње пројекције филма о систему усташких логора смрти Јадовно 1941. у Епархијском културном центру у Бијељини. Часова 18.
Борисав Станковић: Газда Младен
Недовршени роман, са неким кардиналним рупама у току радње, али ипак способан да изађе пред читаоца као цјелина.
Приповјетке Светозара Ћоровића
Богојављенска ноћ (1899), Пријатељи (1901), Под пећинама (1902.), На води (1903.), На Васкрс (1909.)
Стојан Мутикаша
Светозар Ћоровић (1875-1919) је мајстор ситног детаља и документаристичан карактер дјела ми се, у овом тренутку, намеће као његова највећа вриједност. Споменик обичајима.