Милош Црњански: Дневник о Чарнојевићу (1921)
Почиње у маниру медитативне прозе. Такође у кафани и са кратким резовима, али прије свега са основом у романтично-меланхоличном ритму мисли.
Рецензенти
06:01 Догодило се на данашњи дан: Изетбеговићева апелација против имена Српске21:04 Мора да је озбиљно, кад БН оптужује Мићића да шурује са Додиком18:53 Посланички клуб Социјалиста тражи од Вишковића да смијени Ђокића13:13 У Дому народа БиХ није прошла идеја о озакоњењу сребреничког мита12:37 Десет милиона мање од наплате концесија у Српској11:36 Радончић: Ћулум директор СИПА, Мехмедагић остаје на челу ОБА11:02 Шта кажу Дугинови Евроазијци за нову руску владу: Умјерени оптимизам, јер нема либерала13:16 Ни данас нећемо чути како се зове Срђан Алексић на другој страни?12:11 Растко Петровић: Шести дан09:34 Мирна Босна, немирна Америка: Нова четири мртва у пуцњави
Свепрожимајућа интересна деструкција
(Џефри Груп, Корпоратизам: Тајна влада Новог свјетског поретка, ТЕЛЕдиск, Загреб, 2011.)
Иво Андрић: Жена на камену
„Ништа није теже ни страшније, него гледати свијет очима бивше лепотице“
Миодраг Булатовић: Црвени петао лети према небу
Чини се као да је ово дјело изабрано за обавезну лектиру из чисте политичке коректности: Чисто умјетничка књига, писца једних Људи са четири прста…
Иво Андрић: Земља, људи и језик код Петра Кочића
Као марљив хроничар, Андрић набраја особине Кочићевог човјека, земље Босне, кметског проблема, те моралног устројства предметног писца.
Петар Кочић: С планине и испод планине
Збирка од 17 приповједака, међу којима су и најпознатија „Јаблан“ и вјероватно најбоља у његовом опусу – „Мрачајски прото“.
Јазавац пред судом
„Има у вашег цара за свашта закон“, основни је мото Давидове потраге за правдом, а алудира на бирократску структуру аустроугарског царства.
Јауци са Змијања
Низ лиризованих приповјести са висоравни на планини Мањачи као стожером, те сталним пробијањем социјалне ангажованости кроз умјетност, у циљу српског националног ослобођења под аустроугарским ропством.
Исидора Секулићева: Писма из Норвешке (1914.)
Другом издању, 36. година касније, претходи предговор Исидоре Секулић, гдје је невјероватна количина повријеђености рецензијом коју јој је за прво издање даривао Скерлић.
Вељко Петровић (1884-1967): Приповјетке
Вељко Петровић изненађује тиме што је прилично анониман у данашњој књижевној свијести Срба. Овдје заиста добро и проживљено пише.