Петар Кочић: С планине и испод планине
Збирка од 17 приповједака, међу којима су и најпознатија „Јаблан“ и вјероватно најбоља у његовом опусу – „Мрачајски прото“.
Рецензенти
06:02 Неутралност: Ваздухоплов Војске САД на Сурчину13:24 Говедарица позвао Тегелтију да поднесе оставку13:11 Бореновић на конгресу црногорских (латиничних) опозиционара13:20 УС критикује Комшићево вријеђање ВРС и хваљење блокадом ПС БиХ14:50 Србија отвара врата сурогат материнству14:41 Jadovno in Brooklyn14:20 Фронтал по дужности подржава домаће: 200 милиона тона бетона14:10 И то постоји: Ватикан оптужује Салвинија за „суверенистички фашизам”13:58 Фајненшел тајмс: Борци Исламске државе се злопате по повратку у БиХ и Косово11:38 Милан Благојевић: Усамљеник
Јазавац пред судом
„Има у вашег цара за свашта закон“, основни је мото Давидове потраге за правдом, а алудира на бирократску структуру аустроугарског царства.
Јауци са Змијања
Низ лиризованих приповјести са висоравни на планини Мањачи као стожером, те сталним пробијањем социјалне ангажованости кроз умјетност, у циљу српског националног ослобођења под аустроугарским ропством.
Исидора Секулићева: Писма из Норвешке (1914.)
Другом издању, 36. година касније, претходи предговор Исидоре Секулић, гдје је невјероватна количина повријеђености рецензијом коју јој је за прво издање даривао Скерлић.
Вељко Петровић (1884-1967): Приповјетке
Вељко Петровић изненађује тиме што је прилично анониман у данашњој књижевној свијести Срба. Овдје заиста добро и проживљено пише.
Милутин Ускоковић: Чедомир Илић (1914)
Радња почиње 1903. у Београду, гдје је Чедомир Илић, којег писац одмах именује као главног јунака приче, ученик Велике школе.
Исидора Секулићева: Сапутници (1913)
Збирка прозних утисака која би се могла посматрати као медитативна проза, али и збирка пјесама у прози. Постоје разлози за и против, али ништа од реченог не би требало да буде ограничено на „женско писмо“.
Јован Дучић: Градови и химере
Из првих неколико страница се увиђа да нема говора о било каквом путопису, него да је посриједи крајње лиризована и потпуно субјективна слика предјела и крајева кроз које путује.
Борисав Станковић: Божји људи
Скуп од двадесет и једне приповјести са заједничким именитељем у божјацима. Јуродивим. Људима који су умом отишли ван овог свијета, а у којима писац, као и многи други умјетници, види путоказ и надахнуће.
Борисав Станковић: Приповјетке
Углавном познат као писац култних дјела Коштана или Нечиста крв, Станковић је био и плодан писац приповједака, које су углавном запостављене у причи о његовом дјелу.