Други живот (Another life)

Њујорк тајмс и Вашингон пост су у два скоро идентична чланка, на годишњицу мислије Аполо 11, напали Владу САД због тога што су Руси први у свемир послали жену, црнца, Азијата, сиротињског сина… Чак је и први Нијемац у свемиру, источни Нијемац. Други живот више исправља у фикцији тај сегмент, те припрема терен као некада филмским црним предсједницима, него што се бави интелигентним животом ван наше планете.

У научнофантастичном погледу, односно у смислу имагинације и мисаоности, не доноси ништа што већ нијесмо гледали. Најподесније би било рећи да је ово серија на калуп Ноћних летача, много мање црна, умно и сценаристички захтјевна, те далеко општенароднија. Али прилично гледљива и добро снимљена.

Окренута је више ка свакодневним дилемама људске јединке, али не генијалних научника, већ обичних пролетера, те друштвеним агендама у смислу рушења традиционалних вриједности бијелог англо-саксонског протестантског друштва. Тако су ликови и подешени.

Имамо женског петка, сексуалну тројку у комбинацији М-Ж-М и с њом незнану трудноћу, хомосексуалца-пилота који је оставио мужа код куће, Латино дјевојку криминалне прошлости, дебељушкасте, високе, дебеле, ниске, оне са плочицама на стомаку, те многе друге који би тешко прошли преглед за космонаута.

Будућност иста као данашњица

Доста јефтиније продукције у односу на поредбени серијал, при чему је радња располућена на свемирски брод и дешавања на Земљи, односно екстеријере «на другим планетама». При томе, брод много више личи на унутрашњост неке софтверске твртке, него на нешто што је способно путовати кроз простор брже од свјетлости.

Јефтиност у костимографско-сценографском смислу је могућа, пошто будуђност зачуђујуће сличи садашњости. Посебно у домену народне ношње Земљана (Американаца), интеријера, покућства, постојања новинара који више немају гледаоце, већ пратиоце… Научни напредак је без икаквих реперкусија на, рецимо, возила. Камион америчке војске изгледа као једва ушминкан онај из данашњице. Евентуално на електрични погон.

У њој муж главне јунакиње, именом Ерик, покушава да одгоји кћер без мајке. Он је научник који на Земљи покушава да комуницира са ванземаљским послањем. Тумачи га глумац Џастин Кетвин, познат из серијала Црна листа, док је гуштеролики израз лица главне глумице, Кејти Сакоф, познате СФ публици као Старбакс из изванредне пост 911 реанимације серијала Галактика, друга већа инвестиција. Трећа позната глумица је новинарка Харпер Глас (Селма Блер), знана нам из Родригезове варијанте Хелбоја, али и многих других остварења поријеклом из Холивуда.

Остали су, мање или више, углавном анонимни за ширу публику.

Мигољива осмица

Серија почиње падом огромног вјештачког објекта на земљу, који је у ваздуху налик на смеђи, вишеслојни и мигољиви број осам. По паду на тло, претвара се у кристализовану структуру, што емитује вибрације које чују голубови, китови и алигатори.

Нико не зна шта те вибрације значе, али су установили гдје шаље податке, те одлучили да пошаљу брод који ће доћи на извор. Тамо одакле је уређај дошао, односно гдје чучи пријемник тих вибрација које одашиље у свемир.

Генерал Дубоа је поставио Нико на чело свемирског брода Салваре, који је водио други човјек (Ијан), те су на путу крај Сиријуса А, да утврде шта су то ванземаљци послали на нашу планету. Од тога шта се дешава на Земљи, знамо да је пренасељена и да се ниво мора подигао. Мада ми пратимо животе само ових богатијих, са једним излетом у киднаперску стварност Латинске Америке. Вашингтон није какав је био, а познато туристичко мјесто Ст. Петерсбург на Флориди, одавно под водом.

Тешки крст једног старјешине

Помиње се 2026. година, као прошлост, али у садашњости серије људска врста посједује погон бржи од свјетлости и холограм вјештачке интелигенције, по имену Вилијам. Врло налик концепту љекара-холограма из серијала Звјездане стазе – Војаџер.

Он је једини пријатељ жени која је оставила дијете и мужа, те се још у првој епизоди сусреће са побуном на броду. Ијан и његова вјерна посада је, уз њен жесток отпор, успављују инјекцијом и стављају у комору за стазу.

Битно је још за рећи да се већ у другој епизоди сусрећемо са мотивом старјешине. Нико је неко, ко је већ имала мисију на Сатурн, гдје је изгубила 10 чланова посаде. Сад Ијан једанаести. И зато су добре те српске ријечи. Старјешина је неко ко је старији од осталих. Не нужно по годинама, али обично да. Већ је у првој епизоди назначено да је посада свемирског брода Спасоје око 26, 27 година, уз омаж Ејми Вајнхаус.

До сада смо углавном имали мотив проклетства 33. године, по Јешуи Машијаху. Ко чита разумије.

Јермени и Саша

Прва нација која се помиње, јесте јерменска. Друга с лијева није други, него друга и зове се Зејн. И то би било занимљиво продукцијски истражити, али и овако је јасно да Нагорно Карабах има фанове у Уједињеним Ентитетима Сјеверне Америке?

Наравно, у пањевима. Јер је циљ подсјвесни напад на Турску кроз свијест гледалаца (не помињући је експлицитно као злочинца) која је купила С-400 од Русије и усталасала НАТО до блискоисточног распада. Зато се у овом филму помиње Велики Злочин над Јерменима (геноцид, рекли би неки) већ у другој епизоди, али ћемо морати још да се начекамо, да се деси да Покољ неко убаци у амерички серијал скупе продукције и великог броја гледалаца. Ако је то уопште битно. Икоме.

Овим детаљем се још једном потврђује да је само у Српској могуће добити и државне паре за продукцију, поготово филм, а да се није прочитао ни сценарио.

Тек у трећој епизоди, чујемо једну ријеч на руском, од члана посаде позитивца-сљедбеника Оливера Соколова. И тиче се, а чега би другог, него пића. Наздаровије. Живјели. Одмах пошто смо чули у квиз-такмичењу да је Евелин Дикаприо добила први Оскар за главну улогу као виртуални лик, те да је 92 минута требало да орбитална станица Илон Маска обиђе Земљу. Иначе, у стварности нашег времена, Илон Маск није успио још да пошаље човјека у свемир. НАСА скоро деценију плаћа Роскосмосу да јој вози астронауте, под командом космонаута, на Међународну свемирску станицу.

Зато је битно да амерички пролетери мисле како су надмоћнији у свемиру од Руса.

Пројављивање извантерестријалаца

Ту се појављује и први ванземаљац, у виду болести коју су закачили на планети гдје су први људи икада дисали ваздух. Да не кажемо кисеоник. Која је, наравно, потпуно иста као Земља. Вирус убија два члана посаде, јер се увлачи у нервни систем, те исти испуже из кичме кроз рупу на грбачи.

Од тога се излијече гама зрачењем, по цијену неплодности, али од аватара за врховног зликовца никако. Он је у тијелу сина министра одбране САД. Тата је повукао све могуће везе, да би га убацио на брод као амбасадора који треба успоставити контакт са интелигентним животом са друге стране, а обојици је циљ да се исти кандидује и побиједи на изборима за предсједника, када се врати. Он, при том, нема никакве посебне способности. Остављен је сам пред сличним кристализованим објектом као онај на Земљи, а да је то планета на коју први пут слијећу…

Увучен је унутра и у мозгу му се развија посебна структура, што узрокује да он види самог себе, који му наређује да искључи Вилијама и уништи брод Салваторе. Наиме, Треба ли рећи да се америчка застава појављује свако мало у кадру, а да је име овог наштеланог негативца – Саша. Ваљда би, да се зове Иван, или Владимир, то била претјерано очигледна алузија на оне који «хакују» изборе у САД, као он Вилијама. Заљубљиву вјештачку интелигенцију, којој је дохакао баш због љубави према Нико.

Касно Салваре на Закир стиже…

Нико и друштво стигну ипак до планете на коју су послати, али само да би сазнали да ванземаљска раса Ахаја није са те планете, већ је истријебила домороце на планети Закир, на којој се налазе. Агресори су 427 свјетлосних година даље. Пошто немају опреме за комуникацију, требају некако да јаве Земљи, коју су Ахајци већ почели залуђивати да су дошли као пријатељи, тако што су ушли у ум већ помињане новинарке Харпер, са 250 милиона пратилаца.

Таман када је почела релативно занимљива радња за циљну групу оваквих серија, са крилатим ванземаљцима, јасно је да се преостало збитије оставља за наредну сезону. Или више њих, зависно од успјеха ове.

И овдје, као и у већини остварења овог типа, стварно на живце иде већа битност тога да се види лице глумцима, него проста логика да се носе скафандери на непознатим планетама. На којима су толико фриволни, да једу плодове које нијесу лабораторијски испитали и који су грозног укуса. А од цвијећа се надрогирају.

Још је глупље што су астронаути као извучени из малољетничког поправног дома. Потпуно ван субординације, уз сталне свађе и препирке. Може се рећи да је међусобна сексуална тензија битнија, од бар покушаја научних објашњења неких од појава у сценарију. Отприлике као што српска серија Војна академија изгледа као мјесто за љубавни рај, а не школа гдје питомци уче да убијају.

Но, хоће раја весело, ко ће слушати туђу логику.