Босне и Херцеговине нам: МСУРС развија специјалне и паралелне везе са Србијом!

Проф. др Сарита Вујковић, музејска савјетница и директорица Музеја савремене умјетности Републике Српске изабрана за овогодишњег селектора 30. Меморијала Надежде Петровић у Чачку, а у саопштењу о томе има само двије свете латиничне ријечи? Јупи!

петак, 5 јуна, 2020 / 19:01

Свете ријечи су Irwin и ICOM. Честитамо Сарити и МСУРС на само двије у овако обимном тексту. Давањем нашег простора се придружујемо задовољству и осјећају почаствованости што се једна републичка установа културе коначно укључује у саму срж Дејтонског мировног споразума и развија специјалне и паралелне везе Српске са Републиком Србијом.

С тим у вези, примјећујемо да су Игор Антић (Србија/Француска), Правдољуб Иванов (Бугарска/Аустрија), те Даница Дакић (БиХ/Немачка), Јелена Томашевић (Црна Гора/БиХ), Селма Селман (БиХ/САД), Јасмина Цибиц (Словенија/Велика Британија), Весна Перуновић (Србија/Канада) у списку овогодишњих умјетника из ко зна којих разлога имали потребу (или обавезу) да наведу још једну земљу свог поријекла.

Са друге стране, међу пробранима су и Игор Бошњак (БиХ), Раденко Милак (БиХ), Младен Миљановић (БиХ), Лала Рашчић (БиХ), Јусуф Хаџифејзовић (БиХ): који немају потребу, још мање обавезу, да иза њиховог имена на списку за наступ у Србији пише (Република Српска/БиХ). Или бар Ефбих.

(РС/БиХ) – Фууууј!

Прије Невладинићке инвазије у јавном простору, то је био сасим нормалан поступак за државне институције, но данас овај (БиХ) моменат не само да се не перцепира као проблем или привремено зло, него се тај амблем носи са поносом за све паре Републике Српске. Доказ за то су многе друге манифестације, рецимо књижевне или фолклорне, организоване на релацији Српска – Србија, гдје уз име учесника сасвим нормално стоји Република Српска, па онда Швајцарска.

При том се код наших невладинићких живописаца воља страног новца слијепо извршава у поетичким свјетоназорима, док домаћи новац нема ауторитет. Већ смо писали о потпуно унитаристичкој и сарајевоцентричној идеологији баналне, политички ангажоване умјетности за домаће и стране паре.

Њима је српство, ћирилица, а посебно „геноцидна Република Шумска“, нешто што се сакрива у биографији. Чисто оно, од чега сваког првог лијеже плата. У свим осталим атомима свог дјеловања, они се залажу за унитарну БиХ и слијепи послух НАТО. Тако живе сав свој вијек.

Несхватљиво је до копања сопсвеног гроба, колико званична политика владајуће већине одудара од онога за шта њене институције издвајају новац. Што ће рећи да им је то и културна политика. Није битно сад да ли то указује да је и владајућа политичка елита истих антисрпских идеолошких постулата (само се прави), већ што то одудара од естрадне приче владајућих до те мјере, да јој доноси штету.

Шта мислите да Министар кутлуре Републике Српске буде Сергеј Трифуновић?

Та, од државе деценијама финансирана поетика наших слободних државних умјетника, не да не ради у интересу Републике Српске, већ је идеолошки блиска поличким формацијама као СДП, Демократска фронта, Наша странка.

Дружење са сличним хињеним мултиконфесионалистима, а заправо централистичким мајоризаторима, крајње је раширено код наших државних умјетника и службеника. Та, Јосип Броз – Тито баљезгарија „за рат су криви Слоба и Срби“, до те мјере им је мила, да се то ни не крије.

Да уопште немају (РС/БиХ) обавезу да крију своје аутошовинистичко понашање и дјеловање, видјело се у јеку око хистерије везане за улични перформанс и насиље мањине над већином, познат као Правда за Давида. Свако од њих је видио себе у кадру са Сергејем Трифуновићем или Мирјаном Карановић.

Проблем је што уз њих иде и Јован Дивјак… а невјероватно је што су ово двоје поменутих глумаца, са све србољубним Емиром Хаџихафисбеговићем, добили хорорар од Републике Српске, за глуму у филму Турнеја. Сва та домаћа, од државе финансирана сцена, ставила се на располагање масмедијској шаради. Највише да су шутили и нису помагали странци.

Има ли странке, ако нема државе?

Против страначких интереса је МСУРС, баш у то вријеме предизборног лудила, угостио у својим институцијама такве личности, којекакве невладинићке активисте по списку стране амбасаде, да несметано шире своју пропаганду.

И ништа то што бораве у државној институцији неће значити у смислу доказа наше немјерљиво веће отворености и либерализма. Поготово неће бити такве оцјене од стране политике окупаторских полуга. И даље ће увијек бити крива једна страна, само сад нема Слобе, па ће бити „Миле и Срби“.

Нудигузи који су одмах послије тога у својим спонзорисаним медијима наставили да говоре против „злочиначке државе Републике Српске“, те раде све што могу против изборне побједе СНСД, чији кадар управља овом установом.

Ово је заиста освјежење у дјелатности МСУРС, обзиром да осим за вјенчања, њихов простор се изнајмљује углавном за промоцију страних културних интереса. Приказују се програми које финансирају и условљавају фондације или чак изравно владе преко амбадада САД, Велике Британије, Њемачке… у Сарајеву. У исто то вријеме, српски члан предсједништва је на на „црној листи“ америчке администрације.

Можда предсједнику странке није уопште блиска и јасна дјелатност МСУРС, посебно његови задаци. Али, тако се понашао и Слободан Милошевић, финансирајући филмове Срђана Драгојевића и серије Биљане Србљановић, па није добро завршило са промоцијом покрета Отпор! за паре државе Србије.

Толико.

Идемо на југ.

Даље све Сарита (честитамо)

Одабир Сарите Вујковић за селектора од стране стручног Савјета Меморијала подразумијеваће и позиционирање институције Музеја савремене умјетности Републике Српске као партнера у реализацији ове престижне манифестације, те ће тако кустос МСУРС Младен Бањац преузети дужност асистента селектора а графички дизајнер МСУРС Немања Мићевић биће задужен за тотал дизајн  30. Меморијала.

Важно је истаћи иинтерресорну сарадњу Музеја и организатора манифестације „Уметничке галерије“ Надежда Петровић“ Чачак“ која ће поред реализације ове комплексне изложбе у наредном периоду са партнерима на пројекту стварати и својеврсну умјетничку платформу која ће кроз рарзноврстан пратећи програм и активности представљати отворено мјесто за дијалог са умјетницима и публиком и потврдити значај ове манифестације на мапи културних дешавања у региону.

Јубиларни Меморијал, једна од најзначајнијих манифестација визуелне умјетности на просторима некадашње Југославије одржаће се у периоду од 3. октобра до 10. новембра 2020. године под називом  „На југ, на југ! Идемо на југ!“.

Назив изложбе алудира на популарни усклик који одражава индустријски и модернизацијски напредак Србије крајем XIX и почетком XX вијека, који је тежио југу, када је кроз Сићевачку клисуру прошла жељезничка пруга возећи и учеснике Прве југословенске колоније 1905. Са друге стране префикс „јужни“ прожет у називу Југославија и бројним конотацијама које говоре о потребама миграција и кретања, изазваних природним законитостима екосистема или другим катаклизмама ратне, економске или неке друге врсте трауме. Природна потреба за југом, данас је замјењена хрлењем на запад у свим сегментима људских потреба – сигурносних, економских, образовних, интелектуалних, културолошких и умјетничких, које нам свакодневно говоре о стању друштва у коме тренутно обитавамо.

Концепт се базира на броју од 30 умјетника (30 изложби) посматрано кроз медијску и генерацијску разноликост која прати постјугословенски контекст са нагласком на специфичним дијалозима, умјетничким везама и блискости кроз призму овог времена препуног глобалног нереда и сукоба, на начин да се умјетност посматра као најдраже царство снова и утопија. Сагледавајући умјетничке праксе кроз разноврсност медија и појава Меморијал ће представити умјетнике различитих генерација тј. постјугословенску сцену у контексту осликавања сложености друштва у коме живимо. У овај географски простор укључују се умјетници по узору на Надеждина настојања организујући прву Југословенску колонију 1905. и њену прву изложбу 1907. са умјетницима из Бугарске. Укључењем у изложбу одређених умјетница, њиховом особености, појавношћу, трајношћу и снагом, карактеристичних темпераменту Надежде Петровић, на посебан начин ће бити истакнута умјетничка праксу ових жена, али и жена у умјетности уопштено.

Медијски визуелно различита, пријемчива и атрактивна поставка обухватиће разноврсне радове – од неоавангарде, новог приступа цртежу, сликарству, скулптури, инсталацијама и радовима у галеријском простору, преко видеа, фотографија, перформанса, анимације и радова у јавном простору, на одређене начине укључиће локалну умјетничку сцену (младе креативце и друге аспекте локалне заједнице).

Повезивањем више излагачких локација укључиће се и друге институције културе у граду што, уз још неке локације у јавном простору, даје особен визуелни изглед и примарно наглашава значај 30. Меморијала , још једном потврђујући њен престиж.

Умјетници:

Игор Антић (Србија/Француска)                                                           

Радош Антонијевић (Србија)

Катарина Алемпијевић (Србија)

Јака Бабник (Словенија)

Игор Бошњак (БиХ)

Жанет Вангели (Северна Македонија)

Златан Вехабовић (Хрватска)

Наталија Вујошевић (Црна Гора)

Игор Грубић (Хрватска)

Даница Дакић (БиХ/Немачка) 

ДиСтруктура (Србија)        

Урош Ђурић (Србија)

Правдољуб Иванов(Бугарска/Аустрија)

Irwin (Совенија)

Владимир Перић Талент (Србија)

Далибор Мартинис (Хрватска)

Раденко Милак (БиХ)

Младен Миљановић (БиХ)

Биљана Ђурђевић (Србија)

Душан Оташевић (Србија)

Ведран Перков (Хрватска)

Весна Перуновић (Србија/Канада)

Лала Рашчић (БиХ)

Селма Селман (БиХ/САД)

Камен Стојанов (Бугарска/Аустрија)

Предраг Терзић (Србија)

Јелена Томашевић (Црна Гора/БиХ)

Вук Ћук (Србија)

Јусуф Хаџифејзовић (БиХ)

Јасмина Цибиц (Словенија/Велика Британија)

Биографија Проф. др Сарита Вујковић – бави се критиком и теоријом савремене визуелне умјетности. Студије Историје уметности завршила на Филозофском факултету у Београду. Магистрирала теорију уметности и медија на Универзитету уметности у Београду, докторирала на Филозофском факултету у Београду. Од 1998. године ради у Музеју савремене умјетности Републике Српске. Селектор је и креатор бројних изложби из области савремене умјетничке праксе. На Академији уметности Универзитета у Бањалуци, у звању ванредног професора, ангажована је на Катедри за историју и теорију умјетности.

Директорка је Музеја савремене умјетности Републике Српске од 2014. године, константно унапређујући изложбену понуду музеја, сарађујући са низом институција и остварајући сарадњу на државном, регионалном и међународном нивоу. Укључена је у регионална збивања из области савремене умјетности кроз рад у бројним стручним тијелима и организацијама. Аутор и коаутор научних текстова, књига, монографија из области музеологије, родне теорије и савремене умјетности. Два пута је била комесар Павиљона БиХ на Венецијанском бијеналу (2013, 2017). Била је предсједница Националног комитета ICOM БиХ и потпредседница Међународног музејског савета за југоисточну Европу.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *