БиХ ће на Венецијанском бијеналу савремене умјетности наредне године представљати пројект Музеја савремене умјетности Републике Српске под називом Domus Diasporica јер је српски језик просто University of Disaster.
Англополтронизам Музеја савремене умјетности Републике Српске, односно да због прилично баналне игре ријечи, рад италијанског умјетника НЕ СМИЈЕ имати превод на српски језик – то више није вијест. То је програмско опредјељење ове установе.
Око баштиника ратне пропаганде муџахединско-мултиетничких војника Сарајстана, те изостанка српске заставе са државне установе културноумјетничког типа у којој су привремено посјели положај, сви су, осим покретача радње из епске равнотеже, или глумили, или глуматали. Зато се водвиљско кревељење и патетика са азербејџанске пијаце у Москви може, донекле, толерисати само глумцима.
Иначе, на насловној фотографији која је посљедња по реду од четири и једина свједочи о предмету ове вијести, док су остале фотографије запослених или награђених испред ове јавне установе, дало нам се и назумали смо на ријечи исписане руком: Дакако, написане су – латиницом.
Да закључимо, Музеј савремене умјетности Републике Српске, уз благослов помоћника министра, наставља азбукоубиство и промоцију англополтронских вриједности, за новац пореских обвезника Српске.
У јеку прозивки ко прича, а ко не прича са амбасадорима земаља које су нас убијале авиобомбама и осиромашеним уранијумом 1995. године, Музеј савремене умјетности РС не поштује закон Народне скупштине од 15.09.2021.
Жељка Цвијановић свечано је отворила реконструисани простор у Музеју савремене умјетности, тако да у њеном мандату није само одликовала, већ је и обновљена ова институција, о којој је Фронтал.РС више пута писао као о типичном примјеру незаступања културне политике Српске, већ да осим као свадбени салон, служи и као сервис амбасада земаља НАТО.
Поводом обиљежавања 30 година постојања Републике Српске и прославе Дана Републике Српске, предсједница Жељка Цвијановић је одликовала Музеј савремене умјетности Републике Српске, Орденом Његоша II реда.
Иако смо навикли на често осиромашен и у најмању руку упитан садржај који се пласира у Музеју савремене умјетности РС, ни у сновима нисмо могли да замислимо како ће државна институција која се бави културом, а коју финансирамо из властитих џепова, промовисати сарадњу са онима који желе да иста та Република Српска – нестане.
Ове коронарне, да не кажемо крунске 2020. године, сви путеви Музеја савремене умјетности Републике Српске воде у Чачак. То иде до те мјере страсно и обилно, да смо се запитали да ли је у питању заиста међуинституционална сарадња или приватни ангажман директора?