Директорица МУСРС селектор Меморијала Надежде Петровић у Чачку

Jубиларни 30. Меморијал Надежде Петровић под називом „На југ, на југ! Идемо на југ!“ свечано је отворен јуче, 3. октобра у Уметничкој Галерији „Надежда Петровић“ у Чачку.

понедељак, 5 октобра, 2020 / 16:34

Оно што је за Фронтал.РС битно, јесте да након 25 година од озваничења Републике Српске, још увијек не можемо написати Ирвин, јер је то словеначко дупло В нешто што културу и писменост значи.

Просто морају латиницом у српском тексту, као што размишљајући, а не само пишући на тај начин, производимо потпуно безвриједне људе и дјела. Чак и у српско-српској сарадњи, чак и у Чачку, данас су озваничени као представници Српске људи који су тешки аутошовинисти.

Они, чији досадашњи рад је обиљежило изразито непријатељство према српској националној култури и то једним примитивачким, политикантским слијеђењем смјерница сатанизације српског народа. Не треба сањати да ће ти људи икада дати ишта Републици Српској, али ће

Меморијал Надежде Петровић је најстарија и једна од најзначајнијих манифестација из области савремене визуелне умјетности на простору Србије, која ове године обиљежава 60 година постојања.

Овогодишњи селектор Меморијала je Проф. др Сарита Вујковић, музејска савјетница и директорица Музеја савремене умјетности Републике Српске, а цјелокупни визуелни идентитет је осмислио графички дизајнер Немања Мићевић.

Меморијал је конципиран са жељом да једна од најзначјнијих бијеналних манифестација на простору бивше Југославије постане мјесто поновног сусрета, спајања и окупљања, као специфична интеракција савремене ујметности и публике у контексту његове јубиларне шездесетогодишњице. Концепт се базира на броју од 30 умјетника/умјетница (28 умјетника/умјетница и 2 умјетничке групе) са подручја Босне и Херцеговине, Бугарске, Сјеверне Македоније, Словеније, Србије, Хрватске и Црне Горе. Пратећи теоријски, умјетнички и географски контекст у коме умјетници/умјетнице делују изложба је структурисана на начин да разматра разноврсне позиције унутар свијета умјетности, укључености и искључености унутар главних токова, социјализацију и урбанизацију, маргиналне групе и миграцијска кретања, акцентујући индивидуалности појединих позиција.

Због свог обима и значаја, изложба „На југ, на југ! Идемо на југ!“ биће постављена на 11 градских локација у Чачку у 6 галеријских простора: Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Галерија „Рисим“, Дом културе, Међуопштински историјски архив, Народни музеј, Конак господара Јована Обреновића, и на пет локација у јавном простору: Римски трг, Римске терме, плато испред Дома културе, излог Службеног гласника и Градски парк.

Назив изложбе алудира на популарни усклик који одражава индустријски и модернизацијски напредак Србије крајем XIX и почетком XX вијека, који је тежио југу, када је кроз Сићевачку клисуру прошла жељезничка пруга возећи и учеснике Прве југословенске колоније 1905. Са друге стране префикс „јужни“ прожет у називу Југославија и бројним конотацијама које говоре о потребама миграција и кретања, изазваних природним законитостима екосистема или другим катаклизмама ратне, економске или неке друге врсте трауме. Природна потреба за југом, данас је замјењена хрлењем на запад у свим сегментима људских потреба – сигурносних, економских, образовних, интелектуалних, културолошких и умјетничких, које нам свакодневно говоре о стању друштва у коме тренутно обитавамо.

Медијски и визуелно различита, поставка је осмишљена на начин да обухвата разноврсне ауторске и генерацијске позиције почев од ретроавангардних радова Групе IRWIN, Душанa Оташевићa, Далиборa Мартинисa, новог приступа сликарству, Биљанe Ђурђевић, Златанa Вехабовићa, цртежу Младена Миљановића, скулптури и инсталацијама у јавном простору: Радоша Антонијевића, Владимира Перића Талента, Наталије Вујошевић, скулптури и инсталацијама у галеријском простору: Катарине Алимпијевић, Весне Перуновић, Јелене Томашевић, Правдољуба Иванова, Ведрана Перкова и Вука Ћука, истраживачким активизмом Игора Антића, Јаке Бабник, аналитичким видео-радовима Јасмине Цибиц, Данице Дакић, Камена Стојанова, фотографији Уроша Ђурића, Селме Селман, аудио и видео радовима Жанет Вангели, Предрага Терзића, Игора Бошњака, диСТРУКТУРЕ, видео-анимацији Игора Грубића, Раденка Милака и перформансу Лале Рашчић и Јусуфа Хаџифејзовића.

Визуелни идентитет 30. Меморијала Надежде Петровић концепцијски је повезао Фикус Чачак (Ficus elastica), највеће и најстарије јужно дрво на Балкану, који већ педесет година несметано расте, ширећи се и попуњавајући простор Културног центра. Овај фикус несумњиво најнеобичнији идентитетски симбол града, израстао у специфичним условима надахњујући се културом. Његова бујна крошња и велика лисна маса, испреплетена бројним изданцима, делује као ризом препун латералних ширења који подсећају на Делезов и Гатаријев ризомски дискурс, толико близак контексту савремене умјетничке праксе.

Овогодишњи Меморијал прати посебно креиран заједнички регионални пројекат под називом „Територија културе“, који је осмишљен с циљем повезивања водећих институција културе из Чачка, са Цетиња и Бањалуке. У оквиру ове заједничке истраживачке платформе намјењене развоју креативног и отвореног дијалога намјењеног младима, реализоваће се школа за критику и умјетност, која ће пратити Меморијал а истовремено ће се одвијати у Чачку, Цетињу и Бања Луци током трајања изложбе.

Пројекат „Територија културе: Како скренути са пута и наћи се на правом мјесту?“ проводи се у оквиру Заједничког регионалног програма „Дијалог за будућност: унапријеђење дијалога и друштвене кохезије у, и између, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Републике Србије“, који проводе УНДП, УНИЦЕФ и УНЕСКО, а финансира га Фонд УН-а за изградњу мира (УН ПБФ).

Изложба и пратећи програм ће се реализовати у прилагођеним условима у обиму које ће дозвољавати новонастале мјере у ситуацији проузроковане пандемијом вируса Корона који је увелико утицао на почетни концепт и припрему целокупне изложбе.

Изложба ће бити отворена до 10. новембра 2020. године.



Коментариши