Дани(ј)ел Симић

Алексеј Невладинић Наваљни

Алексеј Наваљни је руска верзија типичне животне приче нашег локалног Невладинића. На исти начин на који је то и Хуан Гваидо у Венецуели, односно Свјетлана Тихановскаја у Бјелорусији, па ако хоћете и Далај Лама за Кину.

уторак, 6 октобра, 2020 / 16:24

Након драме са принудним слијетањем авиона и његовим лошим здравственим стањем, те помпезним премјештањем на лијечење у Њемачку, ова медијско-дипломатска сапунска опера доживјела је свој крешендо, када се Наваљни огласио у њемачком Шпиглу и изјавио да га трује Путин лично.

Далај Лова

Људи воле да вјерују у глупарије из Холивудских филмова, по којима су у романтичној комедији Седам и по недеља на Тибету тамошњи домороци тако питоми, да ни глисте не могу да убију. Уз слађушно лишце Бреда Пита, које представља једини доказ за такве материјалне неистине.

У стварности, Ламо Дондуп је америчким масмедијима произведени старлетан духовности за политичко дјеловање против Кине, док је његова политичка улога на Тибету далеко крвавија, обзиром да је предводио оружани устанак.

У духовном смислу му је много ближи Багван Шри Ражнеш, познатији у свијету инстант-спиритуалности као Ошо. За разлику од актуелног Далај Ламе, није био на платном списку ЦИА, па су га након енормног богаћења и покушаја утицаја на политички живот освајањем једног града, а затим и округа, протјерали из САД назад у Индију.

Венецуела, Бјелорусија, Русија – виртуелне тираније

Правити од Гваида, Тихановскаје или Наваљног могуће добитнике избора против Мадура, Лукашенка или Путина; јесте исто као да тврдите да је Александар Вучић неко ко из истих разлога намјерава да физички ликвидира Сергеја Трифуновића. Или да су избори у Републици Српској намјештени, те да је њихов стварни побједник Емил Влајки, а не Милорад Додик.

Али они управо то раде!

То је једино могуће, уколико своје грађане бомбардујете лажним информацијама по којим су уређења у тим земљама ни мање ни више него тираније. При том сакривате стварне, војноекономске разлоге вашег мијешања у унутрашње прилике друге, суверене и у Уједињеним народима признате земље. Сваког ко те разлоге помиње као просте податке, етикетирате и нападате као руског бота, хакера, агента. Може и великосрпске хорде литијског средњовјековног мрака.

Хуан Гваидо је, рецимо, човјек са до тада никаквом подршком у политичком животу Венецуеле, које стране државе на челу са САД проглашавају за предсједника без избора, помоћу хибридних папака и прелетача у парламенту.

Затим у свијету одржавају масмедијску хистерију, по којој у Венецуели постоји двовлашће у којем се њихов агент тобоже нешто пита и одлучује. Све зато што је Венецуела прекинула патронат који је над њом имао Вашингтон и окренула се сарадњи са Русијом и Ираном, посебно кад је нафта у питању.

Бјелоруска Леди Ди

Свјетлана Тихановскаја је још бесмисленији примјер старлетисања, поготово када ЕУ објављује да „неће поштовати резултате избора у Бјелорусији“. Из сличних разлога из којих се није могао кандидовати Наваљни у Русији, дакле неиспуњвања законских норми за учествовање на изборној листи по важећим законима Бјелорусије, то је био спријечен да уради и њен муж.

Није ово први примјер да се западни спин мајстори служе династичким и родним маневрима, који онда добро сједају код циљне групе издресиране да пада у несвијест на таблоидне саге типа Леди Дајана.

Она, дакле, само као жена извјесног блогера којег промовишу медији ЕУ и САД, има потребне способности да буде предсједнички кандидат за успјех на изборима? И то до те мјере, да су сасвим извјесни њени побједнички резултати против вишедеценијског предсједничког кандидата, који наступа са позиције власти, те је он принуђен да краде изборе?

Наравно да су, за свакога ко је пратио бар два изборна процеса у било којој земљи, то крајње бесмислице.

Гласање у затворима, односно да ли у Америци влада тиранија?

Ми можемо полемисати о томе да ли је забрана кандидовања због неке врсте кривичног или прекршајног дјела у законодавству неке друге земље у духу демократије или не, али прво се поставља питање са ким ми то, у крајњем случају, поредимо? Ко је то светионик демократије у свијету?

По законима којим се бирају политички представници Републике Српске, осуђени криминалци на издржавању затворске казне најнормалније учествују на изборима као гласачи, док то у Уједињеним Етитетима Америке није могуће. Да ли нас у Бањој Луци то ставља у позицију да тврдимо како је поредак у САД заправо тиранија?

Ако смо већ код поређења, Наваљни је пресликана животна прича домаћег медијског јањичара. Па ако хоћете и политичара који је, рецимо, српске националности и кандидује се испред странке са централом у Сарајеву. Тип личности која у тренутним друштвенополитичким околностима нема ни углед ни упориште у заједници гдје живи, поготово да досегне опипљив изборни резултат, те постаје пренадувана естрадна личност у страној штампи.

Још је Наваљни зелен за Зеленског

Такве медијске појаве се по правилу производе, не да би међу становништвом они постали вође неких стварних политичких снага, већ да би се становништву своје земље оправдало кориштење буџетског новца за мијешање у политички живот другог народа и државе. Њихови спонзори власт свеједно не мисле преузимати на изборима, већ на улици. Насиљем.

САД саме признају да су потрошиле минимум ПЕТ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА да би „оснажавањем демократије“ изазвали грађански рат у Украјини и подјелу земље због смјене власти инсталирањем војне хунте. Када је америчка војска ступила на тло Украјине, послије с том земљом у медијском и образовном смислу можете радити шта год хоћете. Као што је урађено нама у Српској, одосно на Косову и Метохији.

Наваљни је очигледно продукт страних обавјештајних служби, али је истекао рок за његову употребу за рад на терену, у самој Русији. Далеко је он од било каквих услова за прелазак из естрадно-медијских вода у предсједничку резиденцију, као што су то америчке службе изузетно успјешно извеле са Владимиром Зеленским. То је сценарио коме се надао већ горе поменути аутошовинистички глумац из Београда, али завршио као србомрзац по професији и глумац политичара, Чедомир Јовановић.

Овдје се истиче прије свега неубједљивост, којом Наваљни наваљује да себи наметне значај који не посједује. Вријеме је да се погледа у Огледало, али које нема одраз на њемачком језику.



Коментариши