Англополтронизам Музеја савремене умјетности Републике Српске, односно да због прилично баналне игре ријечи, рад италијанског умјетника НЕ СМИЈЕ имати превод на српски језик – то више није вијест. То је програмско опредјељење ове установе.
Нема, нешто посебно савремено у дјелима некога ко се родио прије 150 година, али је велико освјежење да Музеј савремене умјетности РС представља једног српског сликара, још уз овакав наслов изллжбе.
Око баштиника ратне пропаганде муџахединско-мултиетничких војника Сарајстана, те изостанка српске заставе са државне установе културноумјетничког типа у којој су привремено посјели положај, сви су, осим покретача радње из епске равнотеже, или глумили, или глуматали. Зато се водвиљско кревељење и патетика са азербејџанске пијаце у Москви може, донекле, толерисати само глумцима.
Награду за најбоље радове на Годишњој изложби студената Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци стручни жири Музеја савремене умјетности Републике Српске у саставу – Исидора Бањац, кустос и предсједник жирија, Младен Бањац, виши кустос, Немања Мићевић, графички дизајнер, одлучио је да додјели Александру Жмирићу студенту завршне године смјера Сликарство.
Поводом Међународног дана музеја 18. маја, четвртак у 19 часова у Музеју савремене умјетности Републике Српске биће изведена представа ,,Један Пикасо" Џефрија Хачера у режији Андреја Дрљаче.
Већ смо писали о томе да је Музеј савремене умјетности Републике Српске више простор за најам у служби оваквих манифестација, него што развија и чува домаћи аутентични израз.
Иначе, на насловној фотографији која је посљедња по реду од четири и једина свједочи о предмету ове вијести, док су остале фотографије запослених или награђених испред ове јавне установе, дало нам се и назумали смо на ријечи исписане руком: Дакако, написане су – латиницом.
Да закључимо, Музеј савремене умјетности Републике Српске, уз благослов помоћника министра, наставља азбукоубиство и промоцију англополтронских вриједности, за новац пореских обвезника Српске.
У јеку прозивки ко прича, а ко не прича са амбасадорима земаља које су нас убијале авиобомбама и осиромашеним уранијумом 1995. године, Музеј савремене умјетности РС не поштује закон Народне скупштине од 15.09.2021.
Већ сам раније писао о самопонижавајућим подухватима које Музеј савремене умјетности Републике Српске и друге институције чине за народни новац из буџета који пунимо сви заједно, али изгледа да морам опет.
Англополтронизам Музеја савремене умјетности Републике Српске, односно да због прилично баналне игре ријечи, рад италијанског умјетника НЕ СМИЈЕ имати превод на српски језик – то више није вијест. То је програмско опредјељење ове установе.
Нема, нешто посебно савремено у дјелима некога ко се родио прије 150 година, али је велико освјежење да Музеј савремене умјетности РС представља једног српског сликара, још уз овакав наслов изллжбе.
Око баштиника ратне пропаганде муџахединско-мултиетничких војника Сарајстана, те изостанка српске заставе са државне установе културноумјетничког типа у којој су привремено посјели положај, сви су, осим покретача радње из епске равнотеже, или глумили, или глуматали. Зато се водвиљско кревељење и патетика са азербејџанске пијаце у Москви може, донекле, толерисати само глумцима.
Награду за најбоље радове на Годишњој изложби студената Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци стручни жири Музеја савремене умјетности Републике Српске у саставу – Исидора Бањац, кустос и предсједник жирија, Младен Бањац, виши кустос, Немања Мићевић, графички дизајнер, одлучио је да додјели Александру Жмирићу студенту завршне године смјера Сликарство.
Поводом Међународног дана музеја 18. маја, четвртак у 19 часова у Музеју савремене умјетности Републике Српске биће изведена представа ,,Један Пикасо" Џефрија Хачера у режији Андреја Дрљаче.
Већ смо писали о томе да је Музеј савремене умјетности Републике Српске више простор за најам у служби оваквих манифестација, него што развија и чува домаћи аутентични израз.
Иначе, на насловној фотографији која је посљедња по реду од четири и једина свједочи о предмету ове вијести, док су остале фотографије запослених или награђених испред ове јавне установе, дало нам се и назумали смо на ријечи исписане руком: Дакако, написане су – латиницом.
Да закључимо, Музеј савремене умјетности Републике Српске, уз благослов помоћника министра, наставља азбукоубиство и промоцију англополтронских вриједности, за новац пореских обвезника Српске.
У јеку прозивки ко прича, а ко не прича са амбасадорима земаља које су нас убијале авиобомбама и осиромашеним уранијумом 1995. године, Музеј савремене умјетности РС не поштује закон Народне скупштине од 15.09.2021.
Већ сам раније писао о самопонижавајућим подухватима које Музеј савремене умјетности Републике Српске и друге институције чине за народни новац из буџета који пунимо сви заједно, али изгледа да морам опет.