Потрошачко-тржишна чињеница је да постоји велики број људи који воле соцреалистичке бећарце Ђорђа Балашевића. Многи су се окупили у градовима бивше СФРЈ, али одмах по вијести о смрти му. У Бањој Луци је то морала организовати градска управа. Два дана касније.
Када су мене и троипогодишње дијете напали на улици, Невладинићи из фото прилога су били присутни.
Овим наставком уједно и сахрањујемо серијал Слика стика. Не постоји ни сумња да ће, не у разумном року, већ икада, отац под неразјашњеним околностима преминулог Давида Драгичевића, имати образа да се бар огласи о свом јавном обећању како ће приказати видео снимак.
Спадам у тешке будалетине, које мисле да је било коме, игдје, стало до тога да ли сте у животу били досљедни у заступању својих ставова. Да ће то вашим ријечима, у тренутку када одлучите иступити, општедруштвено дати већи значај.
Заправо, овим иступом су се побројали сви Невладинићи које финансира УСАИД и(ли) слична организација стране владе, на начин на који је у САД то забрањено. Уколико радите као они, дакле мијешате се у унутрашњу политику, а не региструјете се као "страни агент" – идете у затвор. Код нас идете на телевизију, као да радите битан посао за друштво, а не за страну земљу.
Овај ефбиховски новинар са пријављеним боравком у Бањој Луци, релативно је фришак примјер метаморфозе у чанколизног Невладинића. За ову псеудојањичарску секту, а то је здружени став Фронтал.РС, не може се говорити да су издајице. И ми их игноришемо. Али Г. Дакић је заиста издајица. И то онај најгори. Самог себе.
Када је колонијални намјесник Мирослав Лајчак одузео лична документа члановима породице Радована Караџића, као да живимо у средњем вијеку, био сам једини колумниста који се протестно огласио, а сасвим сигурно га нико није описао као џукелу.
У мајмунаријуму и змијарнику из којих ефбиховски медији захватају своје, монетарним инжењерингом измишљене саговорнике из Српске, пробехутила је мала, али сасвим неважна група Невладинића. О четништву у медију из наслова.
Пропаганда о геноциду над Муслиманима почела је прије почетка рата у БиХ, док је она још била дио СФРЈ и без икаквих борбених дејстава, па је из данашње перспективе доста лакше видјети степен припремљености за лажни наратив који се емитује данас, са епицентром у Бриселу, Вашингтону и Поточарима.
Оно што је урадила Јелена Обућина, а због чега је данас хвале на сва уста и нашироко преносе тај исечак из њене емисије – то није новинарство него ангажована ”уметност” а ла Марина Абрамовић, и то јако лоша.
Потрошачко-тржишна чињеница је да постоји велики број људи који воле соцреалистичке бећарце Ђорђа Балашевића. Многи су се окупили у градовима бивше СФРЈ, али одмах по вијести о смрти му. У Бањој Луци је то морала организовати градска управа. Два дана касније.
Када су мене и троипогодишње дијете напали на улици, Невладинићи из фото прилога су били присутни.
Овим наставком уједно и сахрањујемо серијал Слика стика. Не постоји ни сумња да ће, не у разумном року, већ икада, отац под неразјашњеним околностима преминулог Давида Драгичевића, имати образа да се бар огласи о свом јавном обећању како ће приказати видео снимак.
Спадам у тешке будалетине, које мисле да је било коме, игдје, стало до тога да ли сте у животу били досљедни у заступању својих ставова. Да ће то вашим ријечима, у тренутку када одлучите иступити, општедруштвено дати већи значај.
Заправо, овим иступом су се побројали сви Невладинићи које финансира УСАИД и(ли) слична организација стране владе, на начин на који је у САД то забрањено. Уколико радите као они, дакле мијешате се у унутрашњу политику, а не региструјете се као "страни агент" – идете у затвор. Код нас идете на телевизију, као да радите битан посао за друштво, а не за страну земљу.
Овај ефбиховски новинар са пријављеним боравком у Бањој Луци, релативно је фришак примјер метаморфозе у чанколизног Невладинића. За ову псеудојањичарску секту, а то је здружени став Фронтал.РС, не може се говорити да су издајице. И ми их игноришемо. Али Г. Дакић је заиста издајица. И то онај најгори. Самог себе.
Када је колонијални намјесник Мирослав Лајчак одузео лична документа члановима породице Радована Караџића, као да живимо у средњем вијеку, био сам једини колумниста који се протестно огласио, а сасвим сигурно га нико није описао као џукелу.
У мајмунаријуму и змијарнику из којих ефбиховски медији захватају своје, монетарним инжењерингом измишљене саговорнике из Српске, пробехутила је мала, али сасвим неважна група Невладинића. О четништву у медију из наслова.
Пропаганда о геноциду над Муслиманима почела је прије почетка рата у БиХ, док је она још била дио СФРЈ и без икаквих борбених дејстава, па је из данашње перспективе доста лакше видјети степен припремљености за лажни наратив који се емитује данас, са епицентром у Бриселу, Вашингтону и Поточарима.
Оно што је урадила Јелена Обућина, а због чега је данас хвале на сва уста и нашироко преносе тај исечак из њене емисије – то није новинарство него ангажована ”уметност” а ла Марина Абрамовић, и то јако лоша.