До те мјере је гротексно искривљена слика стварности домаћих страних агената, који примају новац америчке владине организације УСАИД, да на предавање о демократији у селу Драгочај у предграђу Бање Луке – позива маскирани црни демонстрант. (?!?)
Званично је објављено да је градоначелник Драшко Станивуковић са сарадницима одржао је састанак са представницима више невладиних организација које дјелују на подручју Бање Луке. Није објављено којим критеријумом су одабране баш ове организације?
У сваком, а посебно у друштвима са демократским уређењем, слобода јавне ријечи и мисли је један од основних стубова на којим почива напредак и правичност заједнице. Уколико та врста слободе изостане, онда је слобода да се бира и буде биран на изборима само симулација људских права. Због тога је изузетно важно да се за медијске слободе боримо и помињемо их сваки дан, а не само 3. маја.
Још нијесам чуо ни економисту, ни политичара, који предлаже озбиљан план за враћање дугова и смањење администрације. У том погледу, 101 дан промјене власти у престоном граду Српске, једнак је причама из 1001 ноћи.
Пошто ја напросто обожавам разоткривати лажне умјетнике који су каријеру направили на рачун медиокритетских лажи и извртања историјских чињеница, причаћу мало о Шејли Камерић и њеним устима пуним ријечи као што су "опсада", "агресија" и наравно неизбјежни шлаг на торту – "геноцид".
Из америчких унутрашњих политичких потреба, данас у САД влада расизам према бијелом човјеку. Посебно према бијелом хетеросексуалном мушкарцу, те је посљедња масовна пуцњава у граду Булдер, ентитет Колорадо, аутоматски изазвала вал драме и дискурс о бијелим супрематистима.
Преминуће врховног масмедијског лектора у Бањој Луци и први играни филм о логору смрти Јасеновац, наоко без икакве међусобне везе, имају јасан заједнички именитељ у јавности. Он је персонализација националног интереса, кроз популистичку патетику у табуу смрти.
Омладински таблоид Брука преноси вијест из Градске управе Бања Лука, о обиљежавању 22 године од агресије НАТО на Србију, али бринући се да то неког можда не би препало. Страх је, наравно, само њих од спонзора им, који су нас остале прије 22 године донирали авиобомбама, а њима данас не престају пунити позадину доларима.
Организације цивилног друштва позивају Министарство правде Босне и Херцеговине (Министарство) да повуче на дораду Преднацрт Закона о слободи приступа информацијама јер није у складу са међународним стандардима и најбољим праксама. Ми њихову посланицу доносимо пресловљену на српско писмо.
На Фронтал.РС влада апсолутна слобода говора, па нам није ни најмањи проблем објавити нечије потписано мишљење. Чак ни Невладинићима. Чак ни онима који неког блокирају на друштвеној мрежи, а онда га тамо извргавају хајкама и клеветама које он не може видјети. И такви су људска бића. И имају Уставом РС осигурана права.
До те мјере је гротексно искривљена слика стварности домаћих страних агената, који примају новац америчке владине организације УСАИД, да на предавање о демократији у селу Драгочај у предграђу Бање Луке – позива маскирани црни демонстрант. (?!?)
Званично је објављено да је градоначелник Драшко Станивуковић са сарадницима одржао је састанак са представницима више невладиних организација које дјелују на подручју Бање Луке. Није објављено којим критеријумом су одабране баш ове организације?
У сваком, а посебно у друштвима са демократским уређењем, слобода јавне ријечи и мисли је један од основних стубова на којим почива напредак и правичност заједнице. Уколико та врста слободе изостане, онда је слобода да се бира и буде биран на изборима само симулација људских права. Због тога је изузетно важно да се за медијске слободе боримо и помињемо их сваки дан, а не само 3. маја.
Још нијесам чуо ни економисту, ни политичара, који предлаже озбиљан план за враћање дугова и смањење администрације. У том погледу, 101 дан промјене власти у престоном граду Српске, једнак је причама из 1001 ноћи.
Пошто ја напросто обожавам разоткривати лажне умјетнике који су каријеру направили на рачун медиокритетских лажи и извртања историјских чињеница, причаћу мало о Шејли Камерић и њеним устима пуним ријечи као што су "опсада", "агресија" и наравно неизбјежни шлаг на торту – "геноцид".
Из америчких унутрашњих политичких потреба, данас у САД влада расизам према бијелом човјеку. Посебно према бијелом хетеросексуалном мушкарцу, те је посљедња масовна пуцњава у граду Булдер, ентитет Колорадо, аутоматски изазвала вал драме и дискурс о бијелим супрематистима.
Преминуће врховног масмедијског лектора у Бањој Луци и први играни филм о логору смрти Јасеновац, наоко без икакве међусобне везе, имају јасан заједнички именитељ у јавности. Он је персонализација националног интереса, кроз популистичку патетику у табуу смрти.
Омладински таблоид Брука преноси вијест из Градске управе Бања Лука, о обиљежавању 22 године од агресије НАТО на Србију, али бринући се да то неког можда не би препало. Страх је, наравно, само њих од спонзора им, који су нас остале прије 22 године донирали авиобомбама, а њима данас не престају пунити позадину доларима.
Организације цивилног друштва позивају Министарство правде Босне и Херцеговине (Министарство) да повуче на дораду Преднацрт Закона о слободи приступа информацијама јер није у складу са међународним стандардима и најбољим праксама. Ми њихову посланицу доносимо пресловљену на српско писмо.
На Фронтал.РС влада апсолутна слобода говора, па нам није ни најмањи проблем објавити нечије потписано мишљење. Чак ни Невладинићима. Чак ни онима који неког блокирају на друштвеној мрежи, а онда га тамо извргавају хајкама и клеветама које он не може видјети. И такви су људска бића. И имају Уставом РС осигурана права.