Невладинићи, за паре иностраних буџета, траже да се контролише буџет Српске
Домаће организације финансиране и од Владе Српске, али и од страних влада, скупили су се да разраде то како, на начин који је у Сједињеним Ентитетима Америке забрањен уколико се не региструјете као страни агент, контролишу коме наша влада, у нашој земљи, даје новац.
Наравно да Влада Српске треба подносити јавне извјештаје коме све даје буџетски новац, али посљедњи који би требали да причају о томе, јесу Невладинићи!
Потпуно је јасно да поред силне биједе по америчким и западноевропским градовима, гомиле бескућника и људи који раде по два посла да би прехранили дјецу, ником од њих тамо није драго што њихова влада финансира данас окупљене у Бањој Луци.
А ко их пита?
Наши Невладинићи, који узимају од уста западноевропској и америчкој сиротињи, мисле да се они требају баш пуно питати. А њихова једина снага је у позиву амбасадора неке од земаља НАТО на адресу наших властодржаца.
Ни окупили се нису случајно, већ брзоплето. Све је то дио, из иностранства финансиране и координисане кампање. Разлог је офанзива на установе Републике Српске, посебно на Народну скуштину, која коначно намјерава да донесе закон какав постоји у Вашингтону од 1938. године.
Дакле, лицемјерје је потпуно на страни Невладинића. Не говоре о гладнима и социјално угроженима у земљама које њих финансирају. Они желе да контролишу буџет туђе земље (јер они овдје живе само тијелом, а финансијски и духом су у земљи финансијеру), и то за 10 одсто средстава које одлазе у НВО сектор финансиран из буџета, док 90 одсто средстава по њиховом признању иде за "спорт" и "социјалне услуге".
Прича о томе да је "вишеструко већи износ који се издваја за НВО из домаћих буџета, него из иностранства", самим тим пада у воду и замазивање је очију јавности, јер им јако тешко пада да буду означени оним што и јесу – "страни агенти". При том, они се готово никад не баве стварним разлозима због којих су основани, нпр. заштитом животне средине у овом случају, већ већи дио свог времена и јавног ангажмана посвећују политичкој агитацији, гдје су ЕУ, САД и друге земље узор.
Ако су оне узор, онда је најава доношења Закона о регистрацији агената страног утицаја, само слијеђење онога што у тим земљама постоји. Фронтал.РС је, опет, свјетлосним годинама далеко, без паре и динара од странаца или буџета, радио на слободи говора и мисли. Поред заштите српског писма, које ови "мултиетнићари" никада, али никада неће и не смију употријебити. Пошто језик оних који су нас бомбардовали 1995. и 1999. године, мора бити цитиран у оригиналу (наравно латиницом) у њиховим саопштењима. Ми, као једини ћирилични портал западно од Дрине, у обавези смо да их пресловимо.
Нијесмо у обавези да пренесемо њихово саопштење, али за разлику од њих ми смо стварно слободни и храбри. Надасве поштени. Немамо проблем да њихово саопштење (осим посрбљивања писма) пренесемо у цјелости. Све је то и онако гомила глупости за паре страних пореских обвезника:
Саопштење за медије
Јачање капацитета организација цивилног друштва за мониторинг јавних буџета
(Бања Лука, 28. септембар 2023. године) – Финансирање невладиних организација из јавних буџета треба бити транспарентније, ефикасније и усмјерено ка креирању партнерског односа између јавног сектора и невладиног сектора – један је од главних закључака Округлог стола "Финансирање невладиних организација у Босни и Херцеговини" који је данас одржан у Бањој Луци.
Округли сто је још једна у низу активности које је организовао Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) са партнерским организацијама "Футура" из Мостара и Центар за истраживања и студије − ГЕА из Бање Луке у оквиру пројекта Јачање капацитета организација цивилног друштва за мониторинг јавних буџета који финансирају Европска унија и Тхе Балкан Труст фор Демоцрацy путем УСАИД-а. Циљ пројекта је да допринесе борби против корупције кроз подизање нивоа фискалне и буџетске транспарентности активним укључивањем цивилног друштва.
Марко Мартић из Центра за истраживање и студије − ГЕА је представио налазе истраживања о систему финансирања невладиних организација из јавних буџета у Босни и Херцеговини. Истраживање показује да се се сваке године из јавних буџета потроши више од сто милиона марака на финансирање неколико хиљада невладиних организација у Босни и Херцеговини.
"Већина средстава дијели се на основу захтјева, а не на основу јавног позива и јасних процедура и тај износ који се додијели из јавних буџета је вишеструко већи, него износ који се додијели из међународних организација", објаснио је Мартић.
На конференцији су изнијети проблеми и потешкоће са којима се суочавају представници невладиног сектора и организација које дјелују у Босни и Херцеговини.
Тихомир Дакић из Центра за животну средину у Бањој Луци је рекао да власти око 90 посто новца издвајају за спорт и социјалне услуге, док се преостали дио дијели на мноштво невладиних организација.