Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Закон о регистрацији страних агената

The source is state-funded media. Please, be aware, do not rely on this source without proper objective analysis of facts to form a judgment.

понедељак, 10 фебруара, 2020 / 11:32

Званичници Уједињених Ентитета Сјеверне Америке су покушавали убиједити Ју тјуб и неке друге сервисе под њиховом контролом, како крај вијести на интернету треба да стоји оваква, или слична одредба.

Циљ је био „утицати на свијест америчке јавности“ о злим руским парама. Оне их, а да тога, ето, ни сами нијесу свјесни, опредјељују како ће гласати на предсједничким изборима.

Грађане државне заједнице у којој немају општу здравствену заштиту развијену ни на нивоу Републике Српске, влада врло предано штити од утицаја страног новца на њихов демократски избор. Поготово су осјетљиви на новац страних држава у домаћим медијима.

Но, када је компанија Алфабет почела да ставља такву државну напомену испод ПБС и ВОА, то им се није баш толико допало.

Регистрација ништа не боли

Американци од 1938. године имају Закон о регистрацији страних агената. Уведен, јер су англосаксонци у америчкој политици израчунали, како би уз помоћ њемачких пара нацисти постали значајна политичка снага. Што су они, уз ваздухопловног хероја Чарлса Линдберга, и били.

Пошто први амандман њиховог устава брани право на слободу говора, а већ други слободу посједовања ватреног оружја, неће вам државном принудом забранити да иступате у јавност. Чак и да вас плаћају странци, али под условом да се региструјете.

Можете онда да идете по телевизијама и митинзима, узбуњујете народ против ових или оних, заступате ставове који захтијевају промјену устава, говорите све најружније о самој суштини те земље, њеној повијести, култури и уређењу; али вас нико неће звати на било који медиј главног тока.

Поготово зато што имате папир да сте страни агент.

Што доликује Амеру, не доликује Русу

Нормалан се политичар у Америци не састаје са таквим особама. А камоли слика. Објесио би гласачки листић о греду. У земљи насталој геноцидом над сјеверноамеричким домороцима, претпоставља се да уколико вас неко други плаћа, ви радите потпуно у његовом интересу. И ту више нема разговора.

Руску држављанку, студенткињу Марију Бутину, осудили прошле године на 18 мјесеци затвора, као да је озбиљан криминалац. Није радила ништа иначе кажњиво у Америци, али је пропустила да се региструје по том закону. А тужиоци и судије сматрају да је требала.

Русија је овај закон преписала, након што су у Вашингтону натјерали мрежу РТ (Russia Today) да се региструје као страни агент. Нема ни двије и по године. Путин потписао и клаузулу за медије, у децембру 2019.

Лично сам за то вријеме, више пута и уживо, чуо домаће Невладиниће како тим поводом говоре да је то „још једна потврда недемократске природе режима Владимира Путина“, те како је то „атак на НВО сектор и слободу штампе“.

Значи, да би нека земља имала слободне медије, они морају бити у страном власништву и под директном контролом стране владе?

Зашто је демократија у Вашингтону, битнија од оне у Бањој Луци?

Доиста је, онда, јако нецивилизовано што је Руској Федерацији у 21. вијеку дозлогрдило да трпи толику количину страгената, маскираних кроз разне стипендије, фондације, студентске медије, удружења инфлуенсера, братство трансџендера, гилде просветитеља, касте блогера, клубове волонтера; који врше политичку пропаганду на начин, на који је то у земљи која их плаћа законски забрањено још од прве половине прошлог вијека.

Обзиром да се ставови америчких и иних велепосланика у медијима Дејтонске Долине Плача рачунају и преносе као да су изјава наших највиших званичника, те се очекује хитро поштовање њиховог очинскога укора, рачунам да би и у медијско-законском смислу требали пратити географски извор?

У том случају, ба, да се угледамо на УЕСА? Готово читаво онлајн тржиште у Српској, крај скоро сваке вијести би, бре, морало имати овакву напомену. Уколико није, куку, Срна или РТРС. Ту се то подразумјева. Али у Америци.

Готово да нема недржавних медија, осим Фронтала*, који своје новинаре не плаћају (макар добрим дијелом) од неекономских, пројектних, невладинићких, туђинских пара. А и то само зато, јер ми никог озбиљно не плаћамо.

Страгенти смрде на зарезе

Овај закон је познат по изворној скраћеници ФАРА, па кандидујем српску скраћеницу ЗАРЕС, ако ми одлучимо да га изгласамо. Сви ће то, наравно, изговарати као Зарез, а не Запета. Па да и ми мало зафенсирамо, драги наши законодавци.

А нећемо!

Прије свега зато, јер се овакав закон не односи само на стране држављане. Захтијева периодично одазивање организација или појединаца, који држави, односно јавности, требају саопштити своју везу са страним руководиоцем, обзнанити финансијске књиге и активности које су провели по њиховом налогу.

У Српској се такав закон не смије донијети, јер би усљед толике количине активности у свим сферама друштва, а које су финансиране страним новцем, дошло до до већег распада система, него што би урадила и једна промјена на изборима.

Што не може у Српској?

У Српској то не може, јер би се уочило (поготово ако у обзир узмемо ММФ и Свјетску банку), да Влада РС послује као невладина организација за дистрибуцију хуманитарне помоћи, која понекад политички иступа у име свих грађана. Најчешће естрадно и пред изборе. Иначе су предане слуге страних господара.

У Српској, која нема ни милион становника, а ратом и санкцијама свих врста уништеној привреди, има ненормално много економски неодрживих медија. Невладниних организација које су богата приватна предузећа.

Они интересно раде да нас заглупе, како би размишљали онако како окупатори желе. Прије свега у економији и науци. Онда зачас нађеш дјелујуће политичаре, који мисле да се пише „Недамо своје посланике“ (светиње).

У Српској то не може, зато што су сви политичари на сцени били, или су још увијек страни агенти. То је кључно.

Рецимо, оба пута када је долазио на власт, Милорада Додика је на то мјесто довела НАТО логистика. Говорио сам то јавно, док је дијелио 2 х 5.000.000 КМ „помоћи медијима“. Сад кад више не дијели, разгаламили су се „независни истраживачки новинари“. Али шуте да је опозиција сад нека врста НВО сектора, који се бори за власт средствима из страних извора.

На челу имамо крајње стратешки немисаону, дугорочно потпуно неспособну елиту. Таблоидних схватања објективне стварности, без постојања стабилних институција, способних да одговоре на било који изазов будућности.

Стране паре дјецу кваре

Америчка и друге владе земаља НАТО, извајају милионе долара годишње за стране агенте. Када неко у старту добије 10.000, 50.000, 100.000, 200.000, 500.000 КМ да оснује или годишње буџетира организацију или медиј, то потпуно уништава слободно тржиште. Обезврјеђује квалитет. Такав напад дампиншким цијенама за шупљерицу, јесте и економски проблем. Али највише културолошки.

Ви, заправо, осуђујете своје будуће нараштаје на свијест развијену у окружењу гдје су све битне духовне активности, а оне су биједне бројношћу и сажаљиве улагањем, искључиво финансиране из иностранства.

Зато имамо домаћих банака, мање чак и од домаћих медија. То је законитост разбојничке праксе. Прво запуше уста или те онесвијесте. Тек онда те опљачкају.

На страну то што ћете у медијима страних агената, посебно код млађег нараштаја који се информише са длана, развијати потпуно нереалну слику свијета. А поготово како је код нас лоше, баш због тога што њих не слушамо све шта нам кажу…

У таквим причама ћете дјецу, уколико мисле да вриједе нешто, потицати да што хитније иду из земље; при том ће, тек касније, они схватити да код нас никад у посљедњих неколико вијекова није било боље него у Њемачкој, Француској, Америци, Русији… па је логично да неће бити ни након идућих избора; на којим само треба да послушамо страни избор домаћих вођа.

Вормонгерси, завојевачи и медијски Вијетнам

Страни новац донешен на тај начин, не доноси добро том друштву, чак и ако то окупатор жели. Американцима се то осветило у Вијетнаму. У то доба, преводилац у њиховој војсци је имао неколико пута већу плату од министра у влади Јужног Вијетнама.

Цивилизацијски зјап између биједе Вијетнамаца под капиталистичком управом, у односу на њихове прекоокеанске ослободитеље, био је толики да је становништво почело да презире и мрзи Американце.

Сваки је имао једног клинца који га је служио, а прохтјеви њихових војника су довели до процвата свих врста проституције, трговине дрогом и људима, убистава и силовања, те потпуног обезврјеђивања локалног, обичајног и државног права. Зато су код нас окупаторски прашинари били затворени у базама, а у град су могли излазити само официри.

Управо захваљујући овоме је Вијетконг, и поред пропасти Офанзиве Тет, побиједио. Јужни Вијетнамци су презирали стране војнике и све оне који су са њима шуровали.

Доћи ће дан када ће и наши клинци порасти у овом правцу.



1 КОМЕНТАР

  1. Хвала Симићу што је проговорио на ову тему јер нам очигледно ови закони требају да би издвојили “кукољ” тако да лакше реченицама можемо гађати једни друге! Такође да напоменем да је на мене једна реченица, питање у тексту, оставила јак утисак! Наводим је овдје:
    “Значи, да би нека земља имала слободне медије, они морају бити у страном власништву и под директном контролом стране владе”?
    Феноменално Данијеле! Да човјек стави прст на чело и упита исто! И себе и околину у којој живи и дјели дан!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *