Дани(ј)ел Симић: Стани, стани, Азовстаљу

Сигурно бар двије седмице говорим да комбинат Азовстаљ више није војно, већ пропагандно питање. Запад прави медијску хистерију, као у случају опсаде Алепа у Сирији. Не морамо о Евровизији. Слободно се присјетити и Сарајева. Односно "заштићених зона" типа Горажде, Бихаћ, Сребреница, Жепа; које су успостављане свугдје гдје су српске снаге биле у предности, како би се спријечило њихово заузимање. Једино што Русији нико не може наметнути зону забране лета.


Од Маријупоља до Мелитопоља

Није то само пут из Доњецке Народне Републике у Запорошку област, коју и Русија још увијек на својим картама третира као Украјину. Ово је траса из рата у мир. Из ратне нормалности, у мирнодопску ненормалност. Необично је, након Доњецка, Волновахе и Маријупоља; гледати исту архитектуру, потпуно исту културу и народ у градовима, а да није опожарена или разгромљена. Без чађи и крша. Највеће чудо – читава два дана бити на терену без шљема и панцира.


Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.


Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.



Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Маријупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем.


Дани(ј)ел Симић: Опсада Буча Потока – право из Москве

У граду који се прије турске окупције звао Врхбосна, било би много мање патетике, хистерије и ратнохушкаштва у медијима; самим тим и много више разговора, трајних споразума и помирења са Бањом Луком; да за такво понашање нијесу потакнути, те друштвенополитички и финансијски награђени са Запада. Деценијама ту гњили тиха бол што је инстант-оријентални донирани плачипизам скрајнут и принуђен да уступа сличним марифетлуцима из Ирака, Авганистана, Сирије, Либије, Украјине…



Дани(ј)ел Симић: БиХ је држава која више не постоји ни на телевизији

За мјесец дана боравка на ратишту у бившој совјетској републици Украјини, нијесам био свјестан до које мјере и са којом страшћу се то пратило код нас. Сад тек увиђам да је у неким областима живота ратно стање заступљеније у државној заједници Српске и Ефбиха, него што је то у Доњецку. Посебно у Ефбиху. Различита интерпретација кризе, хиљаде километара удаљене од нас, још је један доказ да никаква "држава БиХ" не постоји.


Дани(ј)ел Симић: Комплекс невољености словенског човјека

Док се води опсежнији информативни рат од оног на фронту, око тога да ли је руска интервенција након мјесец дана пропала или је плански застала, поставља се једно битније питање. Шта ако се након побједе руског оружја, која је по мом мишљењу већ остварена, испостави да је немогуће побиједити оно што дубински волиш и на шта се угледаш? А Руси су идеологију Перестројке замијенили Холивудом.


Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха – Доњецк – Москва – Београд – Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.