У древној прошлости, када се у Српској тек појавила мобилна телефонија и честитало се порукама у два реда на једнобојном дисплеју, након моје посланице из наслова (Xpucmoc ce pogu – CpemaH gaH Penyu6^uke!), написане потпуно латиницом, стизала су одушевљена питања – откуд ти ћирилица?!!
Против Окупационе канцеларије ОХР и њених полуга, тзв. Суда и Тужилаштва БиХ и тзв. Уставног суда БиХ, требало се борити одмах кад је Карлос Вестендорп наметнуо амандмане на Устав РС.
Тешко да ће оно што се јуче догодило на територији Републике Српске, промијенити било чије мишљење. Улози су превисоки. Они који их подижу, неће то допустити.
На данашњи дан 1942. године, почела је крвава битка за град који је носио име тадашњег владара у Москви, која је на крају однијела између милион и по, и два милиона људских живота.
Ове године, Међународни дан слободе медија дочекујемо у атмосфери гдје је мало међународног у том дану, а још мање у слободи мисли и њеног изражавања. To кажем у свјетлу тога, да је велика разлика међу народима, у приступу појму као што је слобода медија.
Јуче се, шаптом, напунило 16 година од покретања јединог ћириличног портала западно од Дрине. Умјесто радости и разметања традицијом једног данас општепознатог медија, хвастања нашим преживљавањем самим, наметнула се обавеза. Сморна. Треба написати колумну. По могућности непатетичну.
Људи су забринути и испрепадани. Већ два дана добијају једнообразну, наводно инсајдерску поруку. По предању, увијек је шаље неко близак МУП РС. Написану, а како другачије доликује српском државном службенику – ошишаном латиницом.
Најјаднија ствар коју данас може урадити грађанин Српске, не мора бити ни Србин, јесте да каже како је Милорад Додик заслужио ово што му се дешава. Зашто? Зато што је то тачно.
Има Пречана данас и у Крагујевцу, и у Сремској Митровици. Лично ћу све попамтити и пописати ко, због ситног политикантства, буде ширио међусрпску мржњу на Сретење. Најебаћете!
Протести који захтјевају хитно, законско утврђивање и кажњавање одговорних за смрт људи под обновљеном надстрешницом у Новом Саду, више су него оправдани. Било би забрињавајуће за државу, а посебно за народ, уколико би то све прошло нијемо.