Политичари, у сред предизборне кампање, не желе да се сликају. Бјеже од медија, јер се не смију јавно одредити о ратном начелнику генералштаба ВРС. А народ гледа. Дакле – битка за генерала је давно изгубљена. Али рат се наставља! У њему је тренутно највећи српски херој и мученик једно друго име – Миодраг Малић.
Одмах да напишем: нећу тужити Небојшу Вукановића, али сад разумијем људе који су га тужили за клевету, односно потпуно ми је јасно зашто те процесе стално губи.
Често се устежем да пишем о културним дешавањима у Српској, а посебно у Бањој Луци, због тога што Петар Кочић сигурно није очекивао да га славе и помажу као умјетника, под влашћу Бењамина Калаја.
Једнако као његовог претходника Карла Билта. Српска послушничка квазиелита, побиједила је на исти начин и Карлосове насљеднике: Волфганга Петрича, Педија Ешдауна, Кристијана Шварц-Шилинга, Мирослава Лајчака, Валентина Инцка и најпослије јуче – Кристијана Шмита.
Прошло је скоро двије седмице од јавног сучељавања представника СНСД и ПДП, а све се већ заборавило. Трампљење приватних журки за државне и бесправна сјеча за ново предизборно бетонирање обала Врбаса. Тим је задовољан само окупатор. Опет су намјестили да бирате између два зла. А које год да изаберете – њихово је. Окупаторско.
Није то неко малољетно дијете, већ нераст од 33 године. Бахат и насилан. Нијесам имао појма да постоји. Још мање да је функционер партије у власти. Никад га нијесам видио. Самим тим ни имао шта против њега. Што ваљда најбоље говори о њему.
Након једног судбоносног пута у Сједињене Америчке Ентитете, ни сличног овом које је у фебруару 2026. предузело, из немилости изашло руководство Српске, причао се у народу виц. Слободан Милошевић зове Миру Марковић из Дејтона и поручује: Жено, ја сам земљу прод’о, а ти види шта’ш са стоком.
У древној прошлости, када се у Српској тек појавила мобилна телефонија и честитало се порукама у два реда на једнобојном дисплеју, након моје посланице из наслова (Xpucmoc ce pogu – CpemaH gaH Penyu6^uke!), написане потпуно латиницом, стизала су одушевљена питања – откуд ти ћирилица?!!
Против Окупационе канцеларије ОХР и њених полуга, тзв. Суда и Тужилаштва БиХ и тзв. Уставног суда БиХ, требало се борити одмах кад је Карлос Вестендорп наметнуо амандмане на Устав РС.
Тешко да ће оно што се јуче догодило на територији Републике Српске, промијенити било чије мишљење. Улози су превисоки. Они који их подижу, неће то допустити.