Дани(ј)ел Симић: Сврставање уз несврстане

Прије шест деценија је заснован покрет хетерогених нација, без јаке идеолошке споне. Једино истински заједничко било је да су тзв. земље у развоју и да се нијесу жељеле опредијелити ни за Варшавски уговор, ни за Сјеверноатлански пакт.


Босански лонац скухан у Казанима

Градоначелница Блискоисточног Сарајева, као вијесник политике нових генерација, прво је истисла испушеног Богића Богићевића, показавши да Сарајстану чак ни такви самозвани Срби и њихове заслуге, не значе ништа. Затим одбила иницијативу Љубише Ћосића, градоначелника Источног Сарајева, да уклони натписе који читав српски народ проглашавају злочиначким.

Дани(ј)ел Симић: Думање о избору Думе

У Русији се 2021. године водило 4.400 кампања за 255 мјеста у горњем и исто толико мјеста у доњем дому федералне скупштине. Истовремено се на тродневном гласању бирају и губернатори области и предсједници савезних република.


Дани(ј)ел Симић: Закон о језику и писму са посебним потребама

Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма потпуно је непотребан документ. Да је било воље, све што се прописује и очекује од примјене новог закона могло се постићи у постојећим оквирима.


Дани(ј)ел Симић: Колико смо близу новом рату?

Ово што се дешава на Цетињу показује како, на правди Бога, ситуација може прећи у унапријед припремљено и најављено зло. Заноктица се загноји "на здраво", прст позелени и отекне као краставац. Ко није хтио љекару, на крају му га морају одсјећи.



Дани(ј)ел Симић: Дигитални суверенитет

Уколико је ово што ради Твитер у Србији поштено, онда би низ интернет медија који се у Српској представљају као независни (Журнал, Истрага, Б(р)ука, Герила, е-Трафика, Импулс…), морали на својим налозима имати ознаку "Медиј који сарађује са Владом САД".


Дани(j)ел Симић: Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ

Генерал Миломир Савчић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.



Дани(ј)ел Симић: Додикова вилица и Вукановићеве штикле

Недавно сам добио неколико порука, јер је игром таблоидне судбине прва особа која је након мене ушла да стави зубе под икс зраке, био предсједавајући Предсједништва БиХ. Укратко, они питају: Шта се стварно десило – ти си једини вјеродостојан свједок?


Мојих десет година на олтару Српства

Нико није штампао, а камоли продао више књига белетристике од мене у Српској. Ријетко који савременик и у Србији, а поготово само ћирилицом, има тај број уз пролазно вријеме. Моја најближа (државна) околина ме, баш због таквих резултата, плански ишчупала и засадила наопако.


Мачкићев императив (од прекјуче до прексутра)

Један млад човјек је прекјуче урадио за Српску више од свих политика. Не помиње то ни опозиција, ни власт, јер су дијелови истог система перпетуалног гњиљења. Тај сервилни ОХР-сустав има и заједнички културни модел. Каталошки испратив, преко латиничног фестивала књижевности који почиње прексутра у Бањој Луци.