Дани(ј)ел Симић
Дани(ј)ел Симић: Од Кулина бана до Тврткових дана
Твртко јесте српски краљ. Лазар Хребељановић, из епских пјесама познат као цар, био је кнез. Српски кнез, титуларно подређен српском краљу. Твртку. Оправдана је, отуд, љутња Србаља што га својатају исламизирана браћа у Сарајстану. Осим кад дођемо до питања: Гдје је споменик у Бањој Луци?
Још боље питање – зашто о споменику причате тек кад га је направио неко други? Гдје је наш? Најмање сто пута, у посљедњих 30 година, у етер сам предумишљајно и пропагандно изговорио: "Стефан Твртко Котромањић је крунисан у манастиру Милешева 1377. године, као Немањић по баби. Звање му је било краљ Срба, Босне, Поморја и западних страна, што ће рећи да је грб са љиљанима српски и не смијемо га се одрицати".
И нико ништа. Деценијама. Јуче и прекјуче провала гњева праотачког из васколиког Српства.
Искрено, мило човјеку гледати. Не само да је реакција стигла од дигиталног народа, који је заузео бусије по друштвеним мрежама, већ и од аналогних доносилаца одлука. Запљуснутих валом алфанумеричке спрдње и љутње себарскога кметилука. А наше велможе, као чист производ идеологије самоуправног социјализма, посљератног јуесејдизма и шифтунгизма; проучавање, очување и унапређење српске традиције уопште не занима. Истину говорећи – презиру то.
Пратите шта се дешава у будућности, па ћете видјети јасно као и у прошлости.
Ово што се десило данас и јуче је изненађење, јер је нешто што никог није озбиљно занимало толике године. Водитељи су углавном гледали како згодно да прекину, када из мене прокине самосвојни рафал, уз прштање идентитетских гелера о српству Котромањића. Јуче се то и у медијима дестиловало у јасан фронт о јединству са краљем који је, будући стар, по војводи Влатку Вуковићу слао војску на Косово равно. Влатков задатак је био да, убијајући их, заустави спонзоре данашњег националног идентитета исламизиране браће. Који би сад да се више не зову Потурице, него – Бошњаци.
А не може. Пошто сам ја Бошњак. Самим тим што нијесам Херцеговац.
Народ екстремно модерних коријена, настао не од Хусеин-капетана Градашчевића, већ 1971. од стране Јосипа Броза; сада борце против Мурата и Бајазита на територији јужне покрајине Србије, покушава представити својој сиротињи раји, као добровољне кандидате за Ајватовицу и турчење. Данак у крви, као одлазак на рад у иностранство. Српског краља, православца, као зороастристичког дуалисту и праоца мултиетнићке БиХ, у којој је свако српско обиљежје забрањено. Укључујући и сутрашњи митинг пред тзв. Судом и Тужилаштвом БиХ.
Међутим, нијесу само наша исламизирана браћа идентитетски слуђена и изгубљена. Србима је, на првом мјесту, гушен национални идентитет у вријеме диктатора Броза. Сваки други национализам се потицао и спонзорисао, осим српског. Он је кажњаван свирепо. Зато су Србљи распарчани у шест социјалистичких република и двије покрајине. Измишљени им Црногорци, Муслимани и Македонци.
Колико год је тешко неком Хуси или Хаси објаснити да је први босански краљ заправо био Србин, православац, који пише ћирилицом; тако је и неком Малом Перици, посебно у Србији, непознато да је краљ Срба након цара Душана био "Босанац из Републике Српске".
То просто није дио модерног, постсамоуправног српског идентитета. Титоизам се упињао да Босну, а и Херцеговину – Светог Саве дједовину, потпуно одвоји од везе са Српством. Након згаснућа династије Немањића у Урошу Нејаком, те пропасти Мрњавчевића у Маричкој и Битки на Ровинама, Марко је остао краљевић као да му је то презиме. Краљ је постао Твртко Први Котромањић. Додавши себи у име Стефан, по узору на првог српског краља. Стефана Немањића Првовјенчаног. Твртковог претка.
Е, сад то прво требају схватити Срби.
Напримјер, Бугари одувијек својатају "Крале Марка". Мрњавчевић, познат као епски суперхерој који јаше на Шарцу, има многе улице и установе у данашњој Бугарској и Сјеверној Македонији. Што се тиче тих историографија њихов је, јер је живио на њиховој територији. Као Тесла у Неовисној Републици Хрватској. Но, то ни за јоту није избацило Марка Краљевића из свијести сваког Српчета. Можда није био јунак као из пјесме, али је свакако био Србин колико и Стефан Твртко.
Али, ово потоње Србима баш није јасно. Немају изграђене механизме да премосте јаз Немањићи – Котромањићи. Немају ништа.
Посебно је одвратно да Прецвали Градски Син, који је по налогу шифтунговских спонзора примио и Бењамину, и Шмита; једнако ријалити-естрадно најављује како ће, ето он, направити споменик Кулину Бану и Стефану Твртку. Па гдје си посљедње три године, Карићкин Чесмовчане? Шта си радио док је она скидала табле са прилаза Блискоисточном Сарајеву? Гдје је сад твоја прича о очувању српског писма?
Отприлике гдје и Додиков меморијални центар у Јасеновцу, односно капела на Јадовну.
Сигурно сам први у Српској позвао на прављење споменика Кулину Бану у Бањој Луци. Није он значајан само нама прекодринцима. Кулин је општесрпски значајан, јер од његове повеље 1189. имамо доказ за своје посебно, српско писмо. Један професор Академије умјетности из Бање Луке, док смо се заједно враћали из Србије, посвједочиће у себи да сам му прије два мјесеца говорио како требамо направити организациони одбор за подизање споменика Кулину. Да ће дилетанти и то уништити, ако се прихвате.
А сад ћемо то стварно урадити.
Пошто је идентитет и власти и опозиције да реагују против нечега што уради Сарајево, а неписмени су и неотесани да изграђују сопствену иницијативу, кренућемо са локацијама.
Споменик Стефану Твртку Котромањићу мора бити преко пута криминално лошег и без икакве јавне расправе и конкурса постављеном споменику Стефану Немањи. Са друге стране раскрснице улица Ђуре Даничића и Јеврејске, гдје је сада само потпуно неискориштена зелена површина Техничке школе.
Споменик Кулину Бану треба бити у калдрмисаном кругу који сада зараста у коров, на зеленој површини код Правног и Машинског факултета. Покрај Моста КАБ – познатијег становништву Бање Луке као Венеција мост.
Кад смо то ријешили, нећу писати о томе како требају да изгледају, јер ћу се јавити на конкурс са својим рјешењем. Када га распишемо. Конкурс је тековина узвишених, недостижно развијених цивилизација. Није постојао ни за споменик Стефану Немањи, али ни за посљедње тековине нове, а једнако безаконичке градске власти. Симболи симбиотичке промјене у Бањој Луци и новог нараштаја:
Мегафон и Рекет.
Постављени без питања, јавне расправе и посебно – конкурса. Противзаконито и кичерајски. Управо је то оно што до танчина осликава дилетантску, самољубиву и неписмену политику свих нивоа власти у Републици Српској. Онај "парк" у насељу Борик, преко пута кафеа Кајак, који је сада веће ругло него што је био прије. Увео, зарастао, испуцао и поломљен.
Мегафон и Рекет.
Толико има послова које треба урадити, да би се брод нашег народа оспособио да не пушта воду, али то се сигурно неће урадити са овим политичарима. Још и мање ће га окрпити и окатранисати таквим политичарима послушни умјетници, професори и јавне личности.
Али Кулину Бану нећете ви правити споменик! Нећете, ђерва ми.
Уколико сад и одмах одговорне, писмене и родољубиве главе не устану против галопирајуће кичерице латиничног, пинк Српства, оволико откривање Твртка, као и Тесле на ‘рвацкој кованици, идуће године ће изњедрити да из Крајине крене одред Влатко Вуковић, споји са Бригадама мученика Свети Архиђакон Стефан у околини Сокоца, гдје ће заједно извести нумеру Дијете Грујица, под диригентском палицом Боже Вреће.