Пре неколико дана (24.9.2020) у Београду је, по први пут од 1945. године, поднесена кривична пријава због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац.
Наредни дан напада на три западнокрајишке општине Републике Српске, хрватски агресори су показали своју суштину и повијесно наслијеђе: Искористили су подручје спомен-комплекса логора смрти НДХ Јасеновац, који дијели ријека Сава, те је покушали форсирати амфибијским траспортерима.
Почасни предсједник ПДП-а, Младен Иванић, присуствовао је данас обиљежавању Светих новомученика јасеновачких чији спомен обиљежава Епископија пакрачко – славонска у манастиру Светог Јована Крститеља у Јасеновцу.
Искрено, народ се више узбудио и лично огорчио неправдом моћника у Сједињеним Ентитетима Америке, кад су оглобили Новака Ђоковића и избацили га са отвореног тениског првенства на којем је важио за фаворита, него што је пажње изазвала Вучићева екскурзија у Вашингтон. Или Додикова у Сарајево.
Филм, за који је предсједник Србије Александар Вучић послије састанка са руководством Републике Српске најавио да ће упутити позив прослављеном српском режисеру Емиру Кустурици да га сними, јесте „На Дрини ћуприја“, сазнају Вечерње новости.
Ситносопственички интереси постали су национална политика последњих 30 година. Оно што данас гледамо јесте огољавање тог процеса до нивоа најприземнијег пилићарења.
Права је срећа да је аутор овог текста самостало упутио одговор, јер је директор Музеја геноцида (над неким) у Београду, полемику наставио једним заиста беспредметним текстом у којем није дао ни један одговор на Антонићеве тезе из прошлог чланка. До мјере да би му морао неко други то рећи.
Опозиција је очигледно учествовала у доношењу неисторијске „Декларације“ у ПВ ПС БиХ, јер јој је било стало да се убаци дио о осуди предаје Јасеновачке грађе. Да ли је због тога било вриједно измишљати „Бошњаке“ у 1941. години?
Предаја јасеновачке грађе и избјегавања осуде усташког покрета и блајбуршке мисе су велике издаје према српском народу и шта год да учинили Милорад Додик и СНСД се не могу оправдати, казао је Мирко Шаровић, предсједник СДС.
Командант Прве пролетерске бригаде Коча Поповић, обавјештајац Владимир Велебит, те члан Политбироа КПЈ Милован Ђилас; нудили су у Сарајеву и Загребу марта 1943. године Нијемцима, Италијанима и Хрватима да се боре против Савезника, ако се искрцају на Јадрану.
Пре неколико дана (24.9.2020) у Београду је, по први пут од 1945. године, поднесена кривична пријава због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац.
Наредни дан напада на три западнокрајишке општине Републике Српске, хрватски агресори су показали своју суштину и повијесно наслијеђе: Искористили су подручје спомен-комплекса логора смрти НДХ Јасеновац, који дијели ријека Сава, те је покушали форсирати амфибијским траспортерима.
Почасни предсједник ПДП-а, Младен Иванић, присуствовао је данас обиљежавању Светих новомученика јасеновачких чији спомен обиљежава Епископија пакрачко – славонска у манастиру Светог Јована Крститеља у Јасеновцу.
Искрено, народ се више узбудио и лично огорчио неправдом моћника у Сједињеним Ентитетима Америке, кад су оглобили Новака Ђоковића и избацили га са отвореног тениског првенства на којем је важио за фаворита, него што је пажње изазвала Вучићева екскурзија у Вашингтон. Или Додикова у Сарајево.
Филм, за који је предсједник Србије Александар Вучић послије састанка са руководством Републике Српске најавио да ће упутити позив прослављеном српском режисеру Емиру Кустурици да га сними, јесте „На Дрини ћуприја“, сазнају Вечерње новости.
Ситносопственички интереси постали су национална политика последњих 30 година. Оно што данас гледамо јесте огољавање тог процеса до нивоа најприземнијег пилићарења.
Права је срећа да је аутор овог текста самостало упутио одговор, јер је директор Музеја геноцида (над неким) у Београду, полемику наставио једним заиста беспредметним текстом у којем није дао ни један одговор на Антонићеве тезе из прошлог чланка. До мјере да би му морао неко други то рећи.
Опозиција је очигледно учествовала у доношењу неисторијске „Декларације“ у ПВ ПС БиХ, јер јој је било стало да се убаци дио о осуди предаје Јасеновачке грађе. Да ли је због тога било вриједно измишљати „Бошњаке“ у 1941. години?
Предаја јасеновачке грађе и избјегавања осуде усташког покрета и блајбуршке мисе су велике издаје према српском народу и шта год да учинили Милорад Додик и СНСД се не могу оправдати, казао је Мирко Шаровић, предсједник СДС.
Командант Прве пролетерске бригаде Коча Поповић, обавјештајац Владимир Велебит, те члан Политбироа КПЈ Милован Ђилас; нудили су у Сарајеву и Загребу марта 1943. године Нијемцима, Италијанима и Хрватима да се боре против Савезника, ако се искрцају на Јадрану.