Дани(ј)ел Симић: Вратио сам се – међу рекеташе
Вративши се у српски свијет, из снијега и блата територије бивше совјетске републике Украјине, прво увиђам колико смо тешко умишљени. Посебно у степен развоја и значаја нам.
Вративши се у српски свијет, из снијега и блата територије бивше совјетске републике Украјине, прво увиђам колико смо тешко умишљени. Посебно у степен развоја и значаја нам.
Пред полазак, пуно је мисли и реченица које почињу са "када се вратим". Идеш, а већ си дошао. Овај правац за Славеносрбију је увијек другачији. Можеш, колико год човјек говорио и мислио о рату, као да се то одвија неком другом, да се и не вратиш.
Летимично претрчавши чланак медија финансираног од Сједињених Америчких Ентитета, на начин да би у Вашингтону био означен као "страни агент", а ако ту инострану везу не би пријавили министарству правде – стрпали би их у затвор, схватио сам због чега су управо они непропорционално и неукусно гласни против криминализације клевете и увреде. Законских рјешења која уопште не подржавам.
Неопходно је ово питање правно обрадити, јер скоро три деценије се у јавности као "независни новинари, алтруисти и непоткупљиви активисти за људска права"; представљају страни агенти који су плаћени, редовно обучавани, раде по програмима и подносе извјештаје иностраним владама непријатељским ка Српској.
Драма је нека велика око Косова равног и Метохије жупне, а у Бањој Луци пао снијег. Још на сву ту муку косовскога завјета, преобученог у ружичасту хаљу са латиничним ткањем, сутра је 1. март. Празник оних који би да натјерају Марка Краљевића и Мусу Кесеџију да се љубе језиком у уста.
Прошао Свети Јануар, а ми убрзану рекапитулацију губитка нагона за самоодржањем. Дан Републике Српске 2023. обиљежили као прваци индуковане психозе. Показали да државни концепт Српске нема свој правац, циљ и самосвијест. Држи воду, док мајстори краду. Зато, у будућности, садашњи Срби могу бирати хоће ли се национално изјашњавати као Гости, или Балканци?
Косово и Метохија, топоним у српском колективном свјесном повезан са мјестом епских битака, један је од два најозбиљнија жаришта у југоисточној Европи уз Босну и Херцеговину. Ти простори и њихов статус су посљедица америчке метастазиране доминације у свијету након пада Берлинског зида.
Није се смирио још ни скандал када је Хијероглифичар Елвир јавно срозао и себе и БХРТ, а већ ми је сутрадан Борка Рудић из БХ новинара, уживо на БХ радију пријетила тужбом. Као предсједнику Удружења новинара Републике Српске. Хистеришући и клевећући. Након тога се хвалила колико адвоката плаћа Влада Сједињених Америчких Ентитета да раде за њу.
Сви су ми рекли да не идем, али сам ипак отишао. Циљ ми је био да кажем како се установа коју плаћам, не понаша као јавни сервис и српског народа, те да је лидер у спиновању и цензури таблоидног нивоа. Они су то показали сами. Помогао сам искључиво својим постојањем.
Ово је ситуација у којој као да се будите из сна гдје су вас из кола у сусједној траци, док чекате зелено свјетло на семафору, видјели како копате и једете слине из носа. Смију се родитељи, а дјеца са задњег сједишта показују прстом у вас. Баш вам непријатно и драго вам је што сте то само сањали. Кад се разбудите, схватите да то није сан. Заспали сте за воланом. Још један трептај. Видите како уопште не контролишете управљач. Волан, сваки са своје стране, држе Суад Арнаутовић и Ади Агић. Слободном руком вас шопају балама.