Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Мрак тоталитаризма Сарајстанске ФТВ2

Сви су ми рекли да не идем, али сам ипак отишао. Циљ ми је био да кажем како се установа коју плаћам, не понаша као јавни сервис и српског народа, те да је лидер у спиновању и цензури таблоидног нивоа. Они су то показали сами. Помогао сам искључиво својим постојањем.

четвртак, 10 новембра, 2022 / 12:22

Емисија у сриједу 20:00 из Сарајстанског студија ФТВ2. Наступао сам под отежаним условима. Ноћ након пристанка, добих упални процес на коријену зуба. Нико други од колега из Удружења новинара Републике Српске није могао преузети обавезу, па сам сматрао да би било непрофесионално и неколегијално према таквом концепту емисије, да им на дан емитовања откажете гостовање уживо. Зуб сам пробушио и више ме ништа није болило. Осим шупље приче.

Пошто (у овој емисији и иначе) причамо прије свега шта је професионално новинарство, а шта није, дозволите да вам представим крајњи непрофесионализам и системски концепт прозривог козметичког маскирања пристрасног извјештавања. Из установе коју је декретом основао један човјек, чије се црте лица данас траже у нервозно-нелегалном Кристијану Шмиту. Требала би да изиграва општенародног извјештача сва три конститутивна народа и два равноправна писма. А ни то не може.

Мени је концепт емисије под којим сам пристао да гостујем, представљен од стране продуцентице Белме Гујић тако да ће свако од четири госта, уз кратко додатно укључење, по једном добити ријеч. И тако у круг. Уз право на реплику. Испоставило се да смо колега из Мостара и ја, у Бањолучком студију, ту доведени да статирамо мултиетничност и политички плурализам. При том је колега запосленик предметне телевизије.

Мислих почети показујући прстом на натпис Радио-телевизија Босне и Херцеговине (ћирилицом) и питати водитеља "Да ли сви у студију и пред екранима знају прочитати ове хијероглифе или треба да преводим?" Али одустах. Позвали су ме као предсједника УНРС и нијесам желио да моја духовита опаска, за којом сад жалим, као и за свим што не урадимо, буде схваћена као провокација. Или још горе, свођење на лично. Без обзира што смо водитељ и ја шаљиво проћаскали тонску пробу и он тражио да пређемо на ти. У моју једва чујну и непрестано испадајућу, једну те исту античку бубицу коју сви гости гурају у ухо, тврдио је да су бољи Сарајевски од Бањолучких ћевапа. Техничко особље телевизија на које се укључујем, зна да за тонску пробу рецитујем азбуку. Ни то нијесам радио овај пут. Из истих побуда. Након што ми се обратио са Saraјevo calling, ја сам тек одговорио на руском. Здесь, в Баня-Луке, все хорошо.

Први круг сам одрадио рутински и чак дао конструктиван приједлог како да изађемо из медијске поларизације изазване политичком. Управо уз учешће јавних сервиса! Али оно што је урадио Елвир Буцало, класичан је примјер цензуре. Прекидања говорника када у програму уживо чујете теме, које не одговарају интересној групи која је већинска у Башчаршилуку. Што можете посматрати као кадровски центар Необеговата са широком социјалном и старосном структуром, али склоних доношењу одлука у друштву у име других. И против њихове воље.

Испод баршунастих покривача брачног кревета, под којим се Буцало и скривало шупљим причама, посебно оним "оба су писма равноправна, али користим искључиво једно", изгледа да је сигурносна ријеч: Бијеле траке. Односно двије ријечи.

Заправо немате појма шта значи ријеч ТАБУ, док не сретнете ефбиховског новинара. Чим сам гледаоцима у Ефбиху путем БХТ покушао представити оно што је добро познато јавности у Републици Српској – сијеци. Режи. Смијени. Умири. О суђењу Фронтал.РС и мени лично, по тужби једне Невладинићке организације, извјештавали су медији у Српској. И у Ефбиху. Али то се не смије рећи на БХРТ код Буцка, који би да смо на ти. На рочишта, с моје стране су дошле само особе које је позвао суд. По броју присутних "у име јавности" на суђењу, Ефбиховци су зато имали стоодстотну надмоћ у старту. У сваком бројном стању.

Није му доста што је извршио наређење шефова и спријечио грађане Ефбиха да чују аутентичан став из Српске, већ је себи узео за право да након крајње непрофесионалног чина допушта разговор о мени, на који не могу одговорити. Искључили су ми не само микрофон, већ и слушалицу.

Извјесни Сенад Пећанин том приликом, како сам накнадно обавијештен јер сам напустио студио, говори да сам за њега анониман новинар, што може бити стварно тачно, јер господин показује да је темељно неупућен у ствари о којима говори. Посебно везано за Републику Српску. Исто тако и Елвир нема благе везе. Чак ни о медијској сцени Српске. Новинара, жртву покушаја убиства, којег је сам звао и укључио, најавио је као новинара БН ТВ. Морао је онда он сам парламентарно позвати на криви навод, јер већ одавно не ради за ту медијску кућу… Не морамо даље.

У тој емисији се нијесам уклапао у наратив. А по сваку цијену уредништво је хтјело доказати да се код њих тобоже може слободно гостовати и чути глас свих. Сад су доказали управо супротно. И то тако да су сви видјели. Господа су намјерила традиционално представити Српску као негативније медијско поље. Преко "еуропских стандарда" и "услова за прикључење"; уз агенду беатификације Јутел Сене из Малезијских торњева и напада на челника Регулаторне агенције за комуникације.

Гостима на Алипашином је дао ријеч шест пута. Да отворе и закључе емисију. По најбазичнијим правилима професије и сваком могућом логиком, имао сам право да кажем своје мишљење. Бар двапут. Мени не смета ни мање простора, ни непоштовање најављеног концепта, али смета ми кад ме се зовне и од мене прави икебану.

На сва ова предвидива самопонижења, на тобоже заједничкој телевизији, пристао сам јер мислим да је било неопходно. БХРТ у Српској нико не гледа. Управо због тоталитаристичке србомрзачке политике у Тамном вилајету, не пропуштати прилику на пласирање истине у ефбиховски етер. Нешто треба учинити да се тамошњу сиротињу рају отријезни и спаси агресивне и ревизионистичке медијске сцене.

Није први пут да имам овакав третман од стране медија Ефбиха. Да се снимало два дана касније, на 11.11.2022. године, у студију ФТВ2 бих прославио седмогодишњи јубилеј, када ме посљедњи пут у госте звала ФТВ1 (словима: ЈЕДАН). Мултикулти Душка Јуришић, када сам инокосно декласирао њу, Џенану Каруп Друшко и посебно Флоренс Артман, исјекла је пола емисије. Пустила интервју са Мустафом еф. Церићем. Цвета Артманова је у хистерији скинула бубицу, а Џенана сугерисала да она то не би емитовала. Те тако и би. Сигурне ријечи у садомазохистичком шоу код тета Душке су биле: У Сребреници није било геноцида. Идеологија порновизијске некрофилије и лажне слободе говора то не прашта. Дави у коријену. Намртво.

СНСД, као вишеструки побједник избора на великом србољубовању, могао је протекле четири године ријешити проблем. А и у овом тренутку има начин да спријечи србофобију и цензуру. Нападно непатриотски не раде ништа. Деценијама. Зашто није могуће исто ангажовање БХРТ и ОС БиХ, те продукција вишедневног догађаја с тематиком из Отаџбинског рата, који заузима цјелодневни програм "заједничке телевизије"? Бар на начин на који се то ради везано за Поточарски игроказ?

Није могуће јер нема ко. БХРТ ОД ШЕСТ ИНФОРМАТИВНИХ ЦЕНТАРА УКУПНО, ИМА САМО ЈЕДАН У СРПСКОЈ. Да нема Владе РС и Кабинета предсједника Републике Српске, не би било ни то. Приче из Бање Луке би покривао ИТЦ Бихаћ. Као што покрива Приједор на оне дане (погледати под сигурносна ријеч).

Концепт другог канала Ефбих ТВ, то непрестано понављам и није ми тешко још једном, јесте заправо медијски каталог на шта ће личити један човјек – један глас – један предсједник, некакве уникултимултимуваторске, мотокултиваторске БиХ по мјери Необеговата, који нашу сироту исламизирану браћу држи у ратној психози и хушка је на "друго полувријеме".

Сада, када Руси остављају Херсон, још озбиљније треба схватити како рат није немогућа опција. Окружени смо агресивним психопатама, који фолирајући о заједништву и братству не допуштају да се каже било шта супротно и помирљиво у односу на мржњу и лажи којима кљукају своје млађе нараштаје. У руководству Српске, ако уопште има пилота у зракомлату, треба да освијесте оно што причам све ове године. Ратна опасност је реална. Послије бојних поља Авганистана, Ирака, Сјеверне Осетије, Сирије, Либије, Палестине, Нагорно Карабаха, Косова и Метохије, Јемена… дјелује вам невјероватно да круг може опет да се окрене преко нас?

Уколико било какав рат против нас опет почне, а историју не читају само глупани, ми смо га информативно већ изгубили. У миру. У својој земљи. За своје паре.