Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Бројање до забројавања или одбројавање до преумљавања?

Ово је ситуација у којој као да се будите из сна гдје су вас из кола у сусједној траци, док чекате зелено свјетло на семафору, видјели како копате и једете слине из носа. Смију се родитељи, а дјеца са задњег сједишта показују прстом у вас. Баш вам непријатно и драго вам је што сте то само сањали. Кад се разбудите, схватите да то није сан. Заспали сте за воланом. Још један трептај. Видите како уопште не контролишете управљач. Волан, сваки са своје стране, држе Суад Арнаутовић и Ади Агић. Слободном руком вас шопају балама.

четвртак, 20 октобра, 2022 / 00:38

Прилике се компликују. Самим тим што се бројање гласова продужава. То није стање нормално за стабилну демократију. Још више се тако огољује да Дејтонска Долина Плача није никаква држава, већ прелабава државна заједница, коју окупља искључиво насиље окупатора НАТО.

Засад је магични датум 22.10.2022. када ЦИК има званичну обавезу да објави резултате, али то не мора бити крај. Већ су рекли да могу помјерити и за 02.11. текуће године. Сваки дан, иде се ближе ка преумљењу становништва за нови вал нормалности октроисања из Сарајстана. За доношење незаконите, а прије свега непотребне одлуке о понављању избора. И то, као што се не броји само резултат за предсједника Српске, да се избори понове за све нивое.

Централна изборна комисија (ЦИК), као званични орган, не оглашава се ама баш ништа конкретно везано за пребројавање. Само да је наредила још једно ново бројање. Наиме, 17.10.2022. ЦИК издаје ново наређење. Не зна се да ли и иза овога могуће стоји нелегални представник окупационе канцеларије ОХР, Кристијан Швабо Шмит, али налаже се и ново бројање мимо резултата за предсједника Српске. По шеми: шест врећа за Предсједништво БиХ, 35 за Парламентарну скупштину БиХ, за Скупштине кантона 37; а за Народну скупштину Републике Српске – само три. Исто вреће. И тотално трипут. По српски.

Дакле, Српска као изборна јединица је најмање спорна по тренутачној статистици за поновно пребројавање саме ЦИК. А прича се о нерегуларностима и изборној крађи само код нас. Истовремено су, у исту кутију, убацивани листићи за сва четири нивоа власти. Ипак, гласање за предсједника Српске је сасвим спорно, док за скупштину нијесу уредне само три вреће. То је, чак и са становишта тешког лаика у овим пословима, крајње немогуће. Али се нигдје не помиње.

И у свему осталом, ЦИК не ради свој посао. Јавност се не обавјештава правовремено. Не реагује се на саопштења политичких странака и њихових првака, те самим тим дозвољава распламсавање властољубивих комплекса и у ширим слојевима политички активног становништва. Уношење немира и панике у такозвану Тиху Већину, мада се о томе не може говорити у овом тренутку, искључива је одговорност ЦИК. Прва дужност је смиривање страсти рађењем свог посла по закону. Што је већ одавно погажено. Отуд толика одступања гледе интерпретације рада ЦИК. Нико им више не вјерује. Од затварања биралишта и почетка поновног пребројавања, нико ништа поуздано не зна.

Примјера ради, портал централне опозиционе телевизије и Ефбиховске државне телевизије, преносе изјаву поменутог Суада Арнаутовића, предсједника ЦИК – под истим насловом. Разлика је у четири сата и 31 минута у корист Ефбиховаца. И то што је код њих наслов: Можда поништимо изборе у Ересу. Код опозиционог медија, који најмање од 2014. објављује тешку антируску пропаганду и угошћава највеће перјанице колаборационистичке аристократије антисрпских Невладинића, умјесто Ереса још увијек пише – Српска:

"Размотрит ћемо сва питања која закон нуди. Теоретски, закон је то предвидио. Ако је на бирачком мјесту током гласања или током пребројавања гласова дошло до таквих неправилности које утичу на резултате избора онда је ЦИК дужан да то поништи. У сваком случају то ће питање бити расправљено", рекао је изворно Суад Арнаутовић и то на директно питање да ли ће понављати изборе само у српској држави западно од Дрине. И само за предсједника.

Његов колега, једнако за воланом у медијима уочени Ади Авдић, замјеник директора Главног центра за бројање у Сарајстану, такође сасвим неконкретно, нејасно и медијским манипулацијама подложно; коментарише пребројане гласове из Добоја. Града на који су налијепљене силне етикете још од прошлих локалних избора, пласиране небројене вијести о безочним крађама за ове. Најалармантније о нестанку више десетина врећа са гласовима. На крају то звучи овако:

"Био је помијешан материјал. Био је стварно недостатак врећа и у одређеном броју врећа наши људи су у складишту видјели да је помијешан материјал за све нивое у једној врећи. Из тих врећа смо извукли онај материјал који је потребан за утврђивање неискориштеног материјала за предсједника и потпредсједника Републике Српске. Тренутно контрола прегледа наше резултате. Може бити неискориштен материјал. Колико сам ја видио да су сва гласачка мјеста пребројана".

У ова два излагања, најбитније се занемарује. Не нужно изјава "КОЛИКО САМ ЈА ВИДИО" од стране једног од најовлаштенијег да даје искључиво провјерене и КОНАЧНЕ резултате. Можемо пренебрећи и остале наслове. Пиши-бриши оловке. Наочари-фотопарати. Бугарски шинобуси. Али игноришемо кључну Суадову одредницу: "неправилности које утичу на резултате избора".

Шта у овом случају може утицати на резултате избора? Посебно ако знамо да је на узорку од 90 одсто пребројаних гласова, прије него што се ЦИК загонетно повукао, Додик добио око 28.000 гласова више? Од његовог пораза против Мирка Шаровића 2000. године, те побједе кандидата СНСД Милана Јелића за предсједника 2006. над Драганом Чавићем; њиховом предсједничком кандидату се 2014. године, најближе у досадашњој историји Српске, примакао Огњен Тадић. Милорад је тада добио 7.800 гласова више и то је била тијесна побједа од 2,1 постотка (45,4 против 43,3 одсто). 28.000 гласова више од Јелене Тривић, у досадашњем тренду установљених изборних неправилности при поновном пребројавању, не могу бити достигнути ни на који начин.

Али опет се броји.

Од питања зашто се броји, битније је питање да ли је ово одбројавање суверенитету Српске? И то опет због ускостраначке жеље за влашћу. Без обзира што је Јелена Тривић била најбољи кандидат којег је опозиција избацила за дуго времена, постизборно понашање може нанијети трајну штету. Не само њеном, сада већ изграђеном политичком имену, већ и опозиционом блоку уопште. Има биографију којом ни технички ништа није могла украсти, односно добар резултат је директна посљедица дугогодишњег и јасног помињања Јасеновачке грађе, Отаџбинског рата, Драже Михаиловића, права бораца ВРС. Што је све сублимирала у предизборном споту и бољем, персонализованом слогану.

То је дало резултат у односу на униформни и ћарлијаво предшколски "Јер волимо Српску", уз једнако неозбиљан логотип из играонице. Треба подсјећати на птицу, која је у ствари три прста на лијевој шаци. То је све, што је од љевичарства остало у СНСД. Таман колико и националног код, рецимо, Мирка Шаровића и СДС. Од некога ко је за мене био народни херој, национална величина коју је утамничио ОХР, Мирко је сишао на степен тога да признаје пораз, али "сачекаће са честитањима док оде код Јелене у штаб". Није Шаровића ОХР хапсио наводима о убиствима и крађи, већ због Републике Српске. Исто тако сада страни фактор и Ефбих у цјелини, не подржавају кризу око избора Милорада Додика због тога јер је овај корумпиран или је крао гласове. У оба случаја се то ради због Српске.`Подношење пријава Тужилаштву БиХ, које је јасно ненадлежно за питања избора у Српској, још је један од медијских игроказа које је опозиција удружено извела. Шаровић стидљиво повукао признање пораза и затражио пребројавање за преостала три нивоа власти.

Све наведено су чисте чињенице. Они који не виде да ово пребројавање има унапријед смишљен сценарио, искључиво су страначки острашћени људи. У власти или редовима опозиције. ЦИК има кадрове из реда српског народа, које је на приједлог Драгана Мектића, чувеног четворогодишњег пајаца Башчаршијских Карађоза, по мишљењу власти поставила опозиција. Уколико је тако, Муслимани и Хрвати ће увијек гласати за компликацију ситуације у Српској. Такође, ЦИК је под утицајем странаца са Запада. Наставком ослањања на ауторитете ЦИК, ОХР, политичаре Ефбиха и Запада; опозиција сама себе увлачи у медијску клопку слике да су у договореном садејству са њима. Уколико је тако, сви су се забројали.

На тако поновљеним изборима ће бити кажњени, горе него СНСД кад је признао и помогао противзакониту смјену Николе Поплашена.