Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Ево ја ћу командовати стрељачким водом за Кристијана Шмита

Већа се узбуна дигла гледе окупационог ТВ-билтена, који је Додик назвао непријатељем Српске, него што је тзв. Тужилаштво БиХ поднијело оптужницу против истог тог предсједника Српске. Толико се озбиљно схвата могући повод за рат и толико су Срби у информационом смислу спремни.

Као човјек принципа, дужан сам на самом почетку пружити подршку установи предсједника Републике Српске. А посебно Милошу Лукићу, који се затекао на мјесту директора Службеног гласника исте те државе. Зашто посебно њему?

Зато што данас живимо по осам октроисаних, избрисаних и замјењених првих амандмана. Знате ли ви то? По којима су касније тзв. Уставни суд БиХ и Уставни суд РС пресуђивали остале дјелове таквог "устава" као "неуставне". А све то, само јер је неки Лукићев претходник пристао објавити оно, што тзв. високи представник сам, својом рукицом и гумицом, преради, побрише и допише у Устав Српске. Као да жврља по школској клупи.

НИКО НЕМА ПРАВО ДА КАЖЕ ИЛИ НАПИШЕ, КАКО СРБИ У СРПСКОЈ НЕМАЈУ ЉУДСКА И ДЕМОКРАТСКА ПРАВА!

А ОХР то редовно пише у наш Устав и Закон. Захваљујући директоричићима-претходницима, исто за Додиковог вакта, немамо кардиналне идентитетске ствари: химну Боже правде и грб са двоглавим орлом и огњилима. Без икаквог претјеривања, над српским народом западно од Дрине је у протеклих 30 година успјешно извршен културни геноцид. Уз опште преумљење. Зато промјене данас, нажалост, морају долазити одозго – а не одоздо.

Као човјек принципа, годинама подсјећам. Данас је најбитније поновити: Милорад Додик, са мјеста премијера у техничком мандату и колаборацији са тадашњим Кристијаном Шмитом (звао се Карлос Вестендорп), смијенио је насилно, демократски изабраног предсједника Николу Поплашена. Искључиво јер није одговарао окупаторима и није њега хтио именовати изнова за мандатара Владе. То је ахрисрамота српске политичке и уопште друштвене историје, колико и изручење Слободана Милошевића естрадној квазисудској установи из Ден Хага. Па још на Видовдан.

Управо јер браним принцип, а овдје и сада основних демократских начела и људских права, морам једнаку подршку, какву сам пружио Поплашену, пружити и ономе ко му је тад није пружио. Већ му је ставио свилен гајтан ОХР око врата.

Не једнаку – него већу! Тачно онолико колико сам паметнији, искуснији и јачи данас. Ако сам. Не само ја, већ сви ми. Другачије не може.

У питању није Милорад Додик са својим властохлепљивим и идеолошки сваштождерским, крајње непринципијелним политичким наслијеђем и гријехом. У питању смо сви. У питању је Српска. Ово што хохштаплери НАТО уз Ефбиховски башибозлук хоће од нас, нешто је чему се противи сваки частан грађанин Републике Српске, без обзира којој партији припадао и шта мислио о Додику.

Рачуница је јасна:

Наметнута институција, тзв. Тужилаштво БиХ, октроисана указом тзв. високог представника, подиже оптужницу против демократски изабраног предсједника Српске, јер Народна скупштина одбија законодавне овласти ОХР?

Овим потезом су себи пресудили смртну казну, а Додика, ни кривог ни дужног, произвели у челника антиколонијалног покрета.

Тешко да може бити срећнијег од мене због тога. Радосно се у борби против колонијалних окупатора стављам под команду установе која је некада носила титулу: Врховни командант Војске Републике Српске и била челно лице Врховног савјета одбране. Треба само позив.

Али… Додик је са својим посланицима гласао да се то еуропејски утопи у тзв. Оружане снаге БиХ. Гласали су и Иванић, Чавић и остали данашњи опозиционари… али Додик је данас на власти!

Што је био основни Поплашенов усуд.

То шта напише неки Швабо, Шпанац или Метросексуалац; нема никакве вриједности уколико се не пронађе Србин на власти, који би то провео. Не само премијер Додик. Већ потпредсједник Мирко Шаровић, односно Драган Чавић. Још баналније. Директор Службеног гласника, да одштампа неуставна, незаконита и антицивилизацијска злописмена Оберштрумпфирера од ОХР. Читава камарила корумпираних државних службеника, судија и тужилаца; који фолирају да проводе законе, а не питају чему онда служе избори, ако један човјек може мијењати устав без икаквог основа и одговоности?

Будућност у повратку: Ко ће бити издајица данас?

Данас таквих Додику на црти нема. Не зато јер Бореновић тетовира патетике латиницом у Сарајеву, или што је геронтофил, прецвали Градски Син Средњошколац, забављен учешћем у Симбиоза Ријалијтију; већ зато што нема окупационих војних снага да стану иза њих.

Оне су још 2005. отишле у Авганистан и Ирак, али је Милорад то прихватио тек кад су Американци по други пут помогли да дође на власт, а онда га ставили на црну листу. Јер их није слушао и спроводио све што су тражили. А спроводио је. Само не толико и тако брзо како су они хтјели.

Сигурно сам једини на новинској сцени, а који смије објавити сваку своју тако стару, штампану колумну опет; али за Додика сам у октобру 2006. писао:

"Ако је Биљана Плавшић најзначајнији политичар у историји РС, јер је једина повукла личан и неочекиван потез, онда је Додик свакако најспособнији. И он, једини од политичара, личи на хомо сапиенса. Кромањонца који је ставио рутаву шапу на извршну власт, и режи на сваког ко проба да му пипне ловину. И то је добро до лудила! Свима додијаше безмудићи, што ваздан прислушкују пред дверима страних амбасада. Наравно, иде и он на брифинге. Само има довољно естрадне интелигенције, да му то не представља основну црту личности."

Осим што се до танчина испуњава све што ту предвиђах, вашој пажњи препоручујем да ме тад чак и таблоид Екстра магазин цензурисао, исјекавши ову реченицу, узводно убиљежену масним словима; која је по мом мишљењу и данас кључна. То сам им примјетио већ наредни мјесец, а они објавили.

Великаши, сјеме им се ископало, на комате раздробише царство

Мала је тренутно вјероватноћа да, у Сарајстану и Бриселабаду, има будала које би слале Сипу или Еуфор да приводи Милета. Што је сјеме оружаног сукоба. Он ће им се, као и раније, врло вјероватно одазвати на разговор, али на територији Српске. Има човјек хеликоптер да прелети преко Дистрикта Брчко, који је он арбитрирао и у Плеонастичкој скупћини БиХ уградио у тзв. Устав БиХ, кад иде у Србију. За разлику од мене, напримјер.

Додиков проблем није ни Диџеј Мистер Х, који на Х твитује латиницом и подржава САРТР "против вјештачких подјела у култури". Додиков усуд су они који га окружују. А који системски и из срца не слиједе промјену политичког курса. А у своје срце, пред прву озбиљну битку за истјеривање ОХР-окупатора, треба дубоко погледати.

Без тога у њу не улазити.

Као што би рекао Јешуа Машијах, у ширим народним масама познат као Исус Христос, у Јеванђељу по Марку (3:22-26): "А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: у њему је Веелзевул; и он помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе. И дозвавши их говораше им у причама: како може сотона сотону изгонити? И ако се царство само по себи раздијели, не може остати царство оно; И ако се дом сам по себи раздијели, не може остати дом онај; И ако сотона устане сам на се и раздијели се, не може остати, него ће пропасти."

О томе треба да мисли Милорад Додик у овим тренуцима. Јер, примјера ради, тај мучени Младен од Н1, којем је нарогушено одговарао на питања, чак и личним савјетима о будућој каријери, раније је био Младен од РТРС. За државне паре ишколован, обучен и промовисан новинар; који му је постављао питања, каква се не би ни сам досјетио. Колико су му се већ баршунасто и дубоко увлачила у дупе.

Schmidt raus! Besatzer raus!

Оно што сад заступа Додик, предлажем и заговарам јавно од 1995. године (гдје год ме нијесу цензурисали). Као човјек принципа, немам избора него опет јавно обзнанити да сам спреман узети оружје у руке ако треба. А треба, рекох, само команда. Сви ћемо бранити право да о нашој земљи, води и Републици Шумској; одлучује већина уписаних бирача изашлих на изборе, а не некакав Кристијан Шмит. Онда ћемо да вратимо Боже правде и српски грб.

Шмита, не само да нико не жели, није га звао, нити бирао у овој земљи Српској; већ га није законито именовао ни страни протекторат у Савјету безбједности Уједињених народа. Он је ту као представник оног дијела свијета, који данас ратује против Русије у бившој совјетској републици Украјини. И Кине у Јужном кинеском мору. Као 1941. Као 1914.

И ништа друго.

Треба сад копати ровове и играти опрезно да се избјегне рат. Много је лакше ухапсити и преко границе протјерати једног човјека, него нас увлачити у рат са паљевинама у Ефбиху. Шта нас брига што Шмитовим господарима гори скупа техника и естрадна "контраофанзива-месорубка" стоји у блату Донбаса и Запорожја? Нијесу исламизирана браћа баш толике будале. Виде шта се ради онима који слушају Зеленског. Боље слушати Ердогана.

Ухапсимо ли окупатора, знамо како су његови преци поступали са заробљеним нашим. У том случају, не морате тражити в.д. директора Службеног гласника свијећом. Добровољно се јављам да командујем стрељачким водом, у којем би били пробрани момци. Искључиво по имену Гаврило.

Јер, треба се држати, знате већ чега…