Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Оштемати таблу са МЗ Поточари

Потпуно подржавам потез Бењамине Карић, уколико се утврди да је табла Барбара Са Истока задрла и у квадратни милиметар онога што је Дејтон зацементирао као муслиманску земљу. Има довољно српске земље, у држави Српској, да се тај поступак понови. Али да се најхитније уклоне и још неке табле. За почетак она у Поточарима.

Ако је било икакве агресије у потезу градских отаца Источног Сарајева (даље у тексту Град Врхбосна-Катера), она би могла бити пасивна агресија. Каква је раније одбијена за уклањање од стране градоначелнице Блискоисточног Сарајева, Бењамине Карић.

Она сматра "хисторијским чињеницама" то да су Срби као колективитет злочинци и оставља плоче на Вијећници и у Улици Васе Мискина/Ферхадија, а преузима активну агресију према табли добродошице Града Врхбосна-Катера. Уз завидан ниво ратнохушкачке жеље, да се јасно одреди гдје је линија фронта коју су Срби, рођени као ја у Сарајеву, морали прећи да се спасу мултиетничке и мултиконфесионалне благодети која сада тамо влада.

И то свакако треба подржати. Дејством на српској земљи. Посебно у Дистрикту Брчко сада ласерски измјерити и бојом обиљежити ентитетску границу, да се, Бењамини за љубав, тачно зна шта је чије.

Или, напримјер, табла у Мјесној заједници Поточари, Општина Сребреница, Република Српска; гдје је гробље Меморијалног центра који се бави ненаучним радом и естрадним фалсификовањем историје у циљу развијања мржње муслиманске популације против Срба, о чему сам нашироко писао и сада нећу, казује:

Меморијални центар Сребреница-Поточари спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године.

Онда све то на енглеском.

ТО ШТО ПИШЕ НА ТАБЛИ У ПОТОЧАРИМА ЈЕ ЧИСТА ЛАЖ!

Користећи овлаштења локалних и републичких власти, у најскорије вријеме је уклонити, како не би служила шириоцима вјерске и националне мржње, јер је то кажњиво по Уставу Српске.

И то није никаква пасивна агресија исламизиране браће на територији Српске. То је предумишљајна убилачка лаж, колико и перверзни концепт Дана бијелих трака у Приједору, које власти Републике Српске и даље дозвољавају. Као и Поточарски игроказ. Тешке ријечи? Хајде, молим вас, не будите импотентне теткице? Ја своје тетке волим и никад их не бих поредио с вама, као што немам намјеру доказивати очигледно:

Док постоји само један случај, као што је случај Суље Суљагића, оца директора МЦ Поточари –табла испред гробља је лажна.

Он је погинуо 24. децембра 1992. године, а сахрањен је под нишаном иза предметне табле – да је жртва тобожњег "геноцида из 1995. године". И није једини. Или те људе сахранити негдје друго, или скинути таблу. Још јефтиније и достојанственије према жртвама – оштемати све послије ријечи "мезарје". Нити је ту било геноцида, нити су ту сахрањени само људи који су изгубили живот 1995.

Потпуно, дакле, на трагу политике Бењамине Карић.

А она је идентична понашању Емира Суљагића, директоричића у Српској. Циљ рада МЦ Поточари и свих оних који подржавају његово фалсификовање историјских чињеница, јесте врло простачки и лако разоткрив мотив. И то ми све трпимо од 2005. Кад је Алија Изетбеговић, који је ујудурму око "пада Сребренице" и организовао, умро као незгодан свједок, који није користио синтагму "геноцид у Сребреници". Ни Насер Орић никад није дошао на комеморацију у Поточаре.

Сваке године треба силесију гробова, која у Поточарима стане у кадар, довести у контекст да су сви стријељани у једном дану 11. јула 1995. године. Од мртворођених беба, преко војника погинулих у борбама, до људи чија је једина веза са покојницима што су им били родбина.

И то је болесно. То лажима преко намјерно смишљеног мотива "геноцидног светилишта у Српској", трује и мржњом доји рођену дјецу, која се увлаче у врзино коло убиства и освете "неће Поточари бити иностранство", које траје откако су Турци убили Стефана Томашевића и у средњовијековну Босну, развојем конвертитства, унијели вјерски раздор.

Ових дана се "вјеру за вечеру" пише 300.000.000 евра. Колико је ЕУ дала Ефбиху, а није Српској.

Ех, јади.

Мала је то цијена за међународно признање.

Такође се на међународној разини користе огромне количине ратних фотографија и ексхумација масовних гробница, које немају никакве везе ни са Сребреницом, ни са јулом 1995. године. На све то, уколико не шутите, него доказима указујете на лаж политичког циља, у озбиљној сте опасности.

Не само да вам проклињу сјеме и племе, пријете вам и слично. То је "угроженост" којом се хвале Невладинићи. Стварно сте у опасности, као истински независан јавни радник и слободни мислилац, јер су ови људи хистерични, распиштољени и имају паре.

Бењамина и Емир су типични представници новог политичког нараштаја у Тамном вилајету. То су мусава, дебела, размажена дјеца; којој је Ујка Сем купио све. А они се на њег’ баклавама бацају.

На њих се неће моћи одговорити досадашњим методама самопонижавања. То им више није довољно. Иду корак даље. Реагују када ви напишете нешто што се њима не допада, чак и на вашој територији! Експресно и без доказа утврде да је то њихова територија, и исто тако дјелују. Без разлике у Врхбосна-Катери или у Сребреници. Пређу на вашу страну и физички се обрачунавају.

Ако не вјерујете, питајте Александра Вучића.

Од 1995. године говорим да ће трпљење насилне реторике и понашања из Ефбиха, обрнути круг назад на 1992. На Мурата и брану у Вишеграду. На убиство свата на Башчаршији. На Бијеле шљемове који пуцају снајперима испред Холидеј ина. На Јутел. На "ко нас ба завади" и "неће нас наше комшије" синдром дочека НДХ код Срба.

Ово више нијесу бомбе постављене у Васе Мискина или на Маркале, или пред Тузланску капију; да криве "српско тешко топништво", а НАТО има потресне слике. Тијела експлозијом од домаћих исламско-грађанистанских фундаменталиста масакрираних цивила, као оправдање пред својом јавношћу, за покретање војне агресије на једну од страна у грађанском рату.

Ово је напад на полицијску станицу у Зворнику. Ово је табла на мезарју Камичани-Козарац која каже да су жртве "током агресије повампиреног фашизма". Онда је то на крају хафиз Амир ефенди Махић, који у Козарцу, у сред Републике Српске, каже да је "светосавље фашизам". И подржи га читав Ефбих. И сви Невладинићи.

То је белај.

Тренутно, наша политика је у стању одговорити само тако, да Бењамини достави рачуне за разбијене соларне панеле од освјетљења табле добродошлице у Град Врхбосна-Катера и позвати је да у центру Бање Луке попије воде са чесме постављене њој у част. Чиме ће она отрти чмар.

Зато обећавам да ћу Градског Сина Драшка пресамитити преко кољена и ишибати жаром по голој гузици, ако му падне на памет да нас опет колективно понижава својим малоумним перформансима.

Нека стоји изувен са њом и клања се Шмиту искључиво на обећаном игралишту, које ће Карићка подићи њему у част. Не у највећем српском граду западно од Дрине. Рекламирајући се на литијама у Црној Гори, није добио мандат да испуњава налоге са поклоњења Кристијану (читај БењаминИ Калај).

А можда и не обећавам. Право да вам кажем, дјелује да му се може допасти. Љубљење са бабама у уста пред сопственим камерманима, док сједите сви у гаћама, довољно је бизарно. Посебно на отварању јавне плаже у чију ријеку изливаш говна директно из канализације. Као да је Миљацка у некој нетолерантној, мрачној касаби.

Тобе јараби.