Политика вјере: У име оца и Ђакца

Друштвени процеси покренути поводом неразјашњене смрти Давида Драгичевића, прешли су из сфере чисто политичког, у подручје регионалног масмедијског феномена, повезаног са вјером.

недеља, септембар 23, 2018 / 07:20

Нико ни данас не зна тачне околности смрти двадесетједногодишњака, или може да упре прстом у очевица, те да нам он, или било ко други, пред судом потврди свима разумљивим језиком и материјалним доказима, да је убијен или није убијен. Како је уопште изгубио живот? Без оглашавања суда, у цивилизованом друштву никакве тврдње немају смисла.

Са друге стране, његов отац тврди како то добро зна, али да ће имена убица из неког разлога саопштити тек 5. октобра. Чак да „неће бити избора“ ако неко други, без његове помоћи, не дође до истог закључка.

Везањем за политику и изборни процес, наноси се немјерљива штета стварним напорима да се дође до одговора шта се заиста десило покојном Давиду. Усљед толике присутности у јавности, те употребе овог случаја при говору о најразличитијим сферама друштвеног живота, данас још мање знамо, него што смо то знали пар дана након проналаска тијела на ушћу Црквене у Врбас.

А то је лоше и за правду. Не само за истину.

Случај Полицијске станице Лауш, већ мјесецима је позициониран као прворазредна тема високе политике, уз помињање и укључивање кључних државних установа и појединаца на њиховом челу, те уз стална настојања његове интернационализације.

Шта нам то говори?

То је, прије свега, показатељ никакве снаге српске државе западно од Дрине. Малог, или никаквог повјерења у рад полиције и правосуђа Српске. У приватизованој земљи као што је наша, у којој неформално, али суштински владају туђини, то је у предизборној години готово па очекивано. Али није нормално. Што не треба заборавити, него стално понављати.

Од Фронталовог прошлог аналитичког текста Случај Давида Драгичевића је политизован, десило свега неколико заиста битних ствари. Три. Тужилаштво се, под незапамћеним притиском јавности, одредило да се истражује основану сумњу да је НН лице, или више њих, починилац убиства; односно поднијете су тужбе против два полицијска службеника, због могућности да су намјерно бацили доњи веш покојника, како би прикрили доказе. Те судски налог за једномјесечни притвор против лица које се сумњичи да је помогло у прикривању доказа.

Ништа се, суштински ново за рјешење овог случаја у високом степену вјероватноће и убједљивости, осим овог није десило. Нити је могуће до избора било шта од овог судски окончати.

А пише се сваки дан.

Уставне слободе и права

Имамо само сумње, претпоставке, убјеђење, надања и вјеру. Но, то нису категорије којима се приступа озбиљним анализама било чега, нити лични ставови без чврстих доказа, икада могу довести до било каквог тачног закључка. Зато свако ко, са намјером већег права на аргумент у свом говору, а посебно у јавности, насрће нетрпељивошћу на саговорника, прелази у сферу вјере. Догме. Личног убјеђења. Слободе говора.

Осим што су то неупитна права грантована Уставом, она су гарантована свима. Но, једни су веома агресивни у томе да други немају чак ни то право. Право на мишљење. То је основна порука и функција овог текста, тешко усамљеног у поларизованој и до степена насиља завађеној предизборној јавности.

Понављамо: Нико не зна име убице, мотив или доказе да је то заиста тако. Зато ово није текст који даје одговор на питање шта се десило између 17. и 24. марта 2018. године, нити негира било који сценарио смрти који се могао чути у медијима или приватним разговорима. Још једном: то нико не зна.

Текст се бави феноменом политичке ријалитизације криминалистичке истраге и правног поступка у предизборном периоду, те фундаменталистичке агресивности према неистомишљеницима која се толерише у јавном простору, увођењем максиме: Ако се не слажеш са нама, слажеш се са убицама! Што је недопустиво у демократском друштву које гарантује људска права.

Парадоксално, а баш због избора, и представници власти су пренаглашено толерантни према појавама за који је законом предвиђен поступак надлежних органа. Што је исто једна врста злоупотребе овог случаја у политичке сврхе. Закон би требао бити примјењиван према свима једнако, без обзира да ли су избори за четири године, или двије седмице. 

Вјештачење извјештавања

Имате медије који су се одавно и јасно опредјелили да употребљавају термин „убијен“, док други извјештавају да се Тужилаштво огласило да истражује најмањи ниво сумње да се ради о убиству. Ово друго је, колико год неком звучало „режимски“, „кукавички“, „бљутаво“; једино што би неки медиј могао професионално рећи. Медији нису медијуми, односно бабе врачаре, видиоци у грах и растопљено олово.

Прошло је и више него довољно времена, а случај је толико ушао у свакодневни масмедијско-политички живот, да је мало већ постало дегутантно, како се свако започињање озбиљне и објективне приче о овом јасно политизованом случају мора претворити у дуготрајан увод, уз ограђивање од погрешног разумјевања, изјављивање саучешћа, те испуцавање општечовјечанских, патетичних фраза.

Давно је, свим околностима и дешавањима, поготово потезима родитеља самих, прошао воз за то. Доводимо се у опасност да се и овдје више од пола садржаја сведе на такав приступ, а већина медија која извјештава о овом случају ради тако. Поларизовано.

Сасвим је непрофесионално објављивати, ако сте озбиљан медиј, наслове (Сине, како тата да каже твојој сестри да те више нема) који сами не говоре ништа ново у читавом случају, а садржај текста са тешко емотивним изјавама још мање. Осим што га се жели што више истаћи у јавности и задржати ту свакодневно. Управо зато што Фронтал.СРБ нико не може оптужити да је било чији плаћеник, а још мање постоји неко ко би се дрзнуо да каже како је наше гласило непријатељ Републике Српске, имамо обавезу да се огласимо анализом у сфери политизације овог случаја, која је свеприсутна и преочигледна.

Занима ли више икога шта се стварно десило са Давидом?

Истрагом, те притиском на оне полуге које заиста могу довести до разрјешења или барем најприближније реконструкције смртног исхода, медији се најмање баве. Било које боје или начина извјештавања да су.

Баве се политичким препуцавањима, док је Давидова смрт само повод за исте. Случај је високо политизован и то од стране најближих сродника покојника. Сваким даном све више. Тренутно тако оријентисан, да се са сигурноћу може рећи како је најшири спектар симпатизера покрета Правда за Давида, ма како била различита њихова политичка убјеђења, потпуно јединствен као противник политике персонализоване у Милорада Додика. Сви они су у нади да ће око овог мотива доћи до великих промјена у друштву.

Но, ми сматрамо како је неопходно прво направити прави редослијед приоритета, а тек онда их ставити у цјелокупан друштвенополитички контекст. Овако ће испасти да су у Српској сви или перипатетични дневнополитиканти опозиције, или некреативни ботови власти.

Главно питање у овом случају је да ли је Давид Драгичевић убијен, и ако јесте, ко га је убио?!

Ми од тога нећемо одустати ни након избора.

Тужилац из прошлог вијека

Након читавог низа кршења закона и прописа од стране саме државе, која је естрадно давала посебан третман породици страдалог (што јој се једнако естрадно вратило), огласило се Окружно јавно тужилаштво Бања Лука.

У том свјетлу, десио се један изузетно битан случај за друштвени, а не само медијски живот у Српској. Желимир Лепир, у својству тужиоца, изашао је пред ТВ екране. То је, када се касније буде анализирао стварни учинак, можда и најбитнија позитивна тековина досадашњих дешавања. Иначе, чак у случајевима који далеко више захтијевају јавно очитовање тужилаштава, невољни су да дају и писане изјаве за медије.

Први пут од завршетка рата до данас, имали смо новинара „један на један“ са тужиоцем на овакав начин. Јавност је први пут видјела како изгледа, прича и размишља неко из треће полуге (судске) власти. И то кад је у небраном грожђу.

Лепир је показао да је сасвим превазиђених капацитета за ново вријеме. У смислу конкретног посла, на начин на који га је до сада обављао, он може бити и врхунски стручњак у оквиру еснафа, али тако невјештом причом и толиком количином ортоепијских грешака, показује да је данашњици недорастао и он, и институција коју води.

Шта даље?

Онако, свјетски: Дуготрајна несензационална реалност

Даље се треба припремити за реалност. Свако ко је једном посјетио просторије полицијских службеника у Српској, са нагласком на униформисану полицију, видио њихове излизане столове од иверице и подерани скај на столицама, зна у каквим неусловима раде тај тежак посао. Још је јасније да стручност баш и није први услов при бирању кадра на руководећа мјеста свугдје, па најпослије и у полицији.

У САД, рецимо, између трећине и половине убистава никад не буду ријешена. Број убистава по глави становника, сврстава их на 14. мјесто свјетске ранг листе, док је на тој истој листи Српска (нажалост попола са Ефбихом) на 143. мјесту, од 203. земље у статистици. Но, то није довољно да се из Амбасаде САД не мијешају и у овај процес, док већ три године причају свијету бајку о руском мијешању у њихове изборе. Истовремено, сами признају да су у Украјини потрошили пет милијарди долара да би изазвали војни пуч и грађански рат, како би поништили од на демократским изборима изабране скупштине овјерен савез са Русијом и одбијање приближавања ЕУ. Код нас то доста мање кошта.

Поређења са стварношћу ради, недавно је објављено како је полиција предала Тужилаштву извјештај против два лица, која се сумњиче да су још 2014. године извршила убиство Бојана Копрене. Њему уопште није пронађено тијело, али су их ухапсили. То се може десити и у овом случају. Може, и дешава се свугдје, па и у најбогатијим земљама свијета, да нека убиства остану дуго неразјашњена или се у високом проценту никад не разјасне.

За нека, чак и ако све посредне околности јасно указују на починиоца, он без доказа прихватљивог на суду не може бити осуђен. Може се, најпослије, десити да Тужилаштво нема довољно доказа да би наставило водити истрагу о убиству, или да суд сам одбије да прихвати оптужницу.

Чак и у случају два полицајца која су оптужени да су намјерно склонили покојникове гаће из доказног материјала, те лица које је у притвору због основане сумње у помагање прикривања доказа, треба тек провести поступак. Једино се на овај начин, тражећи кривицу оних који су прекршили закон тамо гдје истага стаје, те евентуалним међусобним оптужбама могућих завјереника у убиству, може доћи до учиниоца кривичног дјела убиства.

Можда буде немогуће, уз досадашњу праксу, доказати намјеру у односу на нестручност и неспособност. Могући налогодавци таквог могућег чина су тек тад недодирљиви, осим ако се појави нека инсајдерска информација, односно свједочење. Зато се овај потез може посматрати и као куповина времена од стране Тужилаштва.

То није све.

Шта може, а шта се мора десити?

Све може и не мора бити. Људска машта је неограничена и сценарија, чак веома увјерљивих, може бити безброј. Проблем је што смо у друштвенополитичкој подијељености прешли границу и питање је сада:

Колико ће људи повјеровати у званичну верзију, чак и у случају да она буде стоодстотно истинита?

Е, то је оно што се установе и службе, а прије свега судска власт, јасним и транспарентним дјеловањем морају постарати да се деси.

Друштвена трагедија је кад се широке народне масе почну бавити питањима, о којима немају ни најблажег појма. На које одговор могу дати само стручна лица, овлаштена да то чине. А ми се налазимо управо у том предворју пакла. Довођења у исту раван било кога ко своје увјерење каже у медијима и надлежне особе најбитнијих државних установа. Ту се исказује сва нефункционалност и неспособност државног апарата, на начин на који оперише данас. А неко сноси одговорност за такво стање.

На вама је да, као појединци или групе, та лица идентификујете. Заузмете став око тога, да ли то значи да је наша полиција

1. неспособна и корумпирана

2. предумишљајно убилачка и диктаторска

3. или је у питању случај који тешко да би било која полиција свијета у датим условима могла да ријеши?

То су све различити степени огрешења о друштвени уговор, по којем сви они имају свој задатак, а наше је да плаћамо порез. Можете заокружити у свом увјерењу и сва три понуђена одговора, но, ако сте незадовољни радом полиције, једини цивилизован начин да то заиста вреднујете, промијените или спријечите, јесте да на биралиштима изаберете неког другог.

И ту долазимо до политизације.

Продужени предизборни митинг

Случај Давида Драгичевића није више политизован, он је преполитизован. До неукуса. Стварно смирење се може очекивати тек након имплементације изборних резултата, гласањем за нову владу у скупштини. Тада ће ишчезнути и основни мотив за оволику присутност случаја у јавности.

Окупљања грађана који траже правду за Давида, претворила су се у продужени предизборни митинг, гдје су родитељи јасно заузели став да су против актуелне власти. Што је сасвим легитимно. Зато једино чуди толика количина љутње, мржње и агресије; уколико је неко раније објективно цијенио да је то тако? Зашто је то одбацивано као нешто крајње увредљиво?

Изузимајући свјесно компромитовање потраге за истином, политизација је законско и уставно право родитеља, родбине и пријатеља Давида Драгичевића; као и свих оних који се окупљају, јавно дјелују или просто идентификују да су у оквиру овог хетерогеног покрета.

Касно је за приче о страним плаћеницима (у власти поготово)

Власт, путем својих медија које плаћамо сви, може до миле воље да пјени о завјерама ових или оних обавјештајаца. То су овештале и прежвакане приче, које тешко да могу сакрити и старе, а камоли да ријеше нове проблеме.

Обавјештајци су ту одавно. Медији и организације плаћени да пљују Српску, изазивају апатију и увјерење како се мора слушати Запад гдје је све боље него код нас, имају већ традицију у излажењу и раду. Страни агенти и њихови паравани као што су НДИ, УСАИД, Сорошев Фонд за отворено друштво, разни шифтунзи и ини… присутни су у Српској од краја рата. Непрестано утичу на јавно мнење и изборни процес. Једно вријеме су, уз страног цензора на РТРС, суверено владали медијским простором. Они у овом случају само хватају прикључак и раде свој посао у побољшаним условима.

Но, будући да је баш НДИ обучавао чланство и спонзорисао СНСД при посљедњем доласку на власт, о чему је Фронтал.СРБ писао безброј пута, бесмислено је да озбиљније анализирамо ове тврдње власти.

Остаје чињеница да има пуно људи који су незадовољни резултатима актуелне власти. Један број је увјерен како полиција убија људе и заташкава те случајеве. Смрт Давида Драгичевића је у таквим околностима искључиво окидач за експлозију незадовољства. То незадовољство је још у домену друштвених мрежа, док масовност на тргу изостаје, изузев о посебним данима. Не изостаје насиље као опција у жестокој реторици и непоткријепљеним оптужбама. Виси као Дамоклов мач.

И ту долазимо до раскрснице:

До избора воде два путића

Први пут води у продужено дјеловање и појачавање притиска до утицаја на сам изборни резултат, гдје би промјена на власти задовољила демонстранте и омогућила да вјерују како ће случај бити непристрасно истражен и окончан.

Тај пут је легитиман.

Други, обавјештајно-интервенционистички пут, води у постепено испробавање масовности и механизама њеног постизања, која би уз помоћ лица која немају гласачко право на територији Српске, преусмјерила протесте у физичке нападе на било коју од институција власти. Макар на само изазивање индивидуалног инцидента, окупације јавног простора у циљу угрожавања нормалног живота, бацања јаја на владу или тужилаштво, при чему би морала бити употребљена полицијска сила, којој би се пружио отпор, па да се ти снимци у запаљивим прилозима емитују домаћој и свјетској јавности.

Уколико би се изазвала масовност, циљ је обично да прерасте у повод за насилну промјену поретка, чак и након избора. Послије тога је касно вапити за слободом говора и фер изборима. То отвара могућност међународне војне интервенције, коју је друштво из НАТО-кухиње планирало прелити у Српску још 2014. године. У јавности не читамо бомбастичне наслове да су похапшени извршиоци и налогодавци напада и повријеђивања полицајаца Ефбиха и Сипе, те паљевину и пљачку кључних институција по тамошњим градовима. Још мање за њих неко тражи правду.

Овај пут не само да је нелегитиман, већ нико пунољетан и здраве памети то неће.

Телевизијски снијег, исто покрива бријег

За овај први пут, тражиоци Правде за Давида већ су се давно опредијелили. Требали су у јавности још давно скинути сваки облик сумње, прије појаве само код Додика, приликом почетка предизборне кампање. То би било поштено. Нико тренутно са озбиљним доказима не оптужује организаторе протеста да су за други пут.

Нико, осим њих самих.

Од самог почетка у групи се толерише, па и потиче запаљива реторика, позиви на насиље према изабраним политичким представницима, за унитаризацију БиХ, „хумано укидање ентитета“, приближавање Бање Луке и Сарајева, небитност да ли ће се држава звати Српска или БиХ, да се масовно долази у Бању Луку из свих крајева „цијеле БиХ“, да ће РТРС мијењати и лого и име, зазивају се вехабије, најављује се да ће „за оно што се деси у будућности, одговнорност сносити полиција“, те се, без икаквог демантија или ограђивања од намјера да дође до неинституционалне промјене уставног поретка, у групи кристалише мотив месијанске улоге оца који је „ујединио народе“.

Главни град Српске је Сарајеву толико близак, да чак у центру града, пред Народном скупштином РС, постоји путоказ за Сарајево. Од Сарајева пак, све до Бабановца на Влашићу и границе Српске, нема ни један путоказ за Бању Луку.

Када су, чисто еквилибријума ове политике ради, у Сарајеву покушани протести тражења правде за Џенана Мемића, ем су били једнократни, далеко мање масовни, медијски и на друге начине испраћени, ем на њима није био ни један једини транспарент на ћирилици. Још је мањи одзив у Тузли, гдје се тражила Правда за Данијелу, да су и организатори сами (21:51 у снимку испод) то помињали са бине. У том свјетлу и свог образа ради, више ни један аутобус из Ефбиха не би смио доћи у Бању Луку да тражи правду за било кога. Ред је да се прво почисти у свом дворишту.

Покуша ли неко да укаже на то, или тражи објашњење за нелогичности у изнесеним тврдњама око истраге, небројено пута детектованим у иступима самог Давора Драгичевића, у Фејсбук групи Правда за Давида наилази на класичне облике замјене теза, потурање емотивних стања и промишљања за чврсте правне доказе, те нескривене увреде, говор мржње и пријетње.

Инцидент на Чукур чесми

Непаметан би био свако ко би, као дворски аналитичари државних медија, подигао тезу да је сав овај друштвени процес посљедица искључиво рада страних обавјештајних служби и њихових домаћих полуга. Ова појава има више аспеката од тог једног.

Као прво, постоји плодно тло. Рад наше полиције није добар. Још мање се може рећи да корупција и беспособњаковићи владајуће олигархије у условима одсуства суверенитета, нису расточили друштво до масовних емигрантских порива млађег становништва, усред обиља ресурса и малог броја становника Српске. Судска власт је, и то је несумњиво, као нереформисана правилно из доба самоуправног социјализма и једнопартијске диктатуре, најозбиљнија рак рана нашег друштва. Има их више, али ова је најпогубнија.

Широке народне масе у Српској су у стању истрпити све од власти, па и упорно гласати за њу, уколико им се учини да су у стању да очувају државност и спријече понављање новог рата. Све супротно од Ефбиха. У политичкој атмосфери маса под слоганима „само да не пуца“ или „нека је жива глава“; мртва глава нечијег дјетета успјела је (до одређене мјере) да покрене ефекат Чукур чесме.

За неупућене, инцидент на Чукур чесми се десио у Београду 1862. године. Никад није доказано да ли је турски низам тешко повриједио или убио шегрта Саву, због става да може да пије прије њега и из његове тестије. Због тога дошло је до сукоба Турака и српских жандарма, те су пале мртве главе. Општенародна хистерија која је услиједила, послужила је Србији као повод да истјера турске војне посаде (читај војне базе НАТО) из својих већих градова.

Смјена генерација

Још један слој у нафтној смјеши порива који погоне појединце и групе на протесте за правду, а заправо против власти, јесте генерацијски јаз и бунт. Све тренутно живе генерације су одрасле уз породичне скупове гдје се прича како је код нас све распад, а како је негдје друго много боље. Но, неко ко је имао 15 година када је Милорад Додик други пут дошао на власт, данас је већ човјек од најмање 27 љета.

Такви, просто по законима природе, све кардиналне фалинке у нашем друштву, које су постојале још од свргавања турског и аустроугарског ропства, те које су живо цвјетале у вријеме диктатуре Јосипа Броза, персонификује у Милорада Додика. Као што су се у средњој школи бунили против својих родитеља и професора.

Култура протеста ствара подкултуру, обиљежја примамљивих за млађе људе који тако први пут дефинишу себе и траже срху. Они, али и доста старији бунтовници, лако у овом широко инклузивном мотиву виде своју прилику за бунт и оглашавање. На протестима нађу истомишљенике, прошире свој круг пријатеља и познаника, заљубе се, пожене и поудавају. Кроз њихову диоптрију, ово су дешавања од историјског значаја, а не један од гомиле неријешених случајева медијски форсиран у предизборје. Већина њих је опијена самим својим устајањем за неку њима разумљиву и широко подржану идеју, у чему су врло искрени и правдољубиви.

Истински вјерују да ће, као што су неки мислили и за Слободана Милошевића, проста смјена „баје“ са челне позиције, довести до цивилизацијске промјене и напретка. Нажалост, ови мало старији знају да то не мора ништа да значи. Поготово што је при оба доласка на власт, уз исте такве приче, Милорад Додик био финансиран од земаља НАТО. Прије свега САД. У свом првом доласку на премијерску позицију, институционално је озваничио нелегалну смјену претходника на функцији предсједника (Николу Поплашена) од стране високог представника Карлоса Вестендорпа, те радио све како би са територије Српске, помагао насилни преврат у Србији 5. октобра 2000. године.

Стога звучи надреално што је идеологија и иконографија покрета, наглашено прекопирана и намјерно се поистовјећује са догађајима који су се одиграли на тај дан.

Жедни пажње и забринути прелетачи

Феномен друштвених мрежа и овоизборни изразито повећан уплив политике на интернет, још је један од предуслова и обиљежја. Највише изражено преко предувавања значаја броја људи у већ помињаној ФБ-групи.

Она је, опет, микрокосмос за себе. Магнет за разноврсне личности жељне пажње, којима самостално дјеловање преко интернета до сада није пружало довољно широк полигон за познатост или их лансирало у традиционалне медије. Они држе говоре, проводе акције и окупљања. Ликовно, сценски и језички се изражавају на задату тему. Пишу пјесме, приповјетке и текстове; са великом дозом патетике и искреног увјерења, а без рационалне подлоге. Свакојаки активисти, блогери и невладинићи, из разноразних мотива, упињу се да би дошли до јавности. Макар само за већи број кликова или пратилаца на мрежи.

Огроман број људи, усљед ужарене искључивости и предизборне напетости, осјећа потребу да се макар једним лајком сврста „док је времена“. Другачије у односу на раније сличне предизборне поводе за иступ у јавности (нпр. Пицин парк), јесте што се лично оглашавају и они који су запослени у државним службама, предузећима и установама; а који су раније мудро ћутали. Од запослених у Влади РС, преко РТРС, до универзитета. Слично неким политичарима, који на овом случају уздижу своје име и скупљају хипотетичке гласове.

Депрограмирање политике

Опозиционе партије у саопштењима и иступима, властима редовно постављају питање: Ко је убио Давида Драгичевића? Што је легитимно и очекивано. Но, пошто се нико не ограђује од изјава организатора, које задиру у државне прерогативе Српске, то баца сјенку на политичаре који долазе да се сликају на протестима. У смислу да се овдје пуца на Додика, а нишани на полицију као установу. Гласачи у Српској су традиционално осјетљиви на питања самосталности полиције и питање је колико се та шутња исплати.

То, наравно, не значи аутоматски да се они са тим слажу. Но у супротном је сигурно да то не смију демантовати, у страху од заваде са организаторима лаким на језику, што би их могло окачити на стуб срама. Лична несрећа или незадовољство, резоновало је право у срце многих политички неписмених. А то је капитал који до сада није био на располагању, па се уздиже на ниво дипломатске комуникације са највишим представницима суперсила.

Ови протести су још увијек на нивоу медијско-активистичког произвођача вијести које погодују опозиционом табору. Ставља их у позицију да не морају објашњавати по чему ће то бити успјешнија од актуелне власти и како ће то извести, већ симплификује опредјељење гласача шаљући нерационалним, емотивним каналима поруку да је власт гора.

Патетика и популизам нису законом забрањени у предизборној кампањи, али треба искључити сваку могућност да улично насиље постане уопште опција. Да се о томе уопште разговара. То се очекује од одговорних политичара.

Са друге стране, некима је то основни предизборни програм. Прије свега посланику Адаму Шукалу, који је оваквим темама био забављен и раније. Након иступања из скупштинске већине, која је и његовим мандатом од 260 гласова са компензационе листе ДНС, изабрала актуелну власт и дала јој маневарског простора до куповине тзв. папака, користио је методе двојца Синчић-Пернар. Ради се о спречавању деложација корисника кредита у швајцарским францима, чиме је поменути двојац доспио до јавности и хрватског парламента. Све у свему, ништа ново или оригинално.

Дакле, постоје људи који чврсто вјерују да је неко убио Давида Драгичевића. Не неко, већ највиши врх државе лично. Ту, са политизације, прелазимо на феномен вјере.

Веће право на догму и прече право на право

Са Давором Драгичевићем, из људски сасвим разумљивих разлога, није смислено полемисати. Са становишта било каквог објективног приступа овој теми, он је у сукобу интереса. Њему се у јавности могу толерисати теорије завјере, па и потпуне контрадикторности и доказано нетачне тврдње; уз експлозије емотивног бијеса.

Проблем је што то није ограничено на сроднике, већ је то понашање особина и већине оних који се изјашњавају као дио покрета Правда за Давида. Само уколико им укажете на неку објективну нелогичност у њиховом вјеровању. Ако одбаците или проблематизујете њихове изјаве о сферама живота, које немају ама баш никакве везе са случајем. Они се, рекли смо то већ, јако увриједе и агресивно покушавају превести причу са криминалистичке истраге, на подручје људске патње, родитељске љубави, уједињавања народа, злочинаца из рата, социјалне правде, ратних и поратних профитера, те преливања на друге случајеве неријешених смрти и других врста неправди у друштву.

Све то неријетко са просте дисквалификације говорника, његовог проклињања и жељења му „Даворове судбине“, иде у чисто насиље над правом на другачије мишљење, али и класичну харангу, клевету, узнемиравање, качење мете и пријетње физичким интегритетом оног ко то мишљење заступа. Најпримитивнијим језиком и таблоидним аргументима.

Вербални сукоб и хватање за руку, у једном случају се квалификује се као „напад“, те је достојан ненајављених протеста испред Центра јавне безбједности Бања Лука, те узвика: Убице, убице! Исто такво понашање и реторика, често доста горе од стране оца страдалог, подводи се под разумијевање, емпатију и „не дај Боже ником“. Овакав став, осим што није правичан, могу заступати само они који нису за демократско уређење, правну државу, а поготово се нису нашли у атмосфери линча.

Све би вам се то исто десило, да пробате ући у неки религиозни објекат и покушате расправљати о њиховом учењу са становишта егзактне науке. Напримјер да на Божић или Васкрс банете у цркву и почнете узвикивати да жена не може затруднити без пенетрације, или да медицина научава како је немогуће да човјек умре, па за три дана оживи. Управо оно што се назива „психологија масе“, при чему се и они који се не слажу баш са свим изговореним, не усуђују јавно рећи своје мишљење из страха од каштиге.

Уколико су, пак, нешто толерантније личности, при суочавању са противуријечностима у изјавама и дјелању, у односу на прокламовање циљеве, непогрешиво јединствено изговарају сљедеће:

Ја мислим…

Можда је…

Надам се да…

Зар не мислиш да би могло бити…

Шта ако…

И кључно за крај:

Ја вјерујем!

Религиозни покрет

Стога, социолошко-културолошки гледано, Правда за Давида се претворила у неку врсту религиозног покрета, у чијем средишту је Давид. Антропоморфно божанство, или светац, којем се дају особине и значај који дефинитивно није имао за живота. У њему се скупила сва туга и јад ове ратом и страном окупацијом напаћене земље.

Религиозној карактеристици доприноси јасна и јака улога мотива смрти, која получује транседенцију. Слично, као што покојни предсједник Милан Јелић није имао никакве заслуге у науци и образовању Српске, а да би се по њему звао фонд који стипендира студенте. Изузев што је преминуо у вријеме мандата. Довођење у питање карактера такве личности, те њеног стављања баш у такав контекст, крајњи је јерес у оба случаја.

Патријарх овог покрета је, логично, Давидов отац. Од самог почетка крштен као Тата Лав. Он опет има своје апостоле у „Дванаест величанствених“. Дванаест младих дјевојака, чији симболизам и полна искључивост у одабиру, изузев броја 12, није баш најјаснији. Униформно обучене, долазе пред скупштину или са дигнутим песницама стоје као сценографија какву виђамо код политичара у позадини кадра, приликом давања предизборних обећања.

Тотемизам 5. октобра

Патријарх има и три првосвештеника: Слободан Васковић, Борислав Радовановић и Даца Ратешић-Дошен. У њихово учење није дозвољено сумњати, јер тада сте саучесник у убиству.

Покрет има и своју химну. Крајње формулативну, клиначку пјесму, по матрици сјеверноамеричких реп музичара, чији текст је методом подражавања копиран до препознатљивости извора. То је, у општој масмедијско-политичкој друштвеној хистерији, било довољно да Демофест, који пјесму пет година није ни примјетио, али чији је текст смрћу постао „пророчки“, увуче у привредно-политичку контраверзу око успостављања награде „Ђакац“. И промјене политичке странке којој маркетиншка агенција ради кампању.

Ту су чак и бајковити снови о томе да ће неко заиста, званично, Трг Крајине преименовати у Давидов. Како сада пише на вандалистички узурпираном (додуше јако лошем) јавном споменику страдалима у земљотресу. Ваљда некад послије избора, када се утврди који је појам битнији.

У идолатријском систему, осим Давидовог лика на наљепницама, транспарентима и мајицама, покрет посједује и свој тотем, у виду исклесане дрвене песнице. Она је, путујући од мјеста израде као штафета младости, стигла на самопреименовани трг, те смјештена у олтар. Он је у виду срца на плочнику, у који на почетку скупа улази Тата Лав и пали свијећу. Након тога иде литургија у виду говора централне личности, читања писама или друге врсте вербалног обраћања још некога, заједничког пјевања нумере „Клинац у гету“, да би се завршило хорским извикивањем утврђених слогана уз поздрав уздигнутом и стегнутом шаком.

Наравно ту је и „Давидова молитва“, као нека врста тешко патетичне импровизације на тему нешто познатије мантре по имену „Оче наш“.

Свети дух

Свети дух овог покрета је ниоткуд изникао порталоид Гласбањалуке.нет, без импресума, без потписаних текстова, са првим, једнако новопеченим колумнистом – Дацом. Њој је то вјероватно требало за првосвештенички статус, али при преношењу овог и сличних порталоида ненаклоњених власти, критика јавности и стручних удружења изостаје.

Ту су, наравно, и ефбиховско-НАТОвске организације, типа Бука или Оштра нула, уз све невладинићке шовинисте српског поријекла, који су њихов бесмислени дезен. Антиратни профитери и професионални ловци на вјештице, бунџије на батерије, самопроглашени антифашисти и слична ефбиховска спадала.

Немојте да се гријешимо, има ту и поштеног свијета, родољубивих начела. Али ови први су гласнији. Паства је најшароликији слој људи незадовољних нечим у друштву, који у оваквом мотиву виде прилику да се сензибилира јавност и након више од деценију смијени власт која им се замјерила. Многи од њих у приватним разговорима категорички одбацују Даворове пријетње, оптужбе и рокове; указују да је његово понашање нерационално и да они не стоје иза тога, али да је циљ смјене власти битнији од таквих ситница.

Стварни свети дух

Једина озбиљна и заиста утицајна медијска кућа за коју се не може рећи да је антисрпска, или јој је програмски циљ обесмишљавање институција Српске у циљу њеног укидања, јесте БН ТВ. Она, рецимо, још увијек пише ћирилицом, док је АТВ промјеном власника исту потпуно искоријенила. Но, промјена власти јој свакако јесте отворени циљ уређивачке политике. Зато је ова кућа једина истинска моћ овог покрета и без ње он не би постојао. Њен стварни свети дух.

Шизма која је довела до овако расколне медијске сцене, од свега изреченог има можда највише личан праузрок. Милорад Додик је у снимљеном и емитованом телефонском разговору вријеђао и пријетио власнику БН ТВ, Влади Тришићу, и то око сасвим баналног повода. Након тога СНСД почиње са бојкотом ове РТВ-куће јавно и нејавно, те присуствујемо показној вјежби о значају и моћи медија у предизборном процесу. БН ТВ је истински постала антипод РТРС, гдје ми као кривца на првом мјесту видимо руководство РТРС.

Да руководство РТРС није срозало професионални ниво извјештавања на најниже гране, проституисала медијску сцену пристајањем на простачки очигледну страначку политику и паралелну стварност буџетским новцем, опозициона БН ТВ не би морала да узвраћа вијестима из супротног угла, те је сустиже том врстом претварања свега у теорије завјере и ријалитизације политичке стварности. Па ни овог, заиста политички одлично уклопивог случаја Давида Драгичевић.

Политику, политичке, политички.

Ко ће памтити Правду за Давида и по чему?

Узгибавање јавности око смрти несретног младића, само је посљедица стварних и побројаних проблема у друштву, који неће нестати након избора. Избора којима је украдена кампања и претворена искључиво у антикампању.

У свој својој трагици, пажња коју је изазвао овај случај, могла га је учинити угаоним каменом друштвених кретања, која би ишла ка побољшању рада полиције, већој транспарентности у раду судске власти, прављења организације или фонда, који би пратили и помагали у случајевима неразјашњених смрти, гдје постоји сумња на заташкавање од стране носилаца власти.

Био би, рецимо, идеалан за отпочињање јавне дебате о легализацији марихуане, обзиром на негативне посљедице и ојачавање подземља који доноси криминализација овог опијата, у односу на алкохол. Скоро вијек након пропасти прохибиције у САД, и на хваљеном Западу уопште, данас је управо то тренд.

Умјесто свега тога, управо кривицом својих покретача, тражење истине и правде за Давида се свело на продужени предизборни ријалити шоу, већ виђен у Србији у случају убиства пјевачице Јелене Крсмановић – Марјановић. Додуше, тамо без предизборно-политичких тонова, те тога да су код нас ријалитији забрањени за емитовање прије поноћи, а у Србији не.

Томе доприноси и шарада око ангажовања „интернационалног“ тима за истрагу, гдје већина адвоката без посебне дозволе не може уопште да поступа у нашој земљи. Ни у процесу истраге немају никаквих конкретних, законом предвиђених начина за дјеловање. Осим медијског. Што добро дође, јер је код нас адвокатима забрањено рекламирање.

За крај, постаје напорно што се јавност просто увлачи у замку да сте неукусни и бездушни ако поштено оцјењујете нешто, што неко сматра питањем свих питања, те се бива насилан, некултуран и зао; само зато што се не слажете с њим. Ми смо управо ту да такви не би могли владати јавним простором.

Најтрагичније ће бити, ако послије избора за истраживање судбине Давида Драгичевића буде заинтересован само Фронтал, као и за случај Данета Лукајића.

 

 

 

——————

Напомена



91 КОМЕНТАРА

  1. Опширан и садржајан текст, у којем више аутора открива позадину ове фарсе око Давида. И одличан текст, у коментару ћу написати оно што аутори нису, из разумљивих разлога.

    Сама ова прича је у старту ријалитизована, поплавом текстова у медијима у ефбиху и антисрпским порталима у Српској (РТВ БН и Бука) проституисана а врло брзо и исполитизована.
    Ту иду и спинови којима се протура дух заједништва (како подршку даје „цијела БиХ“), а наравно кроз причу су криминализоване институције Српске, прије свих полиција и тужилаштво што и јесте основни мотив ове фарсе.

    Ту је и ова група ПзД која је одавно попримила карактер секте, тако су им својствена саопштења (https://www.rtvbn.com/3918273/objavljene-lazi-i-strasne-uvrede) која су заправо „строга упутства“ члановима групе како дјеловати и поступати (карактеристично за секте), чак се баве и лајковањем.

    Аутор примјећује да секта има и свог патријарха, Давидовог оца, који је ипак само корисни идиот смутљивцима и лешинарима који се настоје окористити на овој фарси. То су у тексту прозвани овај блогер љигавац Васковић, овај ошинути блогер из Приједора, ова грлата женка са два презимена, али и неки лидери у политичком блоку СзП, у задње вријеме ту се „убацио“ и ријалити адвокат Томић, не може таква прича без њега.

    Имамо и те перфомансе на Тргу Крајине (који су неки болесни умови преименовали), гдје је телал у винклу стенд-ап глумца, острашћено пријети, шаље морбидне поруке, вријеђа, хули по свему и свачему, има нападе бијеса, хистерише, вришти, крешти, а присутна лоботомисана грла то скандирањем и овацијама прате. Одавно је то постало гротескно, временом све више и болесно.

    Аутор поставља питање. Занима ли више икога шта се стварно десило са Давидом?
    Ако изузмемо тужилаштво Српске (и можда Давидову мајку) које је изложено отвореној хајци, никога. Апсолутно никога.
    И ти који траже истину, траже „потврду истине која је у нечијој глави“. А то је тако болесна конструкција да је није смислено узимати за озбиљно. Важна је експлоатација ове приче. И остварити неке политичке циљеве, те створити привид једног стања хаоса и безакоња (тако ће овај Мехтић поводом ове теме на БН ТВ острашћено поручити како је Бања Лука преплављна дрогом, како је дрога у сваком локалу, како имамо ратове нарко картела, хљебтијебем постаде Бања Лука Сиудад Хуарес), у коначници ћемо добити један прилично загађен амбијент.

    Аутор пророчански предвиђа да ће након избора (ако их буде, јер овај што крешти на Тргу Крајине упорно поручује да их бити неће) напрасно спласнути интересовање за ову причу.

    Могуће, чак врло вјероватно, мада ја мислим да ће и резултат избора одредити судбину наставка ове фарсе.

    1. Симо, ово није „Српска реч“ ово је као читање
      „Велике Србије “ чисто да можеш разумјети генезу злочина.
      Понекад мијењају гаће, али само између себе.
      Дроган је њихов плејмејкер, геније зла.
      Дрогане, пишете ли још на РТВ БН коментаре?

      1. Е мој добри билмешчићу из ефбиха, како си очигледно неспособан за нормалну комуникацију, а и у правилу не разумијеш моје писаније, замолих те да ме заобиђеш. И прецијених твој интелект, ти си од оних којима џаба писати, није до тебе, моја грешка.

        Него реци ти нама, кад си био клинац, да ли су те вршњаци зајебавали да спорије конташ.

    2. tekst autora je intresantan ali da se ne lazemo momak o kome pricamo bi trebao biti u centru paznje a njega niko ni ne spominje a zasto, zato sto su izbori i zato sto radi se o dva koncepta vlasti. dodik je na vrijeme shvatio da je rtrs kljuc i zato ju je privatizovao a potom i atv putem stankovica kako bi razbio prije svega amerikance i britance koji su ulozili milione (a to ni ne kriju) u opoziciju i njihove medije (bn, k3, tv1, ftv te hrpu portala i analiticara)
      sarajevo je kljuc i ono je ubilo opoziciju a to vidimo i podrskom srbije i rusije sto se vise ni ne krije bar onom ko hoce da vidi.
      da rezimiram, momak o kom se prica i koji je mrtav je trebao biti upaljac za bombu ovako ostaje samo corak a djokac ce od 8.10. biti samo joj jedna tuzna prica nazalost

  2. Blijed pokušaj da izgledate objektivno.Predugačak tekst u stilu okruglo pa na ćoše…Samo bih da podsjetim autora da bi se slučaj odavno završio sa konstatacijom da se narkoman ,pijanica i lopov sam strmopizdio u kanalizaciju,pa je zasluženo umro ….da nije bilo upornosti njegovog oca…o kakvoj politizaciji pišete?Kao da je otac svog sina sam ubio sa ciljem da napravi političku karijeru…šta njega briga ko će njegovu borbu za istinu iskoristiti (pravde tu ne može biti) i u kakve svrhe…bi li autore tvoj tata da tebe nađu u Crkvini sa ranama prihvatio onakvu istinu kakvu su pokušali da serviraju u Davidovom slučaju?I na kraju:ako je obojena revolucija počela ubistvom-ko je počeo?

    1. Џаба нам писати, они мисле да је Давид започео када је прешао сам преко у то доба Тргом Крајине.
      Дроган и њему слични запишали себи свету територију коју сада бране злочинце без обзира што им прича може опстати пола сата док их Васковић не испиша чињеницама.

      1. Jedno im se mora priznati-da su nasavjetovani od nekog mnogo visprenijeg uspjeli da razvodne čitav slučaj i da zainteresovanost šireg javnog mnijenja oslabi.Uspjeli su i to da jedan vapaj za ubijenim djetetom nazovu politikom.Na žalost…

  3. Prica g Simica je glupa i bazirana na dva nebitna pitanja:
    Je li protest politički ili nije politički?
    Ima li Davor dokaze ili ne ma dokaze za ono što priča?

    On ima dokaze da se dokazi skrivaju organizovano i to je i najvecoj budali jasno ostalo je nebitno.Hipoteticki cak i da Davor ima taj isjeceni snimak na kom se vidi kako mu neki Lukac ubija dijete i to ne bi bio dokaz jer bi tuzilastvo istrazivalo ko je neovlasteno snimio a ne ko je ubio. Ne salim se to ne bi bilo prvi put pa postoji jasan snimak na kom Zeljka Cvijanovic kupuje dva poslanika pa je jedina istraga vodjena oko toga ko je snimio dok se niko nije bavio trgovinom uticajem.Simic se kune u te institucije pokusavajuci sam seben slagati da one nisi ikebana njegove partije.

    Je li politicki ili nije piliticki potpuno je nebitno glavno pitanje je ko je privatizovo drzavu? Po njemu i po RTRS Davor je trebao da danonocno izbacuje iz grupe nesrpsko stanovnistvo ili da snosi odgovornost za svaki komentar postavljen u grupi. Tacno je da je Davor u jednom trenutki prihvatio pomoc opozicije kada je i sam shvatio da je pad rezima jedini moguci ishod u kom ima cemu da se nada.

    Zamalo ie u tome i uspio ali napravio je mnogo gresaka, lupetao svasta pozivao vehabije …sve to je Sinisa Mihajilovic iskoristo maksimalno da ga pokopa.Rast grupe je zaustavljen, osipanje je evidentno, nema vise protesta sirom Srpske.Rezim je prezivio zahvaljujuci ljudima kakav ie Sinisa Mihailovic a ne ulizicama koje se upinju rezimu u dupe ovakvim tekstovima. Mozemo pricati da Sinisa nije normalan ali za rezim i glasaju oni koji nisu normalni i samo sa nenormalnima on i dalie ima sanse.

  4. Треба истражити свако убиство и пронаћи починиоце – то ником нормалном није спорно. Нормално је и да родитељи љеле да се открије истина.
    Спорно је политизација, подршка из федерације, САД-а и сличних којима ние на души ни срби ни Република Српска.
    Колико је требало Сједињеним Америчким Државама да ријеше случај убиства њиховог предсједника Кенедија?
    Колико је на улицама Запада часних људи после пола ноћи.
    Колико је несталих и убијених у Америци поселе 2 часа ноћу?

    Овде нормални родитељи и дјеца требају извући поуке. Треба избјегавати дрштво с наркоманима, продавцима наркотика, лоповима, поготово после пола ноћи. Када се зло деси, више ништа то не помаже страдалом.

    1. Druze, jel ti to stvarno napravi paralelu izmedju ubistva Kenedija i unistva Davida?
      Druze, jesi li ikad bio u Becu, Pragu, Trstu, Berlinu ili Minhenu poslije pola noci? Nikad mi se nista nije desilo. Ali ne kontam ti opet ovu poveznicu sa Davidovim ubistvom..
      Najjaci si u ovim „nestalim i ubijenim u Americi poslije 2 nocu“.. Tu si me ubio..Evo ne znam sta da iskomentarisem
      Ono, kao da pazim na svoju djecu da se en druze sa dzankozama, ali pazi…“pogotovo poslije pola noci“…Aaaaaaj.. Sva zla na ovom svijetu se desavaju poslije pola noci.. Gudrovina se samo tada dila
      Izvinjavam se..znam da treba komentarisati komentar, a ne covjeka…ali…pa daaaajte malo mozga ko boga vas molim

      Jedino u cemu se slazem je krtikovanje podrske iz Pederacije, pa makar bila i dobronamjerna… Jednostavno turadiji vise ne vjerujem i od njih mi ne treba nista… Da njih nema u komsiluku, lako bi se mi razabrali sa nasim srpskim krvopijama

  5. Треба ово пажљиво прочитати и то неколико пута па тек онда писати коментар. По мом мишљењу , има промашаја (неко ће рећи великих а неко и не) , има слабијег познавања географије као и схватања појма „странац“ , има и промашаја у времену доласка страних служби у Р. Српску , има прилично тога што по мом мишљењу мијења укупну слику.
    Да , тачно је да се они који су дебело учествовали у „5. октобру“ боје за своје стражњице јер знају како се то ради. Али , зар нису сами одговорни за овакво стање и ситуацију у којој се налазе?

  6. Почех читати текст, онако отворено и без предрасуда, док нисам на самом почетку, већ негдје у првом или другом пасусу, налетио на уобичајену, а доста раширену српску новомитоманијску склепаницу: „српска држава западно од Дрине“. Намах у себи чврсто одлучих да, зарад властите менталне хигијене и себичног држања до себе самог, само скролам до краја текста да баш видим колико је дугачка та сва зајебанција. Страшно 😉

  7. Da, svakako tekst treba pažljivo pročitati i shvatiti da je Autor na trgu . Malo, malo, pa u sridu. Malo, malo, pa bravo. Zato tekst i jeste podugačak, da zapetlja, zakukulji, zamumulji, a ko ne zna rastabiriti, i razbistriti , ko mu je kriv.

    Simke, bravo.

  8. Симићу, уз сву своју снагу и добру вољу нисам могао прочитати до краја.
    Али оно што сам прочитао умара, некако ми призива да се изљубе Давор и Додик да опросте један другом и да се Ви
    (мисли на комплет Републику Српску) пробудите следеће сунчано јутро колективно избрисаног памћења.
    Све ово данас за вас да буде ружан сан,мора или зона сумрака.
    Питам се само до када би били срећни са вашим системом вриједности поштовања људског живота,закона, слободе,…
    Република Српска треба помоћ, о томе си требао писати. Ти живиш у Бања Луци па ти је можда све то за 181 постало нормално и прихватљиво шта раде обје стране .
    Бања Лука је хорор или тачније онај феномен када је хорор филм сувише насилан па гледаоци у једном тренутку не осјећају страх већ се почну смијати.
    Док год институције заташкавају и монтирају онако јасно да Васковић за сат времена објави шта је коме у телефону
    ( вибер) и како инспектор даје инструкције Алену Кукићу пиши пропало.
    Онога тренутка када буду у лисицама сви они из Васковићевих текстова плус можда једно два три голубара јер Америка нема моћ да прати голубове писмоноше тада се надају српској држави западно од Дрине.
    До тада слушајте пјесму хармоникаша из пакла који се својски потрудио да корачнице смрти и диктатуре одзвања 1 2 1 2 1 2 1 2 1 неспособна и корумпирана 1 2 1 2 1 2 1 2 предумишљајно убилачка и диктаторска.

  9. Биједан покушај бацања прашине у очи јавности. Квазианалитично, претенциозно а у суштини наивно и провидно. Ви стварно мислите да народ не зна у каквој држави живи и ко шта овде ради? Потцјењујете! Лијепо рече судија Уставног суда БиХ Перић: „Ćutanje Visokog sudskog i tužilačkog savjeta (VSTS) o dva kontroverzna pravosudna slučaja („Memić“ i „Dragičević“) je neshvatljivo. On je izraz zabrinjavajuće profesionalne nemoći, ili posljedica potpune političke ili mafijaške kontrole pravosuđa. Drugog objašnjenja nema. Ta činjenica je problem koji državni vrh mora razmatrati, ili će mu biti pripisan dio odgovornosti za dugoročne teške posljedice.“ Закуцано! Нема ту ни лијево ни десно! Не помажу вам ови мега-памфлети плаћени крвавим новцем, народ има очи и мозак. Доста је било!

  10. Da iko od vas “ intelektualnih“ propalica ima posao ,nebiste ovdje lupali gluposti i trazili smisao svom propalom zivotu i trazili krivca u
    Dodiku & Co.
    Poslije izbora će „Pukovnik“ sa Trga malo u Pržun da objasni neke stvari i ohladi glavu a naivna rulja ce uvidjeti koliko je bilanaivna i glupa.
    Za 14 dana se niko više neće ni sjećati ničega u vezi s dotičnim prezimenom.

    1. Када већ хоћеш да будеш ђилкош онда то мораш бити са стилом.
      Није забрањено писати за Додика и СНСД нити је то богохуљење.
      Ако већ изазиваш онда мораш бити спреман у свакоме тренутку изаћи било коме на црту, повучеш црту ногом у прашини и пљунеш најдаље што можеш а осталима покажеш гдје је црта и кажеш: – изволите.
      Из твог коментара види се да си се само избалавио око уста и да они за које пишеш морају још да те бришу трулексом јер ниси више за сиперчиће ( знаш писати).
      Још жалосније би било ако твој урадак представља трбухозборство из шатора.
      Макар узели све на изборима за вас нема мира и радости.

      Правда за Давида

  11. Mnogi i mnogi zivoti su propali zahvaljujuci Dodiku & Co. „Pukovnik“ sa trga je suicidni kamen kojeg su PomenUti & Co. sebi oko vrata svesali u cvor.
    DivJunak sa trga ce ostati simbol borbe za Istinu , Pravdu i Slobodu svoga grada , svoje zemlje i svoga naroda.

    Pravda za Davida- pravda za SVE.

  12. Rem 23. септембра 2018. у 22:47
    Da iko od vas “ intelektualnih“ propalica ima posao ,nebiste ovdje lupali gluposti i trazili smisao svom propalom zivotu i trazili krivca u
    Dodiku & Co.

    Ovo mi bas zape za oko,pa moradoh…

    Ima li iko ovoj budali da pojasni da „intelektualne propalice“ vrlo dobro znaju kako je on dobio posao;Lizanjem anusa nadredzenima,On ne razumije da je upravo on najniza karika u lancu prehrane.Crv bez svoga JA.

    Otprilike na fonu,sta hocete da moj sin bude propalica i klosar pa mu dajem 3-4 milioncica da mu se nadze.

    Kad bi nam mogao podastrijeti svoje zivotne uspjehe i zasluge koje je sam ostvario,u privredi kulturi,sportu…bilo cemu ,pa hajde.
    Ali ne,on nama propalicama cak mase pred nosom o svom supkolizanju…

    Ma molim te,dokle vise.

    DOSTA JE

  13. у је и ова група ПзД која је одавно попримила карактер секте, тако су им својствена саопштења (https://www.rtvbn.com/3918273/objavljene-lazi-i-strasne-uvrede) која су заправо „строга упутства“ члановима групе како дјеловати и поступати (карактеристично за секте), чак се баве и лајковањем.
    Аутор примјећује да секта има и свог патријарха, Давидовог оца, који је ипак само корисни идиот То су у тексту прозвани овај блогер љигавац Васковић, овај ошинути блогер из Приједора, ова грлата женка са два презимена, али и неки лидери у политичком блоку СзП,

    itd itd…

    Kad covjek ovako nesto napise i niko od „velikih srba“ ne smije ni jednu izustiti,onda imam samo jednu za reci.

    Dabogda pobjedio SNSD a horoz vas jebavao jos 20 g.

    1. Море ли без хороза?

      какве сам вам то комплексе набио у дупе да ме помињете и на јави и у сну и међ’ јавом и међ’ сном?

      1. O dzes ba,horoz.Jedino sti ti nabijas

        u dupe je tvoj nos.Da ti kazem.Ja sam liberalan i tolerantan i ako imas fetis mirisa anusa tvoj problem.

        Nekidan si se pogresno izrazio.Nisi ti polupeder nego se to zove fetis.Tvoj fetis je miris anusa.

      2. Џасмине,

        примитивизам који испољавате ти и твоја сабраћа из телалука најбоље показује колико вам моји коментари помјерају дупе.

        Све док тако примитивно реагујете на моје кометаре ја имам орјентир гдје багру убадати.

  14. Previse patetike, rijalitizacija, mijesanje politike, prijetnje narusavanja ustavnog poretka, te zloupotreba od strane mrzitelja Republike Srpske mi ne daju da budem dio ovog cirkusa, iako od iskreno zelim da se slucaj rijesi i ubice odgovaraju. Mogla je ova borba proci i bez svega ovog nabrojanog, znatno bi vise ljudi podrzalo tu borbu, polazim od sebe.

    1. Прво се постави питање – коме ова ситуација највише одговара?
      Власти, опозицији, Фбих, западњацима, католицима? Власти сигурно не одговара.

      Подржавам да се случај ријеши протестима и да се евентуалне убице јавно погубе испред Цјб Бл. Један дио Муп је дубоко уплетен у регионални криминал. Пошто немамо војску, чију улогу сада има Муп РС, интерес је да се ово рашчисти, а муп прочисти, због правде и стабилности друштва и Републике Српске.

      Отац настрадалог има право на све легалне и нелегалне начине да дође до свог циља, те му се клањам на упорности и подржавам га.

      Власт је показала да нема контролу над криминалним структурама у Муп, јер би их одавно посмјењивала или похапсила. Ситуација личи на Меделин и Колумбију, гдје се власт боји наоружаних структура са значкама, те сам из тог угла симпатизер протеста на тргу Крајине.

      Не подржавам што ми покрет ПзД (искључујући оца)личи на секту, политички покрет у оснивању, латиничарење са коришћењем католичких свијећа у иконографији. Смета ми и усташко-нацистички став,“Ко друкчије каже, клевеће и лаже.“ – осипање паљбе ко год изрази своје мишљење, а које не потпада под „директиву“. Засметало ми је помињање старјешина ВРС, тачније покојног Новице Симића(Коридорџије), јер његов син мисли својом главом, а то стави и на папир.

      Текст је одличан, неко рече да Симић има му*а кад га објави( у овој атмосфери линча као у каубојским филмовима).

      Пошто нам држава са лијеве стране Дрине већ много подсјећа на дивљи Запад и Колумбију деведесетих, сматрам да је једини излаз уједињење са Србијом, како би правни поредак био ефикаснији, војска Србије била оружана сила, која би свакој власти дала лакоћу за чишћење полиције РС(покрајине Србије) од картела из региона.

      Потписао сам се правим именом и презименом.

      Правда за Младића!

      послато са мог руског телефона Владивосток 2030

      1. Ma da-ima mu.a ,ništa on niti je pametno niti iskreno napisao,najviše mi djeluje da je prije pisanja teksta stajao par sati pred ogledalom i uvjeravao se u istinitost onog što je krenuo da napiše,da ne kažem nalupeta.Do momenta kada je reagovao kako je reagovao na pomen njegovog oca u čitavu priču jako sam cijenila njegovu riječ,emisije u kojima je gostovao netremice sam gledala,jer sam bila ubijeđena da će reći ono šta treba,ono šta Mati Đakoviću ne može pasti na pamet da kaže jer nije Srbin (poslije n jegovih intervjua ponekad sam osjećala frustraciju jer prosto Hrvat ne može da postavi pitanje koje će pogoditi u srž srpskog problema).Tim je moje razočarenje veće jer je on reagovao prilično burno na RIJEČ koja nikog nije ubila,jednog oca kome su UBILI sina,pitam se kako bi onda Simić reagovao da mu je četa razbojnika ubila oca,četa zataškavala i skrivala dokaze…Ko može jednom ocu kao što je Davor zamjeriti ili vagati svaku riječ?Može Danijel i njemu slični.

      2. Уколико су, пак, нешто толерантније личности, при суочавању са противуријечностима у изјавама и дјелању, у односу на прокламовање циљеве, непогрешиво јединствено изговарају сљедеће:

        Ја мислим…

        Можда је…

        Надам се да…

        Зар не мислиш да би могло бити…

        Шта ако…

        И кључно за крај:

        Ја вјерујем!

      3. Savićeviću, ko će biti istorijski ujedinitelj? Mile Lopov ili Vučić Minhauzen? Ne lipši magarče… Dotle možemo svi u Sloveniju i ostale zapadne vukojebine. Ili da svi krenemo put bratske Rusije pa makar tamo od gladi pocrkali.

  15. Рем? Рем као брат Ромулов? Као она браћа оснивачи царства? Лијепо је када неко поштује свог цезара (кајзера) као цара и бога али није лијепо то и од других тражити.
    Ја , не као цар и бог него као незапослена „интелектуална“ пропалица (у које ме ни кривог ни дужног сврсташе) , покушавам схватити поруку кајзеровог брата (или побратима) и не могу? Вјеројатно је то претешко за мој ум? Ко би га знао? Једино што сам успио схватити је то да овдје постоји толики степен дискриминације да је то просто невјероватно. Ово ми је први глас (не знам гдје сам до сада био да то нисам чуо?) да се „интелектуалне“ пропалице дијеле на запослене и незапослене? По тој логици и интелектуалци (они истински) као и интелектуална елита би се , исто тако , морали дијелити на запослене и незапослене а морали би постојати и још неки критеријуми по којима би се могли дијелити? Нпр. на високе и ниске , на мршаве и дебеле , на пијане и тријезне , на … .
    Чини ми се да је у основи нашег проблема правопис али и комунистичко насљеђе и његов утицај на тумачење замјеница а у највећој мјери оних присвојних. Остало је од тога времена да само припадници режима за нешто могу тврдити и рећи : „то је МОЈЕ“. Све оно , што би требало бити „НАШЕ“ је наше само ако неко из режима не каже : „то је МОЈЕ“. Широка је то тема али бих се само осврнуо на још једну изреку из оног времена која има везе са замјеницама а која гласи : „другови , МИ морамо“ а увијек је право значење било : „ВИ морате“ (а ми „другови“ са црвеним књижицама не морамо ништа).

    Да ли се нешто промјенило од тог времена и менталитета? Скоро па ништа , осим што имамо новог кајзера.

  16. Газда Дане је то развукао без неке велике потребе.

    Разлика између чињеница и тврдњи је у томе да чињенице не треба пуно образлагати. Тврдње треба јер свака тврдња има амбицију да постане чињеница.

    Да ли је Давид убијен или није, још се не зна, и сви ми који кажемо да јесте или није убиство износимо тврдње јер немамо довољно доказа да било једну, било другу тврдњу претворимо у чињеницу.

    Ја лично износим мишљење (лајт-варијанта тврдње) да се ради о убиству и ту све моје тврдње стају јер немам идеју шта би могао бити мотив убиства.

    Кад будем имао сазнање шта је мотив моћи ћу даље о овоме полемисати.

    П.С.

    Негдје сам успио погледати подугачак снимак скупа Правда за Давида испред ЦЈБ Бања Лука.
    Борислав Радовановић ми се згадио.

    1. Не, нису ово само Данијелова размишљања, и није развукао без потребе. Наведени текст је дјело више аутора, Данијел је само један од њих, задњи дио јесте без сумње његов.
      И мене је збунио и различит приступ, различито виђење, закључци у појединим дијеловима текста, но када сам прочитао објашњење (Фронтал је насловио упутство), подоста је јасније.
      То и јесте квалитет овог текста, више аутора је из своје перцепције покушало дати виђење позадине ове приче тј фарсе, ту упоредили и са неким догађајима из историје, покушали раздвојити привид који се натура од стварног стања, и иако се наравно могу наћи прмједбе на неке дијелове текста, један без сумње јако добар урадак.
      По мени, један од најбољих на свим порталима како се ова прича захултала.

      И шта кажеш Симо, ошинути ти се згадио.

      1. Мотив, да.

        Како год је легитимно упитати ко је убио Давида, не видим у чему је проблем да неко упита зашто је убијен Давид.

        Одговор на питање ко га је убио нећемо добити ако не добијемо одговор зашто је убијен.

        Зашто вас нервира питање о мотиву?

  17. @ Саша Савићевић
    Баш сам јутрос размишљао али нисам стигао написати ово што сте ви рекли.
    Колико полицијски апарат држи Милета у шаци и шта су све радили за њега лично када он није био у стању смјенити било кога?
    Одглумити великога спаситеља у старту,обманути Давора и народ и глат добити изборе.
    И шта имамо данас, најаву да ће некажњене убице ићи на народ.

    Друго важно питање које се намеће је хоће ли Америка понудити да се све заборави, избришу меморије које тренутно објављује Васковић у замјену за нпр. пристанак Републике Српске ( читај режим) на чланство БиХ у НАТО?

  18. Текст је прилично објективан. Сматрам да се аутор требао потписати. Није ми јасно како Кал Дрого зна да се ради о више аутора и зашто нису именовани? Чини се да би баш он могао бити аутор, јер откуд потреба да се додатно објасни?!

    Мораш бити добро тупав па да ти након оне спорне конференције није јасно да ли се ради о убиству или не. Чини се да аутор није тупав, па је то спорно у тексту.

    Такође, неспорни су и сви набројани религиозни/секташки елементи, али би поштено рећи и да супротна страа има те исте елементе, од Додика као божанства, преко кампање од врата до врата, какву су имали Јеховини свједоци. Чак се појавила и књига „Чувар Српске“, док су Јеховци имали часопис „Кула стражара“.

    Онај ко жели знати истину, све му је јасно. Ово је добра ПРИЛИКА ДА СЕ РАЗДВОЈЕ НЕЉУДИ ОД ЉУДИ. Или си на страни убица и оних који их штите или на страни истине и правде.

    Иначе, углавном дијелим мишљење с г-дином Савићевићем.

    Очекивао сам реакцију господе Симића и Басташића на кандидатуру усташке унуке на чело Српске, али је до сада не запазих. Очекујем још увијек! Похвале везано за однос према господину Лукајићу!

  19. rem,djubre pokvareno,pa zar ti nije jasno da amerikanci imaju sve dokaze ukljucujuci i snimke sa satelita(koji rade 24 casa dnevno iznad nas ,i cije aktivnost samo treba prevesti u digitalni format,i koji sad imaju u saci i dodika i njegov narko kartel),zar zbog tog smrada i njegovih ubica da izgubimo i instituciju i drzavu,jer ce oni ovaj zlocin iskoristiti da se obracunaju ne samo sa njima nego i sa nama!jedima sansa za srpsku je dodikov porazi hapsenje kako njega zbog saucesnistva,tako i neposrednih pocinioca,koji su na nesrecu ocigledno pripadnici mup-a!a ti simicu nemoj da seres i govoris da nista nije poznato,evo meni kao doktoru meduicinskih nauka je jasno,da je u trenutku pronalaska tijela,david bio mrtav 6-8 casova a nikako sest dana!

  20. Ова ситуација из угла иностранства изгледа опасно – подјела типа „или са нама или против“.

    Колико је људи ратовало и погинуло за Републику Српску, која је и даље окружена непријатељима, да би говна из свих партија то растакала.

    Ову ситуацију политике треба ријешити договорном подјелом власти између снсд и сдс, уз одстрањивање прозападних елемената из истих. Престанак пљувања и рад на уједињењу са Србијом, јер Српска овако не може дуго.

    Случај који је тема чланка ријешити уз помоћ муп србије, биа и очистити муп рс од шљама. Ријешити све „случајеве“. Припојити се Србији по свим нивоима- званично и незванично.

    Уколико се Срби не договоре међусобно, и наставе ову примитивну подјелу, треба Републику Српску препустити муслиманима, јер је ми не заслужујемо. Моћи ћемо да обилазимо гробља и манастире и лажемо дјеци како је свијет био против нас.

    Правда за Младића!

  21. Господине Савићевићу, јасна је мени Ваша добра намјера, али јединство убица и оних који их штите или толеришу и поштених људи равна је јединству козарачке дјеце с Павелићем. Да ли је Вама нормално да се на чело Српске инсталира унука усташе, чији су блиски рођаци с мајчине стране ратовали против Српске? Она то није чак знала ни демантовати.

    Што се тиче МУП-а Србије, зар не видите да је то једна екипа, да је Служба ангажована на одбрани злочинаца, од овог Симе.ба и његовог саборца Томе, па до бајних жетон аналитичара из Београда. Па на РТРС најгледанији су Мато ОБН Ђаковић, пробосански Хрват службаш, и Гатало, за којег смо на овом порталу читали да је током рата био на страни тзв. АРБиХ. Нема ћирилице на РТРС. Тај Додик је изјављивао да Младић мора у Хаг. И Ви бисте сада правили коалицију СДС и СНСД и таквог монструма придружили онима који ће ових дана предати Косово и Метохију и објашњавати како је то добро?

    1. Да – одговор на оба питања.
      Компромис и јединство, Снсд-Сдс по сваку цијену, да не би опет висила Павелићева слика у главном граду Ндх, Бањалуци.

      Као кад смо се 1991/92 договорили да нема четника и партизана, већ грб ВРС на капу и рукав.

      Правда за Младића!

      1. О каквом Ви договору причате? Комуњаре по обичају обмануле Србе. Никада јединства није било. Питајте којих је 40-ак људи вожено војним аутобусом по Крајини и скривано како би се сачували за ово што сада имамо. Све се то радило у организацији војних и цивилних служби који су били а и дан данас су одани Брозовој идеји. Прича о јединству је била само да се Срби навуку у рат а за интересе ј“U“гословена.

      2. Какво јединство са СДС?!

        СДС пуши на овимизборима и дефинитивно се распада.

        СНСД треба да формира владу са ПДП који ће преузети СДС-ове посланике и гласаче.

        Поред ове двије странке потребно је формирати десни проевропски и пронатовски српски национални блок.

        Четврти блок треба да формирају еколози, љевичари, педери, који ће чинити проевропски лијеви блок.

        ДНС, СДС, НДП и остали ћао.

        И то је то…

      3. Apsolutno sam protiv bilo kakvog sporazuma, tzv. jedinstva SzP sa prevrtljivcima iz koalicije koja čini aktuelnu vlast u RS.

        SNSD kao stranka i ideja koja jedino proklamuje lično bogaćenje svojih čelnika te idolopoklonstvo prema istima ne može biti nikakav sagovornik po pitanju bilo čega pogotovo što je vrh te stranke kao i jedan broj članova pridošlih iz socijalističke partije samo rodonačelnici ideološkog pravca nastalog poslije prodaje Telekoma, „ko jamio, jamio“, i s takvima se jednostavno ne prave dogovori .

        Milorad Dodik mora jednom izgubiti pa da vidimo od čega je sazdan SNSD i da li je stvarno tako monolitan? Ja tvrdim da nije i da bi se raspao kao govno na kiši a i time bi se provjerila odanost „Izabranom“.

      4. „Savicevic 24. септембра 2018. у 18:42

        ladno misle da mogu da zamažu svoja nedjela ovako? pa hahahaha, dzaba sve, gubite na svim nivoima. Čavić ide u penziju kao i Vukota, i Ivanić“

        Ако је и ово Ваш коментар на наслов „Битка за Србију“ , о каквом онда јединству причате?

      5. Није мој коментар. Проблем је Фронталов софтвер за коментаре, можеш да се улогујеш под било чијим именом, пробај. Ја користим ћирилицу и не стајем ни на једну страну у овој фртутми.

  22. Ovaj tekst je po definiciji fake news – stilski ubjedljiv, a prepun cinjenicnih gresaka i logicki neutemeljenih zakljucaka.

    Kao vrhunski primjer izdvajam tezu da je pokret Pravda Za Davida iskljuciv i odbacuje druge mogucnosti od one da je David ubijen, kao da je ta grupa bezrazlozno pocela da vjeruje u to a ne nakon niza sumnjivih radnji, promasaja i nepravilnosti postupajucih organa u ovom slucaju.

    To je kao da vam zena nadje grudnjak u automobilu i karmin na okovratniku a vi je optuzite da ona vjeruje da je varate i da jednostavno ne zeli da prihvati druga moguca objasnjenja.

    Da, druga objasnjenja postoje i u okvirima su moguceg. Ali da li su vjerovatna? Tesko.

    Prema svemu sto do sada znamo i vidimo, David je ubijen.

      1. Мислим да си претјерао.

        Не можеш политичком неистомишљенику пожељети да му дијете буде убијено, без обзира што ти мислиш да је то у реду јер је твој политички неистомишљеник Србин.

      2. Свака част! Тако се кретенима, болесницима, нељудима, одговара. Не дај Боже никоме!

      3. Фино, Фурунџија, фино…

        Теби није проблем уношење убијене дјеце у расправу, па макар им отац био и кретен!?

        Ко би рекао да ћеш овако морално зглајзати?

        А некад главна узданица радикалних Срба!?

  23. Убиство Давида нас је све извукло на чистину. Или јеси или ниси човјек.

    Кад се Ороз као луд раскукуриче, то је добар знак. Ускоро СВИЋЕ!

    1. Фурунџија,

      пажљиво прочитај шта је твој јаран Приједор написао.

      Ако је то твоје гесло “или јеси или ниси човјек“, онда би морао реаговати и то осудити.

      Без обзира што си на примјеру Стевандића показао нула-карактер и људство, надам се да ти је остало бар зрно људскости да бар прекориш свог јарана, ако га веће нећеш вербално осудити.

  24. Господине Савићевићу, нема коалиције и сарадње с монструмима који штите убице. Прво сам питао да ли је нормално да на чело Српске инсталирамо унуку усташе Пеје , а Ви сте одговорили потврдно на оба питања. Ако сам добро разумио, и на то, што је мени шокантно. Сјетих се оне Вукановићеве приче о „синдрому наклане овце“. Заиста не могу да разумијем људе. Разумијем и Симића да је повријеђен насртањем на његове часне родитеље, али очекивао сам од њега и др Басташића да први устану против подвале српском народу.

    1. Очекивали су и они од тебе да осудиш лажи да је у Бањој Луци било ратних злочина, а ти потврди да их је било.

      1. Да ли се правите будала или то јесте? Ја сам јасно и недвосмислено написао да је злочина у Б.Луци било, да се радило о застрашивању и протјеривању несрпског становништва, али да је то рађено над Србима у свим општинама БиХ под контролом Муслимана и Хрвата, те да је неправедно да само Брђанин и Жупљанин робијају, а с друге стране нико. Тим прије што је све то договорено у Лисабону прије рата уз медијацију страног фактора.

        Ја не знам за Стевандићеву улогу током рата, осим из медија. Ако има неке кривице, ја га не браним. Ако га је господин Радовановић оклеветао, нека га тужи за клевету! Ја у том не желим да учествујем, јер Стевандића површно познајем, a Радовановића никад видио у животу.

        Кад су ме Ђорђе Умићевић и Ненад Стевандић у башти хотела Босна позивали да им се придружим у СДС-у, рекао сам им да се прво у име странке морају несрбима извинити за злочине и све непријатности у рату, а Србима за пљачку.

        Чим толико кукуриче Ороз, мора да ускоро СВИЋЕ!

      2. Ајд’ нам још причај и српским злочинима.

        Стевандића површно познајеш, јел’?

        А хвакио си се да си му гурао прсте у грло.

      3. Ха ха, баш се раскукурикао Ороз.ба да најави да СвиЋе!

        Можда ви свом партнеру гурате прст у грло. У медицини постоје инструменти за преглед грла. Површно познајем Стевандића, али ми је тада помогао и то је разлог зашто не желим о њему, иако смо политички веома удаљени.

        А ко је убио Давида?

  25. Kome je vaznija vecera no vjera, sta su za njih poklane i naklane ovce i jaganjci. Nista. Sve dok Krvozedni Vuk DevetoKrugovic ne nakolje ili zakolje njihove ovcice i jaganjce.

    Podrska Junacima na Slobodnoj Teritoriji na Davidovom Trgu.

      1. Оооо Вуле, људескаро. Што ти можеш попит! Више но ја. Дао ми унук мобилни па ме учи да читам и пишем по овим форумима. Овај народ се много свађа због наших избора.

    1. Мислим да су нас преозбиљно схватили. Не знају да се ми ван ока јавности дружимо, пијемо, запошљавамо једни другима дјецу и ширу родбину, помажемо се. Без њих таквих, нема ни нас. Нека народа, нек се осјети битан некад. Не знају они да нам они дају значај, јер чим пређемо Дрину и Саву, ми смо небитни и безначајни, нико и нипта.

  26. Јест вала мудро збориш. Него онај твој рођак од пашенога стрица, тетке, њеног нерођеног брата, ђе оно да запослим? Море ли у владу за портира или телеком за везисту? И оне дозволе за извоз јабука да ми пошаљеш сутра.

  27. @Администратор

    Упали хакери? Неко је укуцао мој ник и велича приватну политичку организацију. Ја то никад не бих радио. Реагујте, молим! Хвала!

      1. Ako si na Frontalu od prije dvije-tri godine, Drogo je bio Bigi, a, ja ga od milja zvao, bigerU moj. Nisam dugo bio na Frontalu, nakon povratka, prvo što primjetim nema bigija, pročitam Drogu , hahahahaha, kad ono moj biger. Moj poznnanik iz Dervente. Loše se zamaskirao, promijenio samo nik, i prešao na ijekavicU. M Udrovanje isto, sa alkohola prešao na opijate.

        Nego, može li mi neko iz BL reći da li je istina da režim sprema tribinu u blizini Slobodne Teritorije na Davidovom trgu.
        Ne mogu da vjerujem, to nije dobro. Kod tolike BL, zar tu našli da se igraju vatrom.. Piromani, ubaciće neke haosmajstore koji će izazvati incidente, okrivljujući Davorijane. Izrežiraće paljenje Rajhstaga , na Ajneseri način.
        Zar pjevati i Urlikati kod oca kojem su sina ubili. Strašno bi bilo da je to istina.

        Molim vas, da mi neko iz BL kaže da li je to tačno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *