Свечани мимоход бр. 3: Све је било, баш онако, деспотски

Због медијске хајке на Српску, Фронтал је, усљед нашег неумитно критичког тона, одгодио своју редовну оцјену параде поводом 9. јануара. Оставио је за данас, када се одвија најпознатија парада на свијету. Она у Москви.

четвртак, мај 9, 2019 / 13:41

Фронтал.СРБ и појединци који га погоне, главни је инспиратор успостављања параде у част српске државе западно од Дрине. То је добрано закаснила, али свеједно потребна, неопходна симболичка и ритуална радња.

Њом се наглашава да је Српска створена оружјем. У наметнутом рату и из самоодбране, када је историјским искуством избјегнуто понављање страдања из 1914. и 1941. године. Исто тако и чињеницу, да је и данас безбједоносно угрожена, па војну силу коју има под контролом треба навјежбати, опрати, испеглати, нагланцати и показати народу да је употребљива.

Не одричемо се ауторских права, остајемо при оцјени да је то неопходно, али нећемо ни пренебрећи да то превише кошта у односу улагање – исплативост.

Пажња! Непријатељ слуша!

Тек данас се види колико је велеиздајничка и општесрпски штетна била (добровољна) одлука да се Војска Републике Српске утопи у нешто што се трагикомично-немогуће назива Оружане снаге БиХ.

ЈНА је надживјела државу која је створила (СФРЈ), а за ову војну силу је јасно да није у стању преживјети ни дневнополитичке спинове, по којим се заставни вод Трећег (Република Српска) пука МОРА ПОСТРОЈИТИ сваког 9. јануара, односно када то затражи српски члан Предсједништва БиХ.

Подсјетићемо општество на срамоту, како је Дан Републике почео озбиљније да се обиљежава тек захваљујући агресивној, од окупацијских власти подржаној, политици Бакира Изетбеговића. Онако, помирљиво и суочавајући се са својом прошлошћу, гурнуо нам је тзв. Уставни суд БиХ у око. Оспорио 9. јануар са страним му господарима и њихове три (оружјем наметнуте) судије.

Но, не надамо се да ће се традиција војно-полицијске параде наставити због тога, већ зато што је, суштински, то што стварно имамо под командом ако се деси терористички напад на позориште или заузимање бране неке хидроелектране. А раде људи те ствари. Поготово ови из вехабијских, бивших српских села по ободу државе нам.

Терористичка пријетња је стварна, без обзира што при пуцању из калашњикова на Амбасаду САД, иста то карактерише као „инцидент“. Као у случају Осаме бин Ладена, ублажава и сакрива своју подршку политичким неоисламистима у Сарајстану. Дакле, забрињавајуће опасна је чињеница да смо се сјетили себе из пркоса другима.

Правда за параду!

Парада за Дан Републике Српска никад боља. Што није тешко. Идуће године, прије свега, гледати да то буде доста, доста јефтиније. Сиромашно је ово све за пола милиона марака.

Прве године је то била само приватна журка за одабрану екипу, коју је власт одлучила позвати у дворану Борик. Тек наредне услиједила је парада. Први свечани мимоход је био подношљив, обзиром да је први. Друге године је већ било несхватљиво зашто опет поштари? Ако већ има смисла извести ватрогасце, који имају неку технику и организацију војног типа, чему дјеца из вртића?

Но, ове године је парада, крајње изненађуће, коначно кренула напријед. Из трећег покушаја прихватајући нашу сугестију да парада није парада без војне технике, а посебно без представљања неког новитета из сопствене производње.

Српска земља кроз облаке лети

Посебно је угодно било чути да полицајци у строју пјевају Химну косовских јунака. То је такође новокопонована пјесма (текст Љубомир Симовић, музика Душан Каруовић), али је широко прихваћена и доживљава се као изворна. У колективно несвјесно је ушла као да је из 1389, а не удешена тачно шест стотина година касније.

Ако ништа, бар смо у тим тренуцима били поштеђени културолошког дегенеризма са „Пукни зоро“, тј. нечијег отужнуог музичког укуса, незаинтересованог за мишљење остатка државе. А за традицију, укус и углед васколиког српства да и не причамо.

ЈСО, односно данас Жандармерија у Србији, познати широким народним масама као „црвене беретке“, одавно су овим тонским низом замијенили раније срамотно нананакање америчке мелодије, коју у холивудским филмовима на обуци пјевају маринци.

Парада бр. 2 је била немјерљиво боља од оне бр. 1, чисто по томе што су јединице навјежбале да макар сто метара пред бином ударају стројев корак како доликује.

Овај пут, управо примјећивање одступања у том смислу, бива најосновнија замјерка. То је најјефтинији дио, који спада у свакодневне активности униформисаних лица, те нема разлога да то не буде под конац.

Старјешина на бијелом коњу, строј у униформама војника из Првог свјетског рата, врло је успјела симболика и по мјери наше државе. Бања Лука и остатак онога што је данас у границама Српске, први пут од пада под туђинску власт у средњем вијеку, ослободила се ропства доласком јединица Српске војске на Аранђеловдан 1918.

Уједно, те вјероватно најбитније, Војска Републике Српске је прва војска са српским именом, након те прослављене на Куманову, Церу, Колубари и Кајмакчалану. Барем војска која, за разлику од Војске Српске Крајине, и даље живи у Српском пуку и Полицији РС. То ни у Србији не смију заборавити.

Идуће године о трошку параде рестаурирамо једну Прагу?

Таква представа, без обзира што је ађутант коња водио за узду, била је достојан еквивалент тога да, рецимо, параду војне технике на Црвеном тргу традиционално (па и ове године) почиње пролазак Т-34. Праотац свих модерних тенкова, који је сломио кичму Хитлеровом Трећем Рајху. Управо техничком надмоћи, која је уз ракетне бацаче Каћуша, у крви угушила теорије о Словенима као „нижој раси“.

У поређењу са Отаџбинским ратом, такав комад технике би могла бити само чехословачка „Прага“. Већ по култури сјећања из вица тог доба, а који каже: У овом рату су се најбоље показале Праге, Голфови дизелаши и Херцеговина без филтера.

Како је Прага заправо само оклопљени камион (мотор Фабрике аутомобила Прибој) са противваздушним топовима, требало би размислити да до сљедећег 9. јануара једну спасимо од рђања, резања, претапања или продаје у бесцјење. Са аутентичним бројем и обиљежјима ВРС провозамо на челу колоне.

Као музејски експонат, дакако. То не кошта пуно, а пуно значи за здравље духа прошлих и будућих војника.

Прва, друга, трећа – руски ти је мјењач сила

Овај, трећи пут, радили су најзад и мјењачи степена преноса. Грађанима, а дјеци поготово, било је далеко занимљивије да, кад су већ упркос свим политикантствима изашли по минусу, посматрају технику која се котрља у славу стварања Српске. А они су, када је парада у питању, најбитнији.

Уколико Влада Српске не прода баш све хеликоптере, па да их буде и даље три на број, учинити да пролете у формацији, али пуштајући дим у црвено-плаво-бијелој боји. Замјерке у извођењу возила нема, сем сугестије, крајње добронамјерне, да сљедећи пут возе дупло спорије. Због публике и кадрова.

Уважен је наш вишегодишњи приједлог да се оклопни точкаши БОВ провозају пред грађанством, као нешто најприближније што нам је под командом остало од појма „тенк“. Зато је ове године први пут парада личила на нешто што се тако може назвати.

Штавише, пред грађане је изашао и новитет, који се није могао видјети дан раније, на проби параде. Баш како и треба.

Оклопни аутомобил „Деспот“, за који се тврди да је изашао из Ремонтног завода Братунац, приватизованог капацитета пресељеног из Хаџића, изазвао је опште одушевљење присутних и без сваке сумње обиљежио ову параду.

То је управо оно за шта параде и служе. Не само због прошлости или садашњости, већ да се покаже како се мисли и на будућност. Без обзира на истинитост техничких карактеристика, будућност возила на тржишту, па и по цијену да је све то замазивање очију и представа на једном прешминканом БОВ-у, био је то пун пропагандни погодак. И позитивно изненађење. Најнаглашенија похвала Фронтала.

Стога је Деспоту све унапријед опроштено. Све и да је представа за домаћу и свјетску јавност – баш је добро испало. Неочекивано, непретенциозно, а по мјери Српске. Можемо на својој територији произвести макар каросерију, кад већ мотор и пренос не умијемо.

Идуће године могли би полицији купити једну беспилотну летјелицу и провозати је као нови новитет. Хрватска их је од Израела већ покуповала.

У памет се: Није Српска (само) владајућа коалиција

Велики општесрпски минус, било је одсуство Александра Вучића. У односу на крајмандатног Николића, са нагласком – опет. Као да је Додик послао неки дан на велики контрамитинг СНС, само премијера Радована Вишковића. Или Жељку. Но, то је уз ове салто-мортале изјаве о Косову и Метохији које ненадано избацује, па демантује или појашњава касније, чисто његов пропуст и пацка у биографији.

Шта год да радио у 365 дана, и ко год предсједник Србије био, мора се појавити 9. јануара у Бањој Луци! Тај дан треба бити резервисан трајно. Премијер није предсједник.

Предсједник Србије је врховни командант Војске Србије, гаранта Дејтонског споразума и једине нам залеђине у коју се Србин западно од Дрине усуђује надати. И зато то руководство Српске мора браћи у Србији јасно поручити и јавно захтијевати у јавности са источне обале. И да. Пратимо да су из Русије стигла два оклопна хеликоптера и модернизована тенка. И МУП РС је отворен за донације. Хеликоптерском сервису би баш легао један „ватрогасни“ Ми-24. Не мора бити Ми-35.

Исто колико је Деспот био плус над плусевима у пропагандном смислу, исто толико демократско друштво не подноси деспотизам. У било ком смислу. А поготово три године и кусур пред изборе. Испод бине је морао бити Заставни вод Српског пука, а на бини Младен Иванић. И Рајко Кузмановић. И Драган Чавић. И Мирко Шаровић. И Никола Поплашен. И Биљана Плавшић.

Кад је Милан Јелић већ одсутан из оправданих, а Радован Караџић из неоправдивих разлога за Србе као народ. Њих двојицу би замијенио неко од чланова породице.

Биљана Плавшић је морала бити у првом реду, одмах уз Жељку Цвијановић и Ану Брнабић. Да цијелом свијету, са нагласком на све више саудијски, а све мањи турски оријентисан Ефбих, покажемо да је српски народ европски првак у родној равноправности на руководећим позицијама. Европски, не регионални.

Замјерка над замјеркама: Борце ВРС у први ред на свечаној бини!!!

Пошто ово објављујемо намјенски баш данас, ко је пратио параду у Москви, видио је да Путин сједи окружен прастарим, клемпавим и носатим чичама из Великаје отечественаје војне. Како већ Руси зову Други свјетски рат, побједу у коме данас славе.

Ако Путин може указати такву част преживјелим ратницима из сукоба завршеног 1945. године, онда неће ни Додику пасти круна са главе да то исто уради са нашима из 1995.

Не морају то бити нужно генерали или виши официри. Може то бити и посебно одабран обични војник, одликован за изузетне заслуге, чију ће причу спикер рећи наглас, да сви знају зашто се налази раме уз раме са државним врхом. Да му аплаудирамо. С разлогом.

Мада, најбоље је да буду и једни и други. Нема смисла да којекакви анонимни кабинетски фићфирићи узимају мјесто таквим величинама, а поготово на такав дан. Сложио би се са тим сигурно и Бодирога, јер је довољно висок да прати мимоход и са улице, као обичан грађанин који се пропиње на прсте.

Нешто је пристојније него раније је изгледало кад су своје заставе пронијели униформисани ветерани Специјалне бригаде полиције. Но, опет су ратне заставе ВРС носили људи у цивилкама. То је, понављамо, дужност младих полицајаца. И то оних добрих у школи.

Они прави борци, данас сиједе главе, опет су промарширали млатећи заставицама као да су Врапчићи. Стављени у раван са Ноћним вуковима и Цивилном заштитом.

А то, једнако као само присуство чланова мото-клуба у мимоходу, стварно није у реду. Свака њима част, али што такви иза тенкова не прођоше данас у Москви, гдје су мото-вукови и основани?

Идуће године ће бити још јасније да Српска не почиње од јуче. Усвајањем ових приједлога, досегли би до сада цивилизацијски недостижан ред, онемогућен тешком партократијом на малом простору, са пуно странака и мало становника. Усред стране окупације и ужасног економског раслојавања, које условљава масовне миграције младог и радно способног становништва.

Али ако смо већ у трајном незадовољству и „економској кризи“, можемо ваљда задовољити наше ветеране? И диктатор Тито, којем се није смјело приговорити за било шта, доводио је СУБНОР-евце, да сједе у првом реду. И кад је умро, наставили су да их доводе у први ред.

Зашто држава Српска, макар симболично, на дан за који су најзаслужнији што се уопште још увијек обиљежава, ратници ВРС добију мјесто и част која им припада?

А има таквих. Има их много.

Одговорност према народу

Пошто се ово ради за све грађане, омогућити да дјеца приђу, уђу и прегледају возила, да им полицајци ставе капе на главу да се сликају. У ту сврху заставни вод треба да мирно стоји (наравно без узнемиравања), и када сви званичници оду у дворану Борик. И да се то најави у медијима као могућност за фотографисање грађанима.

Да не мичу ни брком ни руком, како би грађани који су и поред свих приватизација власти и политизације од опозиције, ипак дошли – могли да направе селфије или групне фотографије, са њима у позадини. А и шта њима фали да стоје мирно још сат, као пред Кремљом или Бакингемском палачом, чувајући помен на пале борце ВРС?

Народ Српске је то, ако ништа друго, платио.

Наравно, послаћемо званичан захтјев да нам се саопшти колико је тачно наших заједничких пара отишло за плаћање ове врсте стубишног свјетла, лифта, чистачице, благајника, поправке крова, увођења видеонадзора или замјене улазних врата.

Свега оног за шта, као заједница поносних и вјечних етажних власника Српске, издвајамо кроз порез. Одговор на прошли захтјев нам је омогућио суд. И требало му је преко двије године.

Нико не може да криви масе, што упадају у ватру и острашћеност. Поготово залуђене друштвеним мрежама и медијима који призивају обојене револуције украјинско-либијског педигреа. Парада у част стварања Српске припада свима нама и сви су позвани.

Чак би требало размислити да се свечана бина идуће године монтира уз Храм Христа Спаситеља, јер обични посматрачи који немају бину, да би видјели мимоход свеједно могу стати у свега неколико редова. Пространство Трга Крајине је ту бескорисно, а присуство храма и других грађевина које симболишу Бању Луку у кадру, даје много бољи пропагандни ефекат. Убија празни, хибридни и нетрадиционални, соцреалистички дух трга.

Нерашчишћени рачуни са крчмаром за крај

Пошто, очигледно, неко чита и усваја приједлоге јединог медија који посвећује озбиљну и аналитичку пажњу паради у част оснивања Републике Српске, онда да останемо достојни задатку у волонтерском смислу. Овогодишња парада је заиста најбоља до сада, али понављамо – скупа је цијена плаћена за то. Не само у крви и удовима бораца ВРС, већ у ововременом новцу.

Ово је све врло успоредиво са улагањима у „филмску индустрију“, коју и након стучених милиона марака данас немамо. Ако је и ове године улагање било као и до сада, онда је то забрињавајуће. Неко ће морати правдати средства. Или то, или да се Фронтал идуће године кандидује за организацију овог догађаја, па ћемо ми ово исто што је направљено 09.01.2019, урадити за 200.000 КМ?

Имамо више и искуства и смисла, од приватне фирме која је основана само да то ради, а и нико нас није платио као консултанте, за усвојене приједлоге које смо изнијели јавно.

Једнако као за „Парк ћирилице“, који се ових дана из нечијег интереса помиње, док смо ми са Фронтала оправдано устрављени у какву би се то катастрофу могла претворити наша идеја, будући да се предлаже од стране оних који пишу искључиво латиницом. За државне паре, наравно.

Но, рачунајте да је редакција Фронтала све то једнодушно халалила, уколико опет дође до усвајања овдје предложених побољшања. У то име, а чини нам се на прави дан ове године, завршавамо ову одгођену анализу догађаја за који се надамо да ћемо некада славити као Дан независности. Са поносом и ријечима:

Живјела Република Српска!



6 КОМЕНТАРА

  1. Svaka cast autoru.
    Smisleno, analiticki, s prijedlozima (neki od njih su stvarno sjajni)

    Zbog ovoga se Frontal citao, zbog ulozenog truda u pisanju teksta, a ne zbog supljih pamfleta

  2. „Са аутентичним бројем и обиљежјима ВРС провозамо на челу колоне. Као музејски експонат, дакако. То не кошта пуно, а пуно значи за здравље духа прошлих и будућих војника“.
    Po mogucnosti, molicu lepo, istoimeno vozilo koristeno u srebrenici i ovekoveceno video kamerom kako “ pali“ po civilima i tako daje svoj doprinos stvaranju ove rupetine koja nema nicim da se ponosi osim smrcu i buzdovanima ispranih mozgova koji po defaultu gledaju u vlastito dupe, a progres i trend ostatka sveta panicno maskiraju lazima kako se ceo svet okrenuo protiv vaskolikog srpstva. Na paradu obavezno pozvati i bracu po plenu, onog sjebanog kamiondziju iz trebinja sto je granatirao Dubrovnik i bagru sto je ubijala i pljackala Dubrovnik gore nego gusari. Sve njih u pocasnu lozu. Ako nema mesta da se obezbedi. Kako si mali, kako si ocajan.

  3. Слика обновљене Ферхадије уз причу о терористичкој пријетњи и терористима је фројдовски веома упечатљива, истински је српска, форнталовска, и четничка. Маестрална детекција опасности и уочавање мете. Честити Срби се зајебавали с онаквим злочинима, муда отегли носајући експлозив по Шехеру дижући у зра… пардон, у васдух џамије, те разносећи и сакривајући њихове остатке – да би те храмове куге свјетске неко силом дошао да обнавља…

  4. Iz frojdovskog ugla ima tu materijala za psiho terapiju. Kao posmatrac LUNarnih promena moram reci da za ovu vrstu psihoze postoji, navodno,uspesna terapija.
    Projekat terapijske zajednice ‘Zemlja živih’ ima za cilj besplatnu rehabilitaciju psihofizičkog stanja zavisnika i njihovu edukaciju radi promovisanja i razvijanja zdravog stila života. Manastir Crna Reka, spc.
    Molitva, i stavljanje ruku na gresnika, i povremeno mlacenje lopatom po ledjima povremeno daju zeljene rezultate.

  5. “Њом се наглашава да је Српска створена оружјем.“

    Ко год то наглашава веома је неодговоран.

    Српска није створена него ОДБРАЊЕНА оружјем.

    Ако је створена оружјеМ, онда је створена послије 9. јануара 1992.године, а то значи да ми тог датума немамо шта славити.

    Ова реченица ми је била довољна да прекинем читати текст.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *