Наслијеђе ЈНА у подлози НСРС

Многи непредратни Бањолучани, а сасвим сигурно становници млађи од Српске, не знају да је Народна скуштина Републике Српске, заправо бивши Дом ЈНА.

уторак, 7 маја, 2019 / 13:48

Прва зграда Владе Српске, такође, била је у некадашњој Команди гарнизона, која се налази у непосредној близини НСРС и и даље угошћава владине институције.

Друга локација у највећем граду Српске, данашњи тзв. Административни центар, направљен је такође на војној земљи, која је припадала бившој касарни ЈНА и ВРС, по имену Мали Логор.

На простору исте те касарне, постављен је у прошлој, предизборној години и камен-темељац за руско-српски центар, те помоћни терен уз Стадион ФК Борац (за који је земљиште дала још ЈНА за вријеме СФРЈ).

Исто као и комплекс зграда познат као „стара пекара“, као Универзитетски кампус у бившој касарни Младен Стојановић, односно Рајко Балаћ, те дио полигона на којем је сада „Парк за псе“.

Има за све, сем за Музеј ВРС

Када смо све сабрали, одузмимо колико је комунистички диктатор Јосип Броз Тито и његова власт полагала на војску која га је довела на власт и створила му државу, а колико вишедеценијске демократске власти у Српској.

Српска је од Војске Републике Српске узела све што се узети могло, на челу са војим врхом који је скоро читав испоручен Хагу, а да јој заправо ништа није дато. Узета је самоубилачки на крају, гласовима свих кључних политичких странака и њихових вођа данас, и сама ВРС. Добровољним гласовима посланика, у згради која је некада била њено власништво – НСРС.

На свим овим локацијама, гдје се налази и стари аустроугарски споменик погинулима при окупацији наше земље, коју су титоисти преуредили у комунистички, а вандали полупали и те спомен-плоче, никако изгледа не може да се нађе мјеста да се направи једна обична хала, макар бетонско-монтажна као Делта планет, у којој би био Музеј ВРС. Војске која је створила и без чијих побједа и жртава не би сигурно било Републике Српске?

Кад не може двоглави орао на Банском двору…

Ето има празан простор од наваљаног шута, на углу Гундулићеве и Улице Олимпијских побједника, на којем расте коров; па би било згодно да се једна од ових преименује у Војске Републике Српске, будући да иде кроз бившу касарну. Све ово дјелује научнофантастично, обзиром на то да ни на Банском двору не можемо вратити двоглавог орла, као симбол владавине српске династије Карађорђевић на потезу од Триглава до Ђевђелије.

Али опет мора неко рећи. Мора Фронтал, нема нико други.

Клуб ВРС у касарни Козара ни локацијски, ни капацитетом, не може одговорити захтјевима образовању млађих нараштаја да цијене и поштују подвиге прве Српске војске послије Првог свјетског рата. (Војска Србије се звала Војска Савезне Републике Југосавије до 2005. године и одвајања српске државе Црне Горе). Када се узме у обзир да је то све под контролом Министарства одбране БиХ, крајње је вријеме да се и сва борбена техника и архиве, преселе у једну зграду и у парк око зграде у центру, гдје би туристи могли да виде нашу јуначку прошлост.

Плочице памте

Зашто то није тако, а не мирише ни да ће бити, треба можда питати ове ЈНА-плочице у полупаној фонтани, за чију реновацију има пара.

Тужно и претужно ћемо обиљежити Дан Трећег пјешадијског (Република Српска) пука, јер ће бити много погоднијих вијести да се протуре у ударним терминима, да се овај јубилеј неће ни примјетити.

Но, плочице памте. Само мало треба дубље закопати, оштемати, олупати, па да се види на кога ће се Српска морати ослонити ако јој загусти. Питање је шта је остало од такве врсте одбране и да ли би било какав напад данас био фаталан.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *