Опозиција дошла памети: Јелена Тривић за градоначелника?

Кандидатура Драшка Станивуковића за градоначелника Бање Луке није прошла ни један виши страначки орган. У Градском одбору ПДП, који је такву кандидатуру предложио, расположење је данас сасвим другачије и постоји јасан отпор ка таквом рјешењу, које ће водити у подјеле унутар странке, рекао је за Фронтал.РС извор из ове партије.

уторак, мај 12, 2020 / 15:02

– Много истакнутих чланова ПДП из Бање Луке у разговорима унутар партије Станивуковића види као кандидата недораслог тој функцији, те је сигурно да ће у консултацијма са другим опозиционим странкама ићи на именовање другог кандидата, а то ће бити Јелена Тривић, додаје исти тај извор.

Он даље истиче да је све израженије незадовољство понашањем које "зарад привлачења пажње јавности", предузима предсједник ГрО ПДП, јер "води рачуна само да се он свакодневно појављује у медијима, а не да ли то штети странци".

Ања Петровић: Могуће је да кандидат буде Јелена Тривић

Фронтал.РС је ове наводе провјерио код гласноговорника ПДП, Ање Петровић, која на ову тему каже:

"Кандидатуре за начелника/градоначелника се званично потврђују у моменту када приједлог локалне организације потврди Главни одбор и предсједник потпише кандидатуру која се упућује Централној изборној комисији. Драшко Станивуковић је приједлог Градског одбора ПДП Бања Лука.

О унутарстраначкој борби нема говора, али се не изоставља могућност да Јелена Тривић или неко трећи буде кандидат. Сам Драшко Станивуковић, од када је предложен да буде кандидат још крајем 2018. године, увијек истицао да буде ли неко други бољи и према процјенама успјешнији кандидат, неће имати ништа против да он подржи ту особу."

Градоначелник средњошколац

ПДП је свакако поступио у демократском маниру, када је Станивуковић са близу 20.000 личних гласова, на основу бољег изборног резултата преузео ГрО од Игора Црнатка, који је добио око 3.000 личних гласова.

Но, без обзира што је ПДП овим жељела да поручи како је модерна, односно у њој мјеста има за младе и на највишим функцијама, Станивуковић не само да сувише подсјећа на дјецу владајућих тајкуна, него је имао више него један гаф при гостовању у ефбиховским медијима. На првом мјесту његова изјава о Јасеновцу, која је посљедица заиста незналичке и недорасле идеолошке свијести.

Гаф је тешки хипокористик, пошто су у питању озбиљна огрешења, која су ПДП још више замјерила оном бирачком тијелу које има патриотску оријентацију, а против насилног и антидејтонског унитаризма из Сарајева и са Запада.

Драшко Станивуковић је, да је уистину вундеркинд каквим се представља у јавности, до сада требао као примјеран омладинац завршити своје уписано високо образовање, будући да је тренутно искључиво стручан у пословима једне друштвеномрежне клик-сензације. Као Зага и Филип. Бањолучки јутјубери, доста познатији од њега малољетној публици. Вртићког и основношколског узраста.

То не оставља општедруштвени утисак једног одговорног појединца, односно не даје (бар до сада) било какво увјеравање да ће бити у стању самостално обављати једну тако одговорну извршну функцију.

Од одрицања посланичких мандата, до прихватања градоначелничке кандидатуре

Народни посланик може и треба бити свако кога изгласају држављани Српске на слободним изборима. Пожељно је да то буду представници из свих друштвених категорија и старосних група, док се избор на функције са извршним овлаштењима треба ипак руководити резултатима, образовањем и искуством.

Изборна катастрофа опозиције се и десила због кратковидог везивања за данас сасвим раскринкан парарелигиозно-политички покрет са агендом из Ефбиха, са којим је послије неуспјеха на изборима "пукла тиква". Након дјелимичног изборног успјеха ПДП у Бањој Луци, а озбиљног пораза на републичком нивоу, дошло је до још озбиљније свађе у естрадном и политичком смислу.

До крајњег, водвиљског бесмисла.

Примјера ради, онај који је изабраним посланицима ПДП на микрофон тражио да се мандата јавно одрекну, бивши је члан и обрукани кандидат (189 гласова) Уједињене Српске на локалним изборима 2016. године. Извјесни Александар Глувић.

Сада је тај исти члан странке са српским, односно националним именитељем (СДС). Право из првоапостолског, најближег окружења естрадног "тате лава" и "ујединитеља народа" у странку Радована Караџића?

Може ли се опозиција дозвати памети, те не понављати исте грешке?

Управо због оваквих и сличних идеолошких "салта мортале" опозиција је и без преласка Драгана Чавића и НДП у владајући блок, добила на општим изборима 2018. године десет посланика мање у односу на 2014. годину. Посебно је ту кумовао нејасан став око НАТО оличен у "Ми смо за (ако пристане и Србија)".

Данас су "Давидјанци" коначно признали своје политичке мотиве, те су разни бивши чланови СНСД и Невладинићи, формирали Покрет правде. Ту су се интересно разишли са оним партијама које нису комби-странке, па су данас и медијски опет маргинални, гдје им је и мјесто. Непрестано и досадно и даље покушавају упумпавати жеље ОХР и других полуга окупатора, на начин да узимају за повод појављивања једну нерасвијетљену смрт.

Они и многи њихови спонзори из Ефбиха, давали су запаљиве изјаве против Републике Српске као такве, називајући је "злочиначком државом", док опозициони прваци и кандидати који су се са њима сликали и пружали им подршку, то нису демантовали ни на који начин. То им се осветило и онај дио неопредјељеног или стално осцилирајућег бирачког тијела, озбиљно је прецртао неке од њих као озбиљне политичке личности.

Слободана Поповића је само смрт спријечила да просарајстанским иступима предизборно укопава ПДП.

Јелена Тривић је, без обзира што се и она одрекла па прихватила мандата у Народној скупштини РС, била једина која је пеглала тако нанесену штету странци.

Чеда Јовановић, Ненад Чанак, Бранислав Бореновић?

Чинила је то повременим изјавама родољубивог карактера, као што је иступ о Дражи Михаиловићу или посљедње – тражећи да се врати Музеју Холокауста у Њујорку предата историјска грађа из већ помињаног мјеста српског усуда – Јасеновца.

То у њеној странци још само, и то понекад радикалским политичким педигреом, уради још можда Миланко Михаилица. То је без сваке сумње донијело политичку корист ПДП, без обзира што је медије из Сарајстана бацило у масовну хистерију и бушење вуду луткице са њеним ликом.

Дакле, све потпуно супротно од Станивуковића, који радо гостује код Фаца са озбиљном дијагнозом као извјесни Сенад, или позива у Бању Луку и слика се са извјесном србомрзачком персоном Александром Јерков.

Он нити добро познаје њену идеологију и политички значај у Србији, а у пракси непотребно завађа ПДП са несумњивим бројем један у источно од Дрине – Српском напредном странком Александра Вучића. О дебелом досјеу његових гостовања и неодговорних лупетања по телевизијама и порталима у Ефбиху, да и не трошимо прсте.

Јелена Тривић је тако једина која ПДП идеолошки још увијек држи ван тога да се могу третирати као ЛДП Чедомира Јовановића или ЛСВ Ненада Чанка, те је не без разлога, као економиста и универзитетски професор, испливала у нашој локалној политичкој бари. Пуној игуана које су умислиле како су крокодили.

Тривићка: Ако странка тако одлучи, прихватила бих кандидатуру

Фронтал.РС је, поред овлаштеног лица за давање изјава испред странке, контактирао и саму Јелену Тривић, а народна посланица је на питање о њеној могућој кандидатури рекла готово исто што и портпарол партије, уз лични додатак да би кандидатуру прихватила:

"Постоји размишљање у том правцу да ја будем потенцијални кандидат. И сам Драшко је рекао да ће кандидат бити онај који буде имао највише шансе за побједу, а знамо сви колико је Бања Лука у политичком смислу битна за побједу. Ако се испостави да сам ја кандидат са највише шанси, прихватила бих се тог посла."

Озбиљне странке и коалиције износе имена кандидата у јавност, како би провјерили реакцију и тако предвидили могући успјех, односно најбоље име. У Бањој Луци је то једино учињено у случају Станивуковића, али је и утисак јавности више него јасан.

Хоће ли опозиција постојати без Бијељине и Добоја?

Опозиција у цијелој Српској, не само у Бањој Луци, налази се пред заиста кључним изборима. Уз губитак некада чврстих упоришта у Добоју и Бијељини, чија дугогодишња локална руководства су се приклонила СНСД, ово је бити или не бити. Посебно за ПДП, којој је Котор Варош једина општина у којој су власт. Не рачунајући корона-смјену у Бијељини односно Општину Рудо, који су Радикали донијели у мираз.

Да ли ће опозиција, која све више губи упориште у полугама власти, опет ризиковати да одустане од националних тема? Ту власт има можда и катастрофалније резултате него у економији, на чију суву статистику и велике бројке бирачко тијело није тако осјетљиво.

Прошли изборни циклус је то учинила у коалиционом капацитету и најширем заједничком тематском фронту, заведена консултацијама и савјетима "пи-арова" које плаћају и препоручују којекакви шифтунзи, ејдови, односно амбасаде земаља НАТО. Уколико то учине опет, само једно је сигурно.

СНСД и њени коалициони партнери неће ићи на "комуналне теме" за локалне изборе, јер то нису радили ни на једним изборима до сада.



8 КОМЕНТАРА

  1. Јадни ми са оваквом опозицијом.

    Чуј ПДП?!

    ПДП длаку мијења али ћуд никада.

    Шта је гђа Тривић направила у животу осим што је завршила факултет? Шта је водила, шта је смислила?

    Научних радова у признатим публикацијама – нема. А професор!

    Што се не бави за почетак својим послом!? Шта предаје, о чему прича студентима?!

    Универзитетски професор са 35 година?! Шта она има да научи некога осим да преприча шта је читала?

    То и ради. Не само на факултету, него и у скупштини. Претјеране амбиције, без темеља.

    Лијепих прича и шминкице ми је преко главе. Мислим боље она него они недоречени у скупштини, или онај Шојић Станивуковић, ал хвалоспјеви? Ма дај!

    Хвала вам лијепо на понуди.

    И сваком случају велика штета. Јако нам фали добра опозиција.

  2. Ова закашњела првоаприлска подјебанција јесте један од доказа жалосне послератне политичке сцене у Српској.

    Наиме, сви су све политичке, програмске и патриотске приче испричали (осим ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ),трагови те приче се виде на ранама и ожиљцима Републике Српске, са једне стране.

    Са друге, трагови те нушићко-домановићевске приче се виде на мање, или више дебелим џеповима код пар хиљада ниже и више рангираних „патриота- политичара“ и њихових, више, или мање рангираних сатрапа- бизмиСмена.

    Да завршим са Матијом Бећковићем и његовом пошалицом за вријеме комуниста.

    Наиме, када га је чувени Михиз питао да каже нешто смијешно, он рече кратко и јебитачно: „ПРВИ МАЈ ЈЕ ЗА РАДНИКЕ, ПРВИ АПРИЛ“.

    Ова Бећковићева пошалица је данас више него икад актуелна, само што се она задње три деценије односи на српски народ.

  3. boccaccio12. маја 2020. у 17:32

    Универзитетски професор са 35 година?! Шта она има да научи некога осим да преприча шта је читала?

    U tom grmu i lezi zec.
    Protivpitanje;Sta nam moze prepricati ,ono sto su procitali,gospoda :Nesic,Kosarac,Dzokic….na ktraju i veliki Baja?
    Ako nisi na rezimskom „kruvu“onda si glup…trecega nema.

  4. Јасе ефендија, са два с – СС ханџарлијо, цвијеће усташко фашистичко.

    Шта те брига ко ће водити Српску?!

    Уређивао би овдје? Већ сте уређивали, ал не волимо кад нам се уређује, поготово ви – ханџаром.

    Ради сте да нам дође Тривићка. Ништа чудно, увијек сте радије ударали на жене и нејач и бесловесне као и у Олуји. Као добри, па онда ханџар.

    Дивно сте добронамјерни. Увијек били.

    Хвала лијепо и вама!

    Нека Баје.

Оставите одговор