Никола Дабић: Орден Његоша за рушење културе у Српској

"На тридесети рођендан Републике Српске одликовани су појединци, колективи, удружења и институције који су својим личним и професионалним ангажманом дали посебан допринос стварању, очувању, јачању, те промоцији и афирмацији Републике Српске. Орден за посебне заслуге на пољу културе, као и значајан допринос развоју културе и умјетности Републике Српске те њене промоције и афирмацији у име Музеја савремене умјетности Републике Српске преузела је др Сарита Вујковић, директорица ове институције."

Овако гласи обавјештење на службеној Фејсбук страници Музеја савремене умјетности Републике Српске. И оно заиста не би било упитно да је МСУРС уједно са директором Саритом заправо радио на промоцији културне сцене Српске, а не Њемачке, Аустрије или Британије.

Већ сам раније писао о општем руглу и распаду које се дешава у оквирима дјеловања МСУРС, као и сарадњи саме институције са истакнутим особама и невладиним организацијама које већ годинама јавно промовишу отворену србофобију и историјску фалсификацију на територији Републике Српске и ФБиХ.

Исто тако сам писао и о надасве незауставној медиокритетизацији домаће културне сцене коју спроводи државна институција тј. МСУРС организујући изложбе радова чији творци једноставно нису компетентни да учествују у једној таквој институцији, која би у идеалном свијетлу требала да буде један од врхова умјетничког профила наше Републике Српске.

Ако све то узмемо у обзир, поставља се сасвим логично питање: због чега је МСУРС заслужио орден Његоша и које су то заслуге које Сарите Вујковић које саопштење спомиње? Хајде прво да видимо како то дефинише систем одликовања Републике Српске дефинисан уставом:

"Ордени су јавно државно признање Републике Српске које се додјељује лицима или институцији за изузетне заслуге према држави."

Док за орден Његоша пише: "изванредне радне подвиге и заслуге у привреди, науци и култури те духовном развитку и општем напретку Републике Српске."

Јасно је из наведеног, да нити МСУРС, а ни Сарита Вујковић, нису испунили критеријуме, а тек заслужили овај орден. Какве је то изузетне заслуге према држави остварио МСУРС или Сарита? Али, моје је лично мишљење, да су итекако заслужили по један или више ордена из Њемачке, Аустрије или Велике Британије заслугом промовисања њихове културе у Бањој Луци. А како је кренуло, могао би један орден из Ефбих да се пошаље за Бању Луку, зашто да не?

Ако особа која врши јавну функцију директора Музеја савремене умјетности Републике Српске јавно подржава анти-српски пропагандни филм о Сребреници, може ваљда и орден неки да добије од њих, чисто као симболичан исказ захвале за подршку. Оваква надреална дјела која прије свега спроводи Министарство културе на челу са Наталијом Тривић, кадром Уједињене Српске, ништа су више него наставак опште пропасти. Не само културе, већ и националних интереса за чије урушавање се данас може добити и орден.

Шта друго рећи о културном смјеру Републике Српске који на бијенале шаље аутошовинисте, сарађује са србофобима, од музеја прави колоније западних меких утицаја, а од издајника и рушитеља националних интереса прави одликоване родољубе.

Тако је Сарита Вујковић на свом Фејсбук профилу уз фотографије примања ордена написала и захвалницу, и то на писму њеног сопственог језика, ћирилици! Вјеровали или не!

Занимљиво је да је то уједно и први пут да је користила писмо српског језика на друштвеним мрежама. Изгледа да орден Његоша има моћ да описмени људе који га приме. Замислите да директор једне од главних културних институција не користи писмо властитог језика, осим наравно, кад треба да глуми родољуба.

Поставља се питање да ли је СНСД са Министарством културе на овај начин покушао да "опере" Саритин испад на друштвеним мрежама у облику подршке анти-српском филму о Сребреници, а уједно и њен медиокритетски утицај на функционисање самог музеја? Вјероватно.

Да ли је министарство могло да уради нешто много корисније, као нпр. да смијени Сариту и на функцију постави неку особу која ће заправо бити компетентна за обављање те културне дјелатности? Могло је.

Али није.

Из простог разлога што их није брига. Зато што имамо министра културе који не зна ништа о култури и који је ту захваљујући неким другим стварима и околностима, а не њеном знању и вољи. Самим тим не можемо имати ни адекватног директора МСУРС. И наравно, све то резултира медиокритетом и колонијалном културом у којој се промовишу издајници, лоши умјетници, увлакачи и квази-интелектуалци.

У систему у којем ордење добијају небитњаковићи и у којем умјетност постоји као платформа за симулакрум неке лажне елите и њихових одавно отрцаних мантри о "дизању културне сцене на виши ниво", нема будућности.

И они то добро знају.

Поставља се питање шта то чекају умјетници? Да ли су се помирили са својом вјечном шутњом или су ипак одлучили да се придруже "јачима" и лижу им ципеле не би ли можда, али можда, некад у будућности добили неку изложбицу?